15 godina od ubistva premijera Đinđića: Spomenik bez istine

Od 12. marta 2003. godine promenilo se sedam vlada Srbije. U maju 2007, posle četiri godine, završeno je suđenje neposrednim izvršiocima ubistva premijera Srbije.

Pripadnici JSO-a Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović i pripadnici Zemunskog klana, osuđeni su na ukupno 378 godina zatvora.  

Nalogodavci, međutim, nikada nisu otkriveni.

Nedostatak političke volje najjasnije se vidi na tome što sve vlade od 2008, odbijaju da skinu oznaku tajnosti sa dokumenata i svedočenja na osnovu kojih je napisan izveštaj „Koraćeve komisije“. 

Naime, odmah nakon ubistva premijera Đinđića formirana je Komisija koja je utvrđivala propuste u obezbeđenju premijera, a na čijem je čelu bio potpredsednik u Vladi Zorana Đinđića, Žarko Korać.

Dok je izveštaj "Koraćeve komisije" objavljen čim je pošto je napisan 2003, dokumentacija na osnovu koje je urađen odmah je proglašena "državnom tajnom".

Odbijanje Vlade da skine oznaku tajnosti – dokaz odustva političke volje

Ekipa emisije Insajder tražila je od Vlade Srbije po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja pristup dokumentima "Koraćeve komisije", i to nakon što je završeno suđenje neposrednim izvršiocima ubistva premijera jer tada ugrožavanje istrage više nije moglo da bude razlog da dokumenti ostanu tajni.

U poslednjih deset godina dve vlade Srbije su na različite načine objašnjavale zbog čega odbijaju da na zahtev Insajdera skinu oznaku tajnosti sa ovih  dokumenata, a u jednom od objašnjenja zahtev za pristup informacijama označen je kao „znatiželja novinara“.

Novinari Insajdera tužili su i vladu Mirka Cvetkovića i vladu Aleksandra Vučića zbog odbijanja da skinu oznaku tajnosti.

Nakon 10 godina sudskih postupaka, u kojima smo na sve pravno raspoložive načine tražili skidanje oznake tajnosti sa dokumenata „Koraćeve komisije“, redakcija Insajdera odlučila je da pokrene postupak protiv Vlade Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.  

 Suđenje za oružanu pobunu JSO-a – dokaz odsustva političke volje

Postupak za oružanu pobunu Jedinice za specijalne operacije u novembru 2001. godine, čiji su akteri osuđeni za ubistvo premijera, do danas nije završen. Optužnica je podignuta tek  2012. a suđenje nije završeno.

Optužnica koja je mogla da stvar pokrene sa mrtve tačke i kroz suđenje dovede do istine, međutim, nije sadržala ključne elemente koji su ukazivali na moguću političku pozadinu.

U sudskom postupku na otkrivanju političke pozadine insistirao je advokat Srđa Popović, koji je u tom postupku zastupao sestru i majku ubijenog predsednika Vlade, Milu Đinđić i Gordanu Đinđić Filipović.

Advokat Srđa Popović, koji je u međuvremenu preminuo, u krivičnoj prijavu koju je tužilaštvu podneo 2010. godine označio je oružanu pobunu JSO-a kao uvertiru za ubistva premijera. Krivičnu prijavu podneo je protiv Milorada Ulemeka, bivšeg komandanta i još pet članova nekadašnje komande JSO-a, ali i protiv bivšeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice i bivšeg načelnika Uprave za bezbednost Vojske SRJ Ace Tomića zbog pobune JSO-a.

Najvažnija istraživanja novinara Insajdera u vezi sa ubistvom predsednika Vlade Srbije pogledajte u sledećim serijalima:

Ubistvo Zorana Đinđića

Rukopisi ne gore

Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević najavio je 2011. da će u okviru pretkrivičnog postupka biti saslušan i Vojislav Koštunica.

Odmah nakon što je prvi put u javnosti pomenuta mogućnost da bi mogao da bude pozvan da da iskaz, lider DSS-a saopštio je da ne postoji odgovornost, ni njegova ni stranke koju vodi, u političkoj pozadini ubistva Đinđića. On je tako javno i odbio da u vezi sa tim daje izjavu.

Nikada nije saslušan, ni u svojstvu svedoka. 

Tužilac Miljko Radisavljević objašnjavao je da se “iz dokaza koji su prikupljeni tokom istrage ne može zaključiti da je u vreme pobune JSO 2001. godine postojala ideja ili plan o kasnijem atentatu na premijera Zorana Đinđića”.

Konstatovao je da ova dva događaja povezuju sami akteri.

“Ulemek, Spasojević i Jovanović u pobuni Jedinice i u atentatu na premijera imali su glavne uloge. U tom smislu o pobuni može da se govori kao o događaju koji je hronološki prethodio i, prema tome, bio uvertira u kasniji atentat na premijera”, rekao je Radisavljević.

Tužilaštvo međutim nije uvažilo deo iz krivične prijave koju je podneo advokat Srđa Popović, a gde je Vojislav Koštunica označen kao odgovoran jer kao tadašnji predsednik SR Jugoslavije nije preduzeo radnje iż svoje nadležnosti i nije angažovao vojsku koja je jedina mogla da se suprotstavi JSO.

Svako pitanje koje su novinari Insajdera prethodnih godina uputili funkcionerima ove stranke u vezi sa ubistvom premijera, i događajima koji su tome prethodili, tumačeno je kao kampanja protiv DSS-a i Vojislava Koštunice.

Tek 2012, čak 11 godina od oružane pobune, Tužilaštvo za organizovani kriminal  podiže optužnicu. Međutim, uprkos očekivanjima da bi ovaj postupak mogao da bude nova šansa za rasvetljavanje političke pozadine ubistva premijera, na optuženičkoj klupi su se našli samo komandanti i pripadnici nekadašnje Jedinice za specijalne operacije.

Iako je presuda, sudeći po najavama, već trebalo da bude doneta, rok za njeno izricanje ponovo je pomeren, jer je predsednik Višeg suda nedavno odlučio da jednog od člana veća, sudiju Aleksandra Trešnjeva vrati iz specijalnog odeljenja u redovno krivično odeljenje.

Istraživanje Insajdera: Politička pozadina atentata

Novinari Insajdera ubistvom premijera Zorana Đinđića i političkom pozadinom bavili su se od samog početka rada 2004. a na osnovu istraživanja nastalo je najmanje 30 emsija.

Odmah posle završetka policijske akcije Sablja 2003, i pre no što je sudski proces počeo, počelo je sinhronizovano rušenje optužnice za ubistvo premijera, nekoilko tabloida veliča optužene, pojavljuje se teorija trećeg metka i ponovo postavlja pitanje da li su se na optuženičkoj klupi našli pravi krivci.

Godina 2004. je godina teorija zavere o „nekim drugim“ ubicama, tabloidi su prepuni teorija o tome kako su Đinđića ubili njegovi najbliži saradnici, a ne Zemunski klan i pripadnici JSO. Ovakva teza provlači se u takvim medijima mesecima, a da se nikakvi dokazi ne iznose. Događaju se odugovlačenje i ometanje sudskog postupka.

U ovim okolnostima tek formirana redakcija Insajdera počinje da istražuje i proverava sve navode i da prikuplja dokaze o tome šta se zapravo dogodilo u Srbiji pre ubistva premijera.

Pogledajte emisiju Politička pozadina u kojoj su prikazane ključne činjenice koje je ekipa Insajdera konstantno prikupljala od 2004. godine.