Afera Indeks: Tokom decenije postupak za više od polovine optuženih apsolutno zastareo

U Višem sudu u Smederevu, gde se i vodi postupak za aferu Indeks, precizan podatak o broju lica u odnosu na koje je postupak obustavljen usled zastarelosti, nisu mogli da nam daju. Kao razlog naveli su to što se spisi predmeta trenutno nalaze u Apelacionom sudu koji odlučuje o žalbama o izdvajanju dela dokaza.

Na pitanje zbog čega još nije završen dokazni postupak i doneta bar prvostepena presuda, u sudu navode da se dokazni postupak nalazi u završenoj fazi, što je praktično odgovoreno i pre nekoliko meseci.

„Kada će dokazni postupak biti okončan zavisi pre svega od odluke Apelacionog suda u Beogradu o izjavljenim žalbama jer je sud dužan da okrivljenima u postupku omogući pre svega delotvornu odbranu“ , navodi Viši sud u Smederevu u odgovorima Insajderu.

Dužini trajanja postupka, kako tvrde, značajno je doprinelo nekoliko stvari - od velikog broja zahteva za izuzeće, broja optuženih, pa sve do broja krivičnih dela i dokaza.

Podsetimo, na prvoj optužnici iz 2007. godine našlo se 37 optuženih pre svega za primanje mita.  Nekoliko meseci kasnije, drugom optužnicom obuhvaćeno je još 49 osoba, pre svega onih koji su davali mito, zloupotrebili položaj ili podstrekivali ostale da zloupotrebe službeni položaj. Tek nakon spajanja ove dve optužnice, suđenje za aferu Indeks je počelo.

Na pitanje novinara redakcije Insajder koliko je od početka suđenja održano zakazanih pretresa i koji su razlozi za njihova otkazivanja, u Sudu navode da je od 21. septembra 2009 - što je prvi termin za održavanje glavnog pretresa - zakazano 242 ročišta dok od toga nije održano 39. Viši sud među razlozima za odlaganje ročišta navodi i sporo donošenje odluka Apelacionog suda.

„Zakazana ročišta za glavni pretres su samo četiri puta odložena zbog sprečenosti predsednika sudećeg veća, a u ostalim slučajevima ročišta su odlagana zbog nedolaska okrivljenog, neblagovremeno odlučivanje Apelacionog suda u Beogradu o žalbama koje su izjavljivanje protiv pojedinih procesnih radnji, nedolaska pojedinih branilaca…“, dodaje Viši sud u odgovoru Insajderu.

Sud ne odgovara za koliko optuženih je tačno postupak zastareo

Na konkretno pitanje u odnosu na koliko okrivljenih je nastupila zastarelosti postupaka za optužene u aferi Indeks međutim nema konkretnog odgovora.

Umesto toga, Viši sud u Beogradu naveo je broj optuženih i krivična dela koja im se stavljaju na teret. Uz to obrazloženo je i da za krivična dela primanja mita apsolutna zastara nastupa tek nakon 30 godina od izvršenja dela, dok za krivična dela zloupotreba službenog položaja i davanje mita apsolutna zastara nastupa nakon 10 godina.

„Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da se spisi aktuelno nalaze u Apelacionom sudu u Beogradu radi odlučivanja o žalbama izjavljenim protiv rešenja Višeg suda u Smederevu nismo u mogućnosti da damo precizne podatke o broju lica u odnosu na koje je postupak obustavljen usled zastarelosti“, navodi se u odgovoru Insajderu.

Međutim, prema analizi Insajdera, broj lica prema kojima je nastupila zastara iznosi sigurno više od polovine jer je, sudeći po optužnici do koje je došao Insajder pre dve godine, za više od polovine optuženih nastupila je apsolutna zastarelost za krivična dela za koja se terete.

Podsetimo, u toku 2007. godine javnost je bila zatečena hapšenjem profesora na Pravnom fakultetu u Kragujevcu u takozvanoj akciji Indeks. Istraga u ovom slučaju karaktertična je jer je prvi put korišćen tajni agent u jednom krivičnom postupku u Srbiji.

Ubrzo su mediji preneli i tajne video snimke, a nakon snimka s priznanjem jedne studentkinje 2007. o davanju i primanju mita, za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje optuženi su profesori, studenti i osoblje kragujevačkog, niškog i beogradskog Pravnog fakulteta. Ovaj postupak vodi se protiv više od 80 osoba za oko više od 150 krivičnih dela.

Do početka suđenja, jedan od optuženih - Miroljub Simić - bivši dekan Pravnog fakulteta u Nišu, je preminuo, a postupak protiv Olivera Antića, tada profesora na Pravnom fakultetu u Beogradu je razdvojen i prebačen pred beogradskog tužioca koji je kasnije odustao od gonjenja.

Prema optužnici, položeni ispit koštao je 500 do 1.000 evra, a diploma 12.000 do 16.000 evra.

Ovo suđenje najobimniji je postupak u istoriji srpskog pravosuđa, a ovo suđenje obeležio je i to da je jedan od optuženih profesora, inače redovni profesor kragujevačkog Pravnog fakulteta i dekan u dva mandata Predrag Stojanović, zbog izbegavanja suđenja morao i u pritvor.

Mina Milanović