Analiza Svetske banke: Dve trećine radnih mesta bilo bi otvoreno i bez subvencija (VIDEO)
Prema izveštaju Svetske banke, broj novih radnih mesta u Srbiji ne bi bio drastično manji i bez subvencija koje država daje investitorima. Analiza Svetske banke je pokazala da se samo trećina novootvorenih radnih mesta može smatrati direktnom posledicom subvencija koje građani daju iz budžeta već više od deset godina.
Istraživanje Insajdera o uslovima i rezultatima dodele subvencija koji su emitovani u tri emisije “Insajder bez ograničenja” pokazalo je da se novac građana Srbije iz budžeta za privlačenje stranih investicija godinama neodgovorno trošio i to bez ikakve kontrole.
Tek nakon emitovanja prve epizode, Ministarstvo privrede je u maju 2016. izradilo kratak dokument čiji je naslov „Pregled stanja“, u kojem su potvrđene brojne zloupotrebe prilikom dodeljivanja novca iz budžeta od 2006 do 2013.
U ovom pregledu između ostalog stoji da „nisu postojale osnovne evidencije čak ni tabelarne u smislu faze u kojoj se nalaze projekti čime je stvoren gotov brisan prostor za raznorazne manipulacije i zloupotrebe kao i da nije postojala nikakva kontrola ovih ugovora od strane države u smislu opravdanosti dodele sredstava“.
Neposredno nakon objavljivanja tog dokumenta, bivši ministar privrede Željko Sertić je u emisiji Insajder bez ograničenja najavio da će u saradnji sa ekspertima Svetske banke biti urađena sveobuhvatna analiza efekata davanja državnih subvencija.
Ipak, ispostavilo se da ni ta analiza nije obuhvatila sve podsticaje države investitorima.
Prema izveštaju Svetske banke Srbija je u periodu od 2005. do 2016. iz budžeta isplatila 170,9 miliona evra kao subvencije za otvaranje novih radnih mesta. Problem je međutim što osim direktnih novčanih davanja ova analiza nije uzela u obzir i sve ostale troškove države koji su neretko deo podsticaja: od ustupanja investitorima zemljišta bez naknade, preko ulaganja u infrastrukturu, oslobađanja od PDV-a, poreza i doprinosa.
Analiza Svetske banke koju je po Zakonu o dostupnosti informacijama od javnog značaja Razvojna agencija Srbije dostavila redakciji Insajdera, bavi se pre svega uticajem politike subvencionisanja na otvaranje novih radnih mesta.
Možda bi došli i bez subvencija, a možda i ne...
U Analizi se ističe da iz ugovora o državnoj pomoći proizilazi da je broj novootvorenih radnih mesta preko 30 hiljada ali se navodi da se taj broj ne može posmatrati isključivo kao efekat politike subvencionisanja jer nije poznato da li su nova radna mesta rezultat povećane proizvodnje, odnosno da li bi bila otvorena i bez subvencija.
Dušan Vasiljević iz Svetske banke objašnjava za Insajder da je preko 30 hiljada ljudi zaposleno ali da je osnovana pretpostavka da bi većina tih radnih mesta bila otvorena i da država nije isplaćivala subvencije pojedinim kompanijama.
„ Mi smo posmatrali dinamiku privrede i došli do zaključka da je nešto preko 11 000 radnih mesta direktna posledica politike davanja subvencija a da bi zbog privrednih kretanja ostala radna mesta bila otvorena i bez subvencija“ rekao je Vasiljević dodajući da je to donja granica jer nije moguće proceniti da li bi firme koje su subvencionisane uopšte pokrenule proizvodnju u Srbiji da nisu dobile podsticaje.
„Za takav zaključak bila bi neophodna globalna analiza odluka koje su donosile multinacionalne kompanije“, navodi se u izveštaju Svetske banke uz obrazloženje da podaci o uticaju politike davanja državne pomoći na odluke tih kompanija nisu dostupni pa samim tim ni uključeni u ovu analizu.
Tako se na osnovu dostupnih podataka o broju otvorenih radnih mesta u periodu subvencionisanja firmi i nakon isteka tog perioda, u analizi Svetske banke zaključuje da je zahvaljujući subvencijama otvoreno 11. 616 novih radnih mesta.
Kako se navodi Srbija je za svako novo radno mesto godišnje izdvajala oko 2 hiljade evra, što je 30 odsto ukupnih troškova koje su na ime plata i poreza po zaposlenom imale subvencionisane kompanije.
Zanimljivo je da je analiza Svetske banke pokazala da, iako država subvencioniše otvaranje fabrika u nerazvijenim područjima sa znatno većim sumama, u tim delovima Srbije nije zabeležen ništa veći privredni rast nego u ostatku zemlje.
Prema navodima Svetske banke u ovom trenutku nije moguće doneti jasan zaključak o opravdanosti subvencija, imajući u vidu da nije poznato da li će i koliko radnika subvencionisane firme zadržati nakon isteka ugovora o državnoj pomoći.
Ipak, jedna od preporuka je da bi dugoročno, predstavnici vlasti morali da uzmu u obzir kreiranje politike privlačenja investitora sa manje direktnih novčanih subvencija, odnosno osnaživanjem Razvojne agencije Srbije i drugih institucija kao i poboljšanjem poslovne klime.
25 miliona evra potrošeno na neuspele investicione projekte
U posmatranom periodu od 2005. do 2016. godine potpisano je 274 ugovora o subvencionisanju investitora od čega je ukupno 98 ugovora do sada raskinuto. Prema analizi Svetske banke okončano je 59 investicionih projekata, za koje su isplaćene subvencije u prosečnom iznosu od 730 hiljada evra a zaposleno je po kompaniji u proseku 183 radnika.
Analiza je obuhvatila i 94 projekta za koje su ugovori potpisani između 2007 i 2013 i koji su sada u fazi monitoringa kao i 23 aktivna projekta koja su započela između 2011 i 2013.
Prema podacima Svetske banke do sada je raskinuto 98 projekata za koje je bilo opredeljeno 58 miliona evra.
Ugovori su raskinuti zbog neispunjavanja obaveza investitora ali je pre toga država na ovakve projekte utrošila ukupno 25 miliona evra.
Pogledajte istraživanje Insajdera o tome koliko je Srbija do sada dala novca stranim investitorima i kako je taj novac trošen.