<article><p>Prema podacima „AirVisual“ sajta, Beograd je danas bio drugi na listi najzagađenijih velikih gradova, odmah posle Pekinga, jednog od najmnogoljudnijih gradova koji istovremeno spada i u najzagađenije na svetu.</p><h2>Na dnevnom nivou visoka zagađenost, godišnji prosek daje bolju sliku</h2><p>Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine u izjavi za Insajder kaže da „AirVisual“ preuzima podatke od Agencije, ali da mu nije poznat način na koji oni mere indeks kvaliteta vazduha.</p><p>Slični podaci o koeficijentu zagađenja nalaze se i na „World’s Air Pollution: Real-time Quality Index” sajtu, za čije podatke Radović kaže da su tačni, ali i ukazuje da je reč o trenutnim, a ne prosečnim vrednostima na godišnjem nivou.</p><figure></figure><p>Zanimljivo je da, prema ovim sajtovima, u Srbiji najzagađeniji grad nije Beograd, već su to Subotica, Smederevo i Valjevo, čiji indeks zagađenosti vazduha najčešće spada u „veoma nezdrav“.</p><p>Podatke o zagađenosti ovi sajtovi prikupljaju preko već postavljenih mernih stanica u gradovima, sa kojih merenje vrši i Agencija za zaštitu životne sredine. U njenim godišnjim izveštajima najzagađeniji gradovi u Srbiji su Valjevo i Užice.</p><p>Meri se koncentracija mikročestica prašine, odnosno takozvanih „suspendovanih čestica”, koje predstavljaju smešu gasova i teških metala. Ove čestice direktno prodiru u pluća i izazivaju upalne procese i pogoršanje zdravstvenog stanja srčanih i plućnih bolesnika.</p><p>Nadležne službe navode da je uzrok zagađenja, čak više desetina hiljada individualnih ložišta, ali i industrija i saobraćaj.  Dodatno zabrinjava podatak da se broj motornih vozila stalno uvećava. Na primer, u Beogradu se taj broj godišnje poveća za 50.000.</p><p>Međutim, u Agenciji za zaštitu životne sredine navode da Beograd ima kvalitet vazduha bolji od mnogih gradova u regionu, ali ne na dnevnom nivou, već kada se posmatraju srednje godišnje vrednosti zagađivača. Ipak, to ne menja činjenicu da je vazduh i u Beogradu prekomerno zagađen.</p><h2>Gde kaskamo za Evropom?</h2><p>Srbija je usvojila evropske kriterijume za utvrđivanje kvaliteta vazduha i na osnovu njih je utvrđeno da je vazduh u zagađeniji u Srbiji nego u većini evropskih gradova.</p><h3>Nova aplikacija i merne stanice</h3><p>Za nedelju dana građani Srbije imaće na raspolaganju aplikaciju zahvaljujući kojoj će moći da se pravovremeno informišu o kvalitetu vazduha, kao i da dobiju preporuke šta bi trebalo raditi ukoliko dođe do prekoračenja zagađujućih materija u vazduhu, najavljeno je iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.</p><p>Sa druge strane, reagujući na podatke o zagađenosti vazduha koji su objavljivani u medijima prethodnih dana, zamenik gradonačelnika Goran Vesić istakao je da je dogovoreno da Grad Beograd u saradnji sa RRA obavesti televizije sa nacionalnom frekvencijom da emituju svakog jutra bilten sa zagađenošću vazduha na teritoriji grada.</p><p>Kako navodi Vesić, građani će moći da vide i zagađenost po satu u ogređenim delovima grada, a ne samo prosečnu, kao što je do sada bio slučaj.</p><p>On je takođe najavio proširenje broja mesta na kojima se meri zagađenost, kao i izdvajanje novca za dodatne merne stanice.</p><p>Kvalitet vazduha u celoj Srbiji prati Agencija za zaštitu životne sredine na ukupno 40 mernih stanica. Samo u Beogradu postoji 18 mernih stanica za koje je delom nadležan i Gradski zavod za javno zdravlje. </p><p>Problem je što u pojedinim područjima, za koja se pouzdano zna da zagađenje vazduha potiče od blizine industrijskih postrojenja, nadležni ne raspolažu svim neophodnim informacijama i to zbog nepostojanje mernih stanica ili zato što se mere samo pojedine zagađujuće materije. Takav slučaj je sa Smederevom gde, prema izveštaju Agencije za 2017. godinu, nisu merene sve zagađujuće materije, dok u Kosjeriću u poslednje dve godine uopšte nije utvrđivan kvalitet vazduha. </p><p>Osim toga, čak i kada se na mestima gde postoje merne stanice utvrdi da su prekoračene granične vrednosti zagađivača, ne postavljaju se rokovi u okviru kojih bi vrednosti morale da budu vraćene na dozvoljen nivo, iako je zakonom predviđeno da je Vlada dužna da to učini.</p><p>Naime, u članu 18. Zakona o zaštiti vazduha piše da Vlada, na predlog Ministarstva, propisuje zahteve kvaliteta vazduha, kao i da se „propisuju i rokovi za postizanje graničnih i/ili ciljnih vrednosti, u slučajevima kada su one prekoračene“.</p><p>Uprkos ovakvoj regulativi, iz Agencije kažu da rokovi za postizanje graničnih vrednosti, u slučaju prekoračenja, nisu propisani. Kako navode, informacije o prekoračenjima, služe za donošenja mera za smanjenje zagađenja vazduha.</p><h2>Skup raskorak između propisa i prakse</h2><p>Za kvalitet vazduha u Srbiji su, prema propisima, zaduženi Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Agencija koju je ovo Ministarstvo osnovalo.</p><p>Međutim, u Agenciji za zaštitu životne sredine navode da je odgovornost pre svega na lokalnoj samoupravi. Kako dalje objašnjavaju, opštine i gradovi su u obavezi da donesu mere za smanjenje aerozagađenja nakon usvajanja ocene kvaliteta vazduha i da za to odgovaraju Ministarstvu.</p><p>Iz Ministarstva nisu, međutim, odgovorili na pitanja Insajdera u vezi sa stanjem kvaliteta vazduha.</p><p>Istovremeno, iz Ministarstva pravde najavljuju da bi pregovaračka pozicija za Poglavlje 27 pregovora s EU, koje se tiče zaštite životne sredine, trebalo bi da bude gotova do kraja 2019. Poglavlje 27 zasigurno je jedno od najskupljih, s obzirom na neophodna ulaganja u ovu oblast.</p><p>Zoran Sretić iz Centra za evropske politike u izjavi za Insajder ističe da Srbija u ovom trenutku nema adekvatan sistem finansiranja politike zaštite životne sredine.</p><p>„Operatori industrijskih i energetskih postrojenja nisu dovoljno stimulisani da ulažu u tehnologiju, jer očekuju od države da stalno odlaže primenu EU propisa“, zaključuje Sretić.</p><p>On navodi i da su ključni problemi u Srbiji to što se građani u velikoj meri i dalje greju na ugalj, što se koriste zastarela vozila i zastarela tehnologija u industriji.</p><p>„Srbija nema funkcionalno finansiranje sistema zaštite vazduha zbog toga što se novac koji država prikupi od zagađivača ne usmerava u sistem zaštite vazduha i subvencionisanja domaćinstava koja su energetski neefikasna”, navodi Sretić.</p><h3>Beograd će se kandidovati za Zelenu prestonicu Evrope</h3><p>Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić je početkom februara najavio da će Beograd ove godine podneti kandidaturu za Zelenu prestonicu Evrope, priznanje koje Evropska komisija dodeljuje od 2010. godine gradovima koji prednjače u brizi o okolini.</p><p>Prema njegovim rečima, Beograd će se kandidovati uz podršku Ljubljane koja je 2016. ponela ovu titulu.</p><p>Na pitanja upućena Gradu Beogradu o tome kada će Beograd moći da očekuje takvu vrstu priznanja, da li će i na koji način biti rešeno pitanje otpada u Vinči i nivo zagađenosti vazduha, kao i kako će se realizovati pomoć Ljubljane pri kandidovanju, novinari Insajdera nisu dobili odgovor.</p></article>

<p>Prema podacima „AirVisual“ sajta, Beograd je danas bio drugi na listi najzagađenijih velikih gradova, odmah posle Pekinga, jednog od najmnogoljudnijih gradova koji istovremeno spada i u najzagađenije na svetu.</p><h2>Na dnevnom nivou visoka zagađenost, godišnji prosek daje bolju sliku</h2><p>Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine u izjavi za Insajder kaže da „AirVisual“ preuzima podatke od Agencije, ali da mu nije poznat način na koji oni mere indeks kvaliteta vazduha.</p><p>Slični podaci o koeficijentu zagađenja nalaze se i na „World’s Air Pollution: Real-time Quality Index” sajtu, za čije podatke Radović kaže da su tačni, ali i ukazuje da je reč o trenutnim, a ne prosečnim vrednostima na godišnjem nivou.</p><figure class="image-float">

<img src="https://insajder.net/images/10864.jpg" rel="resizable" alt="">

<figcaption></figcaption>
</figure>
<p></p><p>Zanimljivo je da, prema ovim sajtovima, u Srbiji najzagađeniji grad nije Beograd, već su to Subotica, Smederevo i Valjevo, čiji indeks zagađenosti vazduha najčešće spada u „veoma nezdrav“.</p><p>Podatke o zagađenosti ovi sajtovi prikupljaju preko već postavljenih mernih stanica u gradovima, sa kojih merenje vrši i Agencija za zaštitu životne sredine. U njenim godišnjim izveštajima najzagađeniji gradovi u Srbiji su Valjevo i Užice.</p><p>Meri se koncentracija mikročestica prašine, odnosno takozvanih „suspendovanih čestica”, koje predstavljaju smešu gasova i teških metala. Ove čestice direktno prodiru u pluća i izazivaju upalne procese i pogoršanje zdravstvenog stanja srčanih i plućnih bolesnika.</p><p>Nadležne službe navode da je uzrok zagađenja, čak više desetina hiljada individualnih ložišta, ali i industrija i saobraćaj. &nbsp;Dodatno zabrinjava podatak da se broj motornih vozila stalno uvećava. Na primer, u Beogradu se taj broj godišnje poveća za 50.000.</p><p>Međutim, u Agenciji za zaštitu životne sredine navode da Beograd ima kvalitet vazduha bolji od mnogih gradova u regionu, ali ne na dnevnom nivou, već kada se posmatraju srednje godišnje vrednosti zagađivača. Ipak, to ne menja činjenicu da je vazduh i u Beogradu prekomerno zagađen.</p><h2>Gde kaskamo za Evropom?</h2><p>Srbija je usvojila evropske kriterijume za utvrđivanje kvaliteta vazduha i na osnovu njih je utvrđeno da je vazduh u zagađeniji u Srbiji nego u većini evropskih gradova.</p><table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
<h3>Nova aplikacija i merne stanice</h3>
<p>Za nedelju dana građani Srbije imaće na raspolaganju aplikaciju zahvaljujući kojoj će moći da se pravovremeno informišu o kvalitetu vazduha, kao i da dobiju preporuke šta bi trebalo raditi ukoliko dođe do prekoračenja zagađujućih materija u vazduhu, najavljeno je iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.</p>
<p>Sa druge strane, reagujući na podatke o zagađenosti vazduha koji su objavljivani u medijima prethodnih dana, zamenik gradonačelnika Goran Vesić istakao je da je dogovoreno da Grad Beograd u saradnji sa RRA obavesti televizije sa nacionalnom frekvencijom da emituju svakog jutra bilten sa zagađenošću vazduha na teritoriji grada.</p>
<p>Kako navodi Vesić, građani će moći da vide i zagađenost po satu u ogređenim delovima grada, a ne samo prosečnu, kao što je do sada bio slučaj.</p>
<p>On je takođe najavio proširenje broja mesta na kojima se meri zagađenost, kao i izdvajanje novca za dodatne merne stanice.</p>
</td>
</tr>
</tbody>
</table><p>Kvalitet vazduha u celoj Srbiji prati Agencija za zaštitu životne sredine na ukupno 40 mernih stanica. Samo u Beogradu postoji 18 mernih stanica za koje je delom nadležan i Gradski zavod za javno zdravlje. <strong></strong></p><p>Problem je što u pojedinim područjima, za koja se pouzdano zna da zagađenje vazduha potiče od blizine industrijskih postrojenja, nadležni ne raspolažu svim neophodnim informacijama i to zbog nepostojanje mernih stanica ili zato što se mere samo pojedine zagađujuće materije. Takav slučaj je sa Smederevom gde, prema izveštaju Agencije za 2017. godinu, nisu merene sve zagađujuće materije, dok u Kosjeriću u poslednje dve godine uopšte nije utvrđivan kvalitet vazduha.&nbsp;</p><p>Osim toga, čak i kada se na mestima gde postoje merne stanice utvrdi da su prekoračene granične vrednosti zagađivača, ne postavljaju se rokovi u okviru kojih bi vrednosti morale da budu vraćene na dozvoljen nivo, iako je zakonom predviđeno da je Vlada dužna da to učini.</p><p>Naime, u članu 18. Zakona o zaštiti vazduha piše da Vlada, na predlog Ministarstva, propisuje zahteve kvaliteta vazduha, kao i da se „propisuju i rokovi za postizanje graničnih i/ili ciljnih vrednosti, u slučajevima kada su one prekoračene“.</p><p>Uprkos ovakvoj regulativi, iz Agencije kažu da rokovi za postizanje graničnih vrednosti, u slučaju prekoračenja, nisu propisani. Kako navode, informacije o prekoračenjima, služe za donošenja mera za smanjenje zagađenja vazduha.</p><h2>Skup raskorak između propisa i prakse</h2><p>Za kvalitet vazduha u Srbiji su, prema propisima, zaduženi Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Agencija koju je ovo Ministarstvo osnovalo.</p><p>Međutim, u Agenciji za zaštitu životne sredine navode da je odgovornost pre svega na lokalnoj samoupravi. Kako dalje objašnjavaju, opštine i gradovi su u obavezi da donesu mere za smanjenje aerozagađenja nakon usvajanja ocene kvaliteta vazduha i da za to odgovaraju Ministarstvu.</p><p>Iz Ministarstva nisu, međutim, odgovorili na pitanja Insajdera u vezi sa stanjem kvaliteta vazduha.</p><p>Istovremeno, iz Ministarstva pravde najavljuju da bi pregovaračka pozicija za Poglavlje 27 pregovora s EU, koje se tiče zaštite životne sredine, trebalo bi da bude gotova do kraja 2019. Poglavlje 27 zasigurno je jedno od najskupljih, s obzirom na neophodna ulaganja u ovu oblast.</p><p>Zoran Sretić iz Centra za evropske politike u izjavi za Insajder ističe da Srbija u ovom trenutku nema adekvatan sistem finansiranja politike zaštite životne sredine.</p><p>„Operatori industrijskih i energetskih postrojenja nisu dovoljno stimulisani da ulažu u tehnologiju, jer očekuju od države da stalno odlaže primenu EU propisa“, zaključuje Sretić.</p><p>On navodi i da su ključni problemi u Srbiji to što se građani u velikoj meri i dalje greju na ugalj, što se koriste zastarela vozila i zastarela tehnologija u industriji.</p><p>„Srbija nema funkcionalno finansiranje sistema zaštite vazduha zbog toga što se novac koji država prikupi od zagađivača ne usmerava u sistem zaštite vazduha i subvencionisanja domaćinstava koja su energetski neefikasna”, navodi Sretić.</p><table class="antrfile" border="0" align="center">
<tbody>
<tr>
<td>
<h3>Beograd će se kandidovati za Zelenu prestonicu Evrope</h3>
<p>Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić je početkom februara najavio da će Beograd ove godine podneti kandidaturu za Zelenu prestonicu Evrope, priznanje koje Evropska komisija dodeljuje od 2010. godine gradovima koji prednjače u brizi o okolini.</p>
<p>Prema njegovim rečima, Beograd će se kandidovati uz podršku Ljubljane&nbsp;koja je 2016. ponela ovu titulu.</p>
<p>Na pitanja upućena Gradu Beogradu o tome kada će Beograd moći da očekuje takvu vrstu priznanja, da li će i na koji način biti rešeno pitanje otpada u Vinči i nivo zagađenosti vazduha, kao i kako će se realizovati pomoć Ljubljane pri kandidovanju, novinari Insajdera nisu dobili odgovor.</p>
</td>
</tr>
</tbody>
</table><p></p>

Tema

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Tema dana

Beograd, Smederevo i Valjevo među najzagađenijim gradovima u svetu

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation