Dačić i šef srpskog Interpola za Insajder: Kosovo u Interpolu, opasnost od zloupotrebe baza podataka
Posle tri neuspela pokušaja, Generalna skupština Interpola prihvatila je zahtev Prištine da sredinom novembra razmatra molbu Kosova za članstvo u tu međunarodnu policijsku organizaciju. Iako prištinski zvaničnici veruju da će već sledećeg meseca postati 193. članica Interpola, srpski šef diplomatije Ivica Dačić kaže za Insajder da ne misli da će imati potrebnu većinu, kao i da zajedno sa MUP-om njegovo ministarstvo čini sve da spreči inicijativu Prištine. Milan Dimitrijević, šef srpskog Interpola, u izjavi za naš sajt upozorava da bi u slučaju da Kosovo uđe u tu policijsku organizaciju prištinskim vlastima postalo dostupno 16 baza bezbednosno interesantnih podataka iz celog sveta, koji bi mogli da budu zloupotrebljeni u kriminalne svrhe.
Dok predstavnici vlasti u Prištini tvrde da su ključni razlozi za članstvo Kosova u Interpol borba protiv terorizma i organizovanog kriminala, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić za Insajder tvrdi da je u pitanju nešto drugo.
„Oni to ne rade zbog borbe protiv kriminala, već zbog toga što misle da će time zaokružiti pitanje statusa, odnosno međunarodno priznanje. Za odluku je potrebno dve trećine onih koji glasaju za ili protiv. Moje je mišljenje da nemaju većinu. Nemaju je ni u Unesko, niti u UN-u“, kaže Dačić. On dodaje da Srbija preduzima niz aktivnosti zajedno sa MUP-om kako bi sprečili inicijativu kosovskih vlasti.
Na pitanje novinara Insajdera kako bi članstvo Kosova u Interpolu moglo da se odrazi na pregovore Beograda i Prištine, kao i nameru Prištine da Kosovo dobije stolicu u UN, šef srpske diplomatije odgovora da to neće uticati na dijalog.
„Ne može da utiče na pregovore, ali može da utiče da Priština izdaje poternice preko Interpola za veliki broj naših ljudi. Praktično će ih fabrikovati“, zaključuje Dačić.
Srpski zvaničnici poslednjih dana upozoravaju međunarodnu javnost da bi članstvom Kosova u Interpolu bilo prekršeno međunarodno pravo i Rezolucija 1244, ali i unutrašnja pravila te organizacije, po kojima, kako tvrde, u nju može da uđe samo zemlja članica UN ili država koja u toj organizaciji ima status posmatrača. Kosovo ne ispunjava ni prvi ni drugi uslov.
Dimitrijević: Kosovo bi moglo da zloupotrebi baze podataka
Milan Dimitrijević, načelnik Uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju, kaže za Insajder da bi primanjem „takozvanog samoproglašenog Kosova u Interpol i neke druge institucije bila prekršena statusna neutralnost“.
„Iz pravnog ugla gledano postoji opasnost ne samo za Srbiju, već i za sve države u svetu koje svoje vitalne nacionalne interese uređuju uz pomoć međunarodnog prava, odnosno rezolucijama UN, koje imaju obavezujuće karaktere. Dakle, stvorilo bi se polje pravne nesigurnosti i ta šteta za Srbiju bila bi nesaglediva. S druge strane takvim presedanom otvorilo bi se polje pravne nesigurnosti, ne samo u regionu, već i u svetu“, navodi on.
Dimitrijević dodaje da ništa manja bojazan nije ni gledano iz ugla profesionalno policijske struke.
„Interpol je profesionalna policijska organizacija koja poseduje ozbiljne alatke za borbu protiv kriminaliteta i ukupno 16 baza podataka, koje se ažuriraju i pune bezbednosno interesantnim informacijama iz celog sveta. Samo ova činjenica, uz podsećanje da do sada niko od eksperata Interpola nije dao svoja izjašnjavanja i stručna mišljenja da li postoje profesionalni kapaciteti, a koja imaju pisani trag, ukazuje na to da postoji velika opasnost da bi se eventualnim članstvom narušio sistem rada Interpola. Moglo bi i da dođe do nekontrolisanog odliva informacija, koje mogu da budu zloupotrebljene u kriminalne svrhe“, kaže Dimitrijević.
On i dodaje da je Rezolucijom 1244 u borbi protiv kriminala jasno definisana uloga UNMIK-a, koji je u Prištini još 2002. uspostavio kontakt tačku sa Interpolom.
Stefanović: Poslao sam pismo svim članicama Interpola
Ministar policije Nebojša Stefanović izjavio je da je poslao pisma svim državama članicima Interpola, a da će tokom sledeće nedelje imati sastanke sa državnim zvaničnicima da ne glasaju za članstvo Kosova.
„Nisam naivan da mislim da ćemo jednim pismom promeniti tok i da će neke zemlje koje su nameravale da glasaju za to odustati, ali možda neke hoće“, rekao je Stefanović.
Kosovske vlasti do sada tri puta bezuspešno podnosile aplikaciju
Kosovske vlasti su do sada tri puta podnosile zahtev za članstvo u Interpol, ali njihove molbe nikada nisu ušle u fazu razmatranja. Dva puta kosovska aplikacija je odbijena, uz objašnjenje da je nepotpuna, a poslednji put, usled nedovoljne podrške za članstvo, vlasti u Prištini su same povukle molbu.
Međutim, u martu ove godine, generalni sekretar Interpola Jirgen Štok obavestio je kosovske zvaničnike da je na sastanku Izvršnog odbora doneta odluka da molba Kosova za članstvo bude stavljena u Nacrt dnevnog reda. Ukoliko agendu potvrdi Izvršni komitet, članice Generalne skupštine te organizacije glasaće o prijemu Kosova, a za pozitivnu odluku neophodna je dvotrećinska većina.
Ocena zvaničnika vlade u Prištini, koja je na ime lobiranja za ulazak u Interpol izdvojila 1,2 miliona evra, je da bez Kosova u toj organizaciji „bezbednosna slagalica na Balkanu nije kompletna, a region nije stabilan“. Taj stav izneo je ministar spoljnih poslova Kosova Bedžeta Pacolija.
„Ključni razlozi za ulazak Kosova u Interpol su borba protiv terorizma i organizovanog kriminala, kao i međunarodna saradnja i preuzimanje odgovornosti za nju“, izjavio je Pacoli i dodao da se nada da će 20. septembra Kosovo postati nova članica Interpola.
Nataša Latković