Država ćuti na zahtev za povlačenje Nacrta zakona o pristupu informacijama

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je predložilo Ministarstvo za državnu upravu, trenutno je na javnoj raspravi.

Raša Nedeljkov, programski direktor CRTE, koja je uz još nekoliko organizacija pokrenula inicijativu za povlačenje predloženih rešenja, kaže za Insajder da ovaj tekst Nacrta nema nikakve veze sa predlozima koji su urađeni u saradnji sa službom Poverenika i da umesto rešenja problema koji su uočeni do sada, uvodi dodatna ograničenja.

„Umesto da je nadograđen Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je proglašen za jedan od najboljih zakona na svetu, mi danas pričamo o zakonu koji obesmišljava instituciju Poverenika i dodatno usporava i otežava ostvarivanje prava građana“, navodi Nedeljkov.

On je istakao da su institucije vlasti i državna preduzeća i do sada pronalazili načine kako da informacije ne dođu do građana, a da je Nacrtom propuštena prilika da se predvidi efikasniji sistem izvršenja poverenikovih odluka, uvođenjem viših kazni i prinudne naplate.

 „Sve je manji broj izvršenja Povernikovih odluka. Trenutno stanje je neodrživo i zato je neophodno uspostaviti mehanizam za izvršenje zakona u slučajevima kada organi javne vlasti odbijaju da postupe po zakonu. Takođe, Vlada nije postupila ni po jednom od preko 200 zahteva da obezbedi izvršenja poverenikovih odluka zbog čega tražimo da se u Nacrt zakona uvede obaveza vlade da dva puta godišnje podnosi izveštaj Narodnoj skupštini o zahtevima za pomoć u postupku izvršenja rešenja poverenika“, navodi Nedeljkov.

Uz dodavanje ovih odredbi, CRTA predlaže brisanje članova koji predviđaju izuzimanje od primene zakona državnih preduzeća koja su organizovana kao društva kapitala, kao i odredbe koja predviđa da protiv rešenja poverenika organ vlasti može da pokrene upravni spor.

O ovim spornim predlozima, Insajder je pisao u tekstu „Novi Nacrt zakona predviđa manje dostupnih informacija i teži put do njih: Za vlast konkurentnost iznad prava javnosti“. 

Imajući u vidu da kao redakcija redovno koristimo Zakon o informacijama od javnog značaja, praktično od njegovog donošenja, Insajder podržava zahtev upućen Vladi Srbije za povlačenje spornih odrebi.

Naime, Nacrt predviđa da će ubuduće od primene zakona biti izuzete državne firme koje su organizovana kao društva kapitala poput Telekoma, Železnica, Koridora, a sutra i EPS-a, jednostavnom promenom pravne forme preduzeća.

Predviđeno je i da će organi vlasti će moći protiv odluka Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja da povedu upravni spor što bi moglo u nedogled da produži period za dostavljanje traženih podataka.

Upravni sporovi u Srbiji, kada je ovaj zakon u pitanju i inače traju godinama, pa je tako Insajderova tužba protiv Vlade Srbije zbog nedostavljanja informacija već 10 godina u postupku, što je bio razlog za odluku da protiv Vlade Srbije pokrenemo postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Ministarstvo: Dostavljanje informacija ugrožava fer tržišnu utakmicu

Novinari Insajdera uputili su Vladi Srbije pitanje da li će povući predloženi Nacrt i usvojiti primedbe brojnih organizacija civilnog društva i medija, a odgovor još čekamo.

Prethodno je Minstarstvo državne uprave na pitanje Insajdera zbog čega je predloženo da se od primene zakona izuzmu pojedina državna preduzeća koja raspolažu novcem građana, navelo da je razlog uvođenja ove odredbe fer tržišna utakmica.

“Dosadašnje obaveze objavlјivanja osetlјivih poslovnih informacija onemogućavale su ta preduzeća da pod jednakim uslovima učestvuju u tržišnoj utakmici“, navodi se u odgovoru Insajderu.

Ovaj odgovor Ministarstva nelogičan je imajući u vidu da su i po sadašnjem Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja ova preduzeća mogla da uskrate pojedine podatke, kako bi se zaštitila od eventualne konkurencije, dok im predložene izmene omogućavaju da uopšte ne dostavljaju informacije po Zakonu.

Obrazlažuči predlog da se organima vlasti omogući da protiv odluka Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja povedu upravni spor, iz Ministarstva državne uprave samo su naveli da je analizom primene zakona utvrđeno da je tumačenje da „tužbu Upravnom sudu može podneti tražilac informacije, ali ne i organ vlasti u praksi bilo pogrešno“.

Odgovor na pitanje da li će predložena odredba dodatno usporiti izvršenje odluka Poverenika nismo dobili.

Inače, Poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja Rodoljub Šabić nije bio deo radne grupe koja je rad na izradi Nacrta otpočela u novembru 2016.

Iako su u odgovoru Insajderu u Ministarstvu naveli da su tokom izrade Nacrta „izvršene  i konsultacije sa Poverenikom odnosno predstavnicima njegove službe“, Poverenik je saopštio da je Nacrt zakona dobrim delom zasnovan na dokumentu koji je izradilo Ministarstvo pravde kao Analizu dosadašnje primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ta analiza je, kako navodi Rodoljub Šabić, sačinjena bez njegovog znanja.

"Analiza je sačinjena ne samo bez ikakvih konsultacija sa Poverenikom, nego potpuno bez njegovog znanja, iako je Poverenik naveden kao „partnerska organizacija“. Analizu dodatno kompromituje njena sadržina, budući da se navedenim oblastima uopšte nije bavila, već se nažalost uglavnom bavila tendencioznom kritikom rada Poverenika, uz navođenje niza sasvim pogrešnih činjenica, predlažući izmene Zakona koje predstavljaju "originalne tvorevine" nepoznate našem pravnom poretku“, stoji u sopštenju Poverenika.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja trajaće do 19 aprila.

Jelena Janković