Državna opstrukcija Agencije za borbu protiv korupcije
Iako predstavnici vlasti od kampanje do kampanje ponavljaju obećanja da će borba protiv korupcije biti jedan od ključnih prioriteta, državni organi već godinama ignorišu preporuke ovog tela.
Skupština Srbije dve godine za redom nije razmatrala izveštaje Agencije za borbu protiv korupcije. I pored zahteva Agencije da se na dnevnom redu prolećnog zasedanja Skupštine nađe izbor novih članova Odbora Agencije, parlament o predloženim kandidatima nije odlučivao. Iz Agencije navode da Odbor, koji umesto devet članova ima sada samo dva člana, između ostalog ne može da odlučuje o više od 40 predmeta koji su trenutno na čekanju. Već duže od tri godine čeka se i na novi zakon o Agenciji za borbu protiv korupcij, koji bi Agenciji mogao doneti veća ovlašćenja. Ovo su samo neki od primera političke opstrukcije rada najvažnijeg organa u borbi protiv korupcije i zloupotrebe funkcija.
Agencija je i u poslednjem izveštaju u preporukama navela da je neophodno usvojiti novi zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije koji bi Agenciji dao veća ovlašćenja, omogućio joj neometan pristup dokumentima državnih organa, obavezao funkcionere na prijavljivanje imovine najbližih srodnika.
Za rad na novom zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije zaduženo je Ministarstvo pravde. Još 2013. Ministarstvu je dato 12 meseci da pripremi nacrt i pošalje ga Vladi na razmatranje. Taj rok je istekao pre tri godine, a Zakon još nije u proceduri.
Ministarstvo pravde je u aprilu za Insajder navelo da „smatra da se ne može ići u dalju proceduru sve dok ne bude izabran novi direktor Agencije“.
„Ukazujemo da je Ministarstvo pravde dalo svu neophodnu podršku u dosadašnjem toku javne rasprave i da verujemo da će u najkraćem roku biti izabran novi direktor kako bi se krenulo u dalji zakonodavni proces“, navodi se u odgovoru Ministarstva pravde.
Problem je, međutim, što novog direktora Agencije bira Odbor ovog tela, koji trenutno nema dovoljno članova za donošenje bilo kakvih odluka.
Taj problem mogao je biti rešen da je Skupština, izbor članova Odbora stavila na dnevni red prolećnog zasedanja.
To se nije desilo iako je većina predlagača predložila kandidate.
Članove Odbora predlažu skupštinski Administrativni odbor, predsednik Srbije, Vlada Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Državna revizorska institucija, zaštitnik građana i poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Socijalno-ekonomski savet, Advokatska komora Srbije i novinarska udruženja.
Zanimljivo je da je jedan od ukupno dva člana koliko sada broji Odbor, Danica Marinković, koju je krajem 2016. ispred Administrativnog odbora predložila Srpska napredna stranka. Skupština je donela odluku o njenom imenovanju samo dva dana pošto je Administrativni odbor dao svoje predloge.
S druge strane, kandidatkinja koju su predložili zaštitnik građana i poverenik čeka na izjašnjavanje poslanika još od 2015.
Osim izbora direktora, Odbor odlučuje i po žalbama na odluke kojima se funkcionerima izriču mere u skladu sa zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije. Iz Agencije navode da je zbog nepostojanja kvoruma u Odboru trenutno na čekanju 47 predmeta.
Predstavljen godišnji izveštaj, analiza finansiranja predsedničkih kampanja tek na jesen
U Izveštaju Agencije za 2016. navodi se da je tokom prethodne godine Agencija podnela 17 krivičnih prijava, a 11 izveštaja o kontroli imovine i prihoda funkcionera prosleđeno je tužilaštvu. Prema podacima Republičkog javnog tužilaštva većina tih predmeta je u toku a među njima su i predmeti o imovini gradonačelnika Beograda Siniše Malog, pomoćnika šefa kabineta gradonačelnika Beograda, zamenika direktora Apoteke Beograd kao i nekoliko funkcionera preduzeća DIPOS.
Tokom prethodne godine podnete su krivične prijave protiv 17 funkcionera među kojima su dva predsednika opština, dva zamenika javnog tužioca, jedan sudija, direktori javnih preduzeća.
Prema izveštaju Agencije broj krivičnih prijava i inicijativa podnetih nadležnim državnim organima, u kojima se ukazuje na postojanje sumnje u korupciju, povećan je za oko trideset odsto u odnosu na 2015. godinu .
Kada je u pitanju godišnje finansiranje stranka i izveštaji o troškovima kampanje, Agencija je prikupila izveštaje političkih subjekata a kako je najavljeno njihova analiza trebalo bi da bude gotova na jesen.