Državni putevi kao unosan biznis: Od Borovice, Čumeta i Đuraškovića, do Veselinovića i Radoičića
Novac za izgradnju i održavanje puteva, prema istraživanju Insajdera, već dve decenije troši se bez adekvatne kontrole, a ove poslove u najvećoj meri dobijaju firme čiji su vlasnici bliski strankama na vlasti. Ništa se nije promenilo ni nakon izveštaja Državnog revizora koji je pre šest meseci objavio izveštaj u kom se navodi da je Javno preduzeće Putevi Srbije tokom 2018. i 2019. godine potrošilo čak 430 miliona evra mimo tendera pri čemu se najveći deo ovako dodeljenih poslova odnosi se na održavanje puteva.
Najsigurniju zaradu u poslovima sa putevima, kako pokazuje naše istraživanje, privatne firme imaju na održavanju puteva jer su to poslovi koji se rade konstantno, svake godine. Ove poslove država je privatnim firmama godinama dodeljuje bez tendera.
Jedini tender, nakon pitanja Insajdera, država je raspisala tek 2017. i to za samo deo putne mreže, odnosno za samo 3000 od 16.000 kilometara. Ugovori su sklopljeni u aprilu 2018. na tri godine, ali je stanje tek neznatno promenjeno, a kontrola nije uspostavljena.
Tako ovaj unosan posao za državu i dalje u najvećoj meri radi uzak krug firmi, preduzeća za puteve, teritorijalno raspoređenih po Srbiji i to , po ugovoru potpisanom još 1992. uz brojne anekse. Ugovor su dobile kao društvena preduzeća, a iako u međuvremenu privatizovane i više puta menjale vlasnike, ove firme i dalje imaju svoje zagarantovane poslove.
Od obnove zemlje, do održavanja puteva
Na obnovi zemlje posle NATO bombardovanja, u vreme kada je fukcioner SPS-a Milutin Mrkonjić bio Direktor direkcije za obnovu, najveći deo poslova radile su firme Dušana Borovice koji se 2007. zvanično navodi kao finansijer SPS-a.
Posle demokratskih promena, na poslovima za državu bio je angažovan i Ljubiša Buha Čume tada pripadnik zemunsko surcinskog klana koji je iz sveta kriminala odlučio da uđe u svet biznisa kupujući mašinu za asfaltiranje puteva.
U procesu privatizacije preduzeća za puteve od 2003. praktično gospodar puteva u Srbiji postaje Nibens grupa Mila Đuraškovića. On se devedesetih prvo bavio poslovima sa gorivom. U putarski posao ulazi 2003. kupovinom PZP Niš, 2005. ulazi u vlasništvo PZP Vranje, pa PZP Kragujevac I PZP Beograd. Njegovi partneri u putarskom poslu u jednom periodu bili su i vlasnik Delte Miroslav Mišković i njegov sin Marko.
Đuraškovićeva preduzeća su kada je bio na vrhuncu zapošljavala oko 5.000 ljudi, a Nibens grupa u jednom trenutku održavala je čak 6600 kilometara puteva. Prema zvaničnim izveštajima, Đuraškovićeve kompanije za izbornu kampanju 2007. donirali su SPS sa 1,5 miliona dinara.
U maju 2011. Đurašković je priveden zbog sumnje za izvlačenje novca iz privatizovane firme FAM Kruševac. Ubrzo je pušten da se brani sa slobode, a godinu dana kasnije, nakon što su vladu formirali SNS i SPS, ponovo je priveden I to zajedno sa Miroslavom i Markom Miškovićem zbog sumnje da su nezakonito izvlačili imovinu i sredstva iz privatizovanih putarskih preduzeća. Sud 2017. odbacuje optužbe za izvlačenje novca iz putarskih firmi. Osuđeni su prvostepeno u ponovljenom postupku za poresku utaju 2019. i to Miroslav Mišković na dve i po godine zatvora, njegov sin na godinu dana kućnog pritvora, a Milo Đurašković na četiri godine i tri meseca zatvora. Nibens grupa počela je da propada već posle prvog hapšenja Đuraškovića 2011. godine.
Propast Nibensa, rast Inkopa
Prema podacima iz zvaničnog dokumenta Puteva Srbije vezano za zimsko održavanje puteva Reda, što je oznaka za autoputeve, trenutno najveći broj kilometara autoputa održava firma Srbijaautoput i to 544 kilometara.
Zvanično se kao vlasnik vodi Miloje Blizanjac. Iako je reč o najvećoj firmi za održavanje puteva, o Blizanjcu je zapravo jako malo informacija u medijima, nema njegovih izjava, a u poslednje vreme se pominje kao jedan od kupaca valjevske pivare. Brojni sagovornici Insajdera medjutim kao pravog vlasnika Srbijaautoputa navode Batrića Radunovića i pre i posle promene vlasti 2012.
Batrić Radunović je jedini vlasnik PZP Požarevac. Poznato je da je bio u Skupštini FK Partizan kada je na čelu kluba bio Dragan Đurić.
Poslednjih godina, kao novi igrači u poslu izgradnje i održavanja puteva pojavljuju se biznismeni sa Kosova Zvonko Veselinović i Milan Radoičić.
Rade za državu, a duguju državi porez
Inkop je većinski vlasnik i firme Granit peščar iz Ljiga, koja se već godinama nalazi na spisku najvećih poreskih dužnika. I sam Inkop, kako je otkrio Insajder, duguje državi za porez, ali mu je država 2016. odložila plaćanje poreskog duga na pet godina.
U poslove sa putevima, Veselinović je ušao prvo preko firme Inkop iz Ćuprije koja je 2014. dobila posao na gradnji Koridora 11, kao podizvođač Energoprojekta, koji je po međudržavnom ugovoru, bez tendera angažovala kineska firma Šandong. Zvonko Veselinović nikada nije krio da stoji iza firme Inkop, a u septembru 2018. i kao zvanični vlasnici su upisani on, njegov brat Žarko Veselinović i Milan Radoičić.
Dok je za Veselinovića javnost saznala još 2011. kada su Srbi sa Severa postavili barikade kako bi sprečili Prištinu da preuzme kontrolu nad administrativnim prelazima, za Radojičića, kao neformalnog vođu Srba Severa Kosova, šira javnost čula je tek nakon ubistva Olivera Ivanovića za koje ga u Prištini sumnjiče, a u Beogradu proglašavaju nevinim. Radoičić je u međuvremenu postao potrpedsednik Srpske liste na Kosovu, jedine liste na Kosovu i Metohiji koju podržava zvanični Beograd.
Izvor: Insajder