Fiktivni ili opravdan trošak banke: „Obrada“ kredita koštala čak 20.000 evra

Za poslovne banke, pa i Narodnu banku Srbije, legitiman poslovni potez, ali za Apelacioni, a zatim i Vrhovni Kasacioni sud, naknada za obradu kredita nezakonita je praksa.

Ova odluka praktično znači da svako ko je uzimao kredit može da pokrene postupak i od banke traži da mu vrati sredstva naplaćena kao trošak obrade kredita.

Trošak obrade kredita naplaćuje se kao jednokratni trošak prilikom odobravanja pozajmice, a prosečan procenat provizije je oko jedan odsto i odbija se od ukupnog iznosa odobrenog kredita. Međutim, s obzirom na to da banke za isti posao „obrade“ različitih kredita naplaćuju različite iznose, nameće se logična teza da je tu u stvari reč o ekstraprofitu banaka, a ne realnoj usluzi sa jasnom fiksiranom cenom.

Naime, prema ugovoru u koji su novinari Insajdera imali uvid, jedna banka je jednoj firmi za uslugu obrade dugoročnog kredita naplatila čitavih 20.000 dolara.

Prema podacima Udruženja Efektiva, banke u Srbiji su na ovaj način u poslednjih 15 godina naplatile više od 100 miliona evra.

Od odluke Apelacionog suda do tumačenja Vrhovnog Kasacionog

Građani su počeli masovno da podnose tužbe nakon što je krajem 2017. Apelacioni sud u Beogradu doneo pravosnažnu presudu u korist klijenta, prema kojoj je banka nesnovano naplaćivala troškove obrade kredita.

Usledilo je još najmanje sedam sudskih presuda koje potvrđuju isto, a zatim i tumačenje VKS-a koje je takođe naplatu ovog troška označila nedozvoljenim. VKS je saopštio da se pravno „ne vidi po kom osnovu su sudovi zaključili“ da je naknada na ime obrade kredita uopše „ugovoreni element ugovora o kreditu“.

Međutim, uprkos tome Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije pri stavu je da će banke, bez obzira na presude, nastaviti sa tom praksom. Čak je i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković nedavno ocenila da poslovne banke, pored kamate, ipak imaju pravo da naplate te troškove, ali da moraju u ugovoru jasno da navedu taj trošak.

Da li su jače banke ili sudovi?

Na teren vladavine prava raspravu je vratio predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević, ističući da su nižestepeni sudovi dužni da poštuju odluku VKS-a prema kojoj je naplata ovog troška nedozvoljena.

On se osvrnuo na slučaj u kojem je Vrhovni kasacioni sud, po zahtevu za reviziju, ukinuo pravosnažnu presudu kojom je klijent bio obavezan da banci plati naknadu za obradu kredita i naložio da se ponovi postupak.

Imajući u vidu odredbe Zakona o obligacionim odnosima i šta ugovor o kreditu treba da sadrži, Milojević kaže da nije jasno na koji način i po kom osnovu su nižestepeni sudovi utvrdili da je naknada za obradu kredita deo ugovora.

„Stav Vrhovnog kasacionog suda izražen u ovoj pravnoj stvari je da obrada kredita ne bi trebalo da bude element ugovora. Pustili smo ovo kao stav - kako bi sudovi trebalo da presuđuju, ali sudije su slobodne u svom uverenju u svakom konktretnom predmetu, a ugovori mogu da se razlikuju“, istakao je Milojević.

Ova odluka, kako je rekao, nije pravno obavezujuća, ali ako sudovi budu odlučivali suprotno njoj i njihove odluke dođu pred VKS, one bi mogle da budu ukinute.

Efektiva: Moguće tužbe protiv banaka i za isplaćene kredite

U Udruženju bankarskih klijenata Efektiva građanima poručuju da u ovom postupku nema zastarevanja, tako da tužbu mogu da podnesu i oni koji su kredite već isplatili.

Predsednik Udruženja bankarskih klijenata "Efektiva" Dejan Gavrilović naglasio je nedavno za Insajder i su da tvrdnje Udruženja banaka Srbije da za takvu odluku ne postoji zakonski osnov, samo njihov pokušaj da obeshrabre građane da tuže banku.

Gavrilović je rekao da se u ovom slučaju ne radi o grešci, već o logičnoj odluci suda, dodajući da u Zakonu o obligacionim odnosima ne postoji nijedan član koji dopušta naplatu obrade kredita.

„Evo, da pitamo samo nekoliko logičnih pitanja. Koji su to troškovi obrade kredita? Takođe, ako postoji određeni trošak obrade kredita zbog čega je iznos troškova obrade različiti za različite klijente?“,  kaže Gavrilović za Insajder.

Od kada je objavljena vest o prvoj pravosnažnoj presudi kojom je naplata troška obrade kredita proglašena ništavom, Udruženju bankarskih klijenata "Efektiva" obratilo se oko preko 2000 ljudi za pomoć radi podnošenja tužbi protiv banaka.

Prema pisanju Politike, najnovije reklame za kredite, bilo da je reč o keš, refinansirajućim ili stambenim zajmovima – govore o tome da se banke povlače.

Kako navode, Erste banka je nedavno oglasila ponudu kredita za refinansiranje bez obrade kreditnog zahteva, Inteza banka ima akcijsku ponudu stambenog kredita, takođe bez tog troška. Vojvođanska banka ima akcijsku ponudu keš kredita bez te provizije, dok je Euro banka ne naplaćuje ni za keš ni za stambeni kredit. S druge strane, Rajfajzen, Unikredit, Sosijete ženeral, Adiko, Direktna banka i Inteza banka,  zadržali su taj trošak za sve kredite osem stambenih.