Firma Petera Kamaraša traži izvršenje arbitraže: Železari Smederevo naloženo da plati 12 miliona dolara
Firma Petera Kamaraša HPK Menadžment, koja je od marta 2015. do polovine 2016. upravljala smederevskom Železarom, dobila je spor pred Londonskim sudom za međunarodnu arbitražu protiv Železare Smederevo u maju ove godine. Kako je zaključio Arbitražni sud, Železara je dužna da HPK Menadžmentu plati 10 miliona dolara, uz pripadajuću kamatu, 100,5 miliona dinara, uz pripadajuću kamatu i 1,1 milion funti sudskih troškova, odnosno oko 12,4 miliona dolara zbod nezakonito raskinutog ugovora.
Međutim, iako je HPK od Arbitražnog suda tražio da država Srbija, kao vlasnik Železare, zajedno sa Železarom plati odštetu, sud u Londonu je odlučio da je dužnik samo Železara.
Ipak, HPK Menadžment do danas nije dobio traženi novac od Železare zbog čega su advokati Petera Kamaraša ovog ponedeljka pred sudom u Vašingtonu protiv države Srbije i Železare podneli zahtev da se izvrši odluka arbitražnog suda u Londonu. Takođe, od američkog suda su, prema dokumentu koji poseduje Insajder, dodatno tražili da obaveže državu Srbiju da se uključi u plaćanje duga, tvrdeći da je Železara sve vreme bila “potpuno i direktno u vlasništvu i pod kontrolom države Srbije”.
Sam arbitražni proces protiv Srbije i Železare Smederevo u Londonu je započet 5. avgusta 2016, a pokrenuo ga je HPK Menadžment pozivajući se na klauzulu 17 ugovora sa Železarom i Republikom Srbijom, u kome se navodi da će upravo Londonski sud za međunarodnu arbitražu odlučivati o svim potencijalnim sporovima.
Srbija donosila sve odluke, Vučić upravljao Železarom
U zahtevu sudu u Vašingtonu advokati HPK Menadžmenta tvrdili su da je Srbija „rutinski i konstantno ignorisala nominalno autonoman status Železare“ kako bi ostvarila političke i ekonomske ciljeve države, kao i da se tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić mešao u rukovođenje Železarom, na njenu štetu“.
„Na primer, u mnogobrojnim situacijama, srpski premijer je upravljao operacijama Železare iz političkih razloga uprkos savetima eksperata i na štetu Železare. U jednoj takvoj prilici, tokom krize u oktobru 2015. koja je nastala zbog kolapsa cena čelika i diskusije o tome da li Železara treba da se privremeno ugasi, član Nadzornog odbora Železare kog je postavila država potvrdio je da država kontroliše sve odluke vezane za rad Železare, ističući da ’pre nego što bilo šta uradimo, moramo da konsultujemo Vladu i premijera. Premijer se vraća ovog vikenda….i mi možemo da organizujemo sastanak s njima od ponedeljka’”, navodi se u zahtevu za izvršenje advokata HPK Menadžment koji poseduje Insajder.
Prema navodima iz ovog dokumenta HPK Menadžment je mesečno primao oko 500.000 dolara za svoje usluge.
Takođe, kako tvrde Kamarašovi advokati, sporazum o menadžerskim i konsultantskim uslugama koji je potpisan sa HPK Menadžmentom, predvideo je i bonus “od ne manje od 10 miliona dolara”, u slučaju bilo kakve privatizacije u roku od pet godina od potpisivanja sporazuma.
Međutim, nakon što su 18. aprila 2016. Železara Smederevo i kineski Hestil potpisali privatizacioni sporazum po kom je kineska firma kupila određenu imovinu Železare – Srbija raskida ugovor za HPK Menadžmentom.
Arbitražni sud u Londonu doneo odluku da Železara Smederevo isplati sve što duguje
Advokati Petera Kamaraša tvrde da je raskid ugovora izveden na nezakonit način uz „fabrikovane razloge za raskid ugovora, a sve kako bi Srbija izbegla da plati podnosiocima zahteva milione dolara koji su trebali da budu plaćeni po osnovu privatizacionog bonusa, kao i na osnovu dogovorenih naknada za upravljanje“.
Hestil zvanično kupuje Železaru 18. aprila 2016, a istog dana HPK Menadžment šalje dopis Železari u kome zahteva isplatu privatizacionog bonusa od 10 miliona dolara. Bonus im, međutim, nije isplaćen.
Zbog toga firma Petera Kamaraša 5. avgusta 2016. započinje arbitražni proces protiv Srbije i Železare Smederevo, u skladu sa, kako su naveli, klauzulom 17 ugovora u kojoj piše da će se svi sporovi rešavati na Arbitražnom sudu u Londonu. Kako se navodi u tužbenom zahtevu „Srbija i Železara Smederevo su 15. oktobra odgovorili na zahtev za arbitražu, a 11. maja ove godine Arbitražni sud je doneo „jednoglasnu odluku“ da je drugo obaveštenje o prekidu ugovora nevažeće, i naredio je Železari da HPK Menadžmentu isplati sve što je ugovorom dužan“.
Sud u Londonu je, međutim, isplatu duga naložio samo Železari Smederevo, ali ne Vladi Srbije. U dokumentu koji su advokati Kamaraša priložili sudu u Vašingtonu, navodi se da Železara do danas ništa nije isplatila.
Kamaraš, Železara i tajni ugovor
Železara Smederevo je od 2012. u vlasništvu države, kada je otkupljena za jedan dolar od američkog Ju es stila, koji se povukao iz Srbije kad je usled krize na tržištu čelika počeo da pravi gubitke.
Sporazum Vlade Srbije, HPK inženjeringa, HPK menadžmenta i Železare Smederevo o profesionalnom upravljanju Železarom je potpisan 21. marta 2015, a HPK je preuzeo rukovodstvo 20. aprila. Taj ugovor je pod oznakom tajnosti, te građani Srbije ne znaju šta su bile obaveze menadžmenta, da li su one ispunjene, ni koliko su koštale njegove usluge,
Tadašnji ministar privrede Željko Sertić izjavljivao je da bi prekršio zakon kada bi objavio ugovor o uvođenju profesionalnog menadžmenta u „Železaru Smederevo” bez saglasnosti partnera, odnosno HPK „Inženjeringa”.
„Strani investitor ne želi da dođe u zemlju u kojoj zna da će pred kamerama morati da pregovara. Onog momenta kada kompanija HPK bude saglasna da se ugovor objavi, on će biti objavljen”, rekao je Sertić novinarima krajem oktobra 2015. godine u Skupštini Srbije.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić nekoliko puta je kaznio Ministarstvo zbog neispunjavanja naloga, međutim, ugovor je ostao tajan. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je protiv ministra privrede Željka Sertića podnelo prekršajnu prijavu, prvu takvu prijavu protiv jednog ministra.
Kada je potpisivao ugovor u martu 2015. godine, sam Peter Kamaraš je izjavljivao da će smederevska čeličana do kraja godine biti u plusu.
Međutim, kada su stvari krenule nizbrdo a Železara počela da pravi gubitke, Kamaraš je tvrdio da je uzrok kriza koja je te godine zapljusnula svetsko tržište čelika, kao i da Vlada Srbije iz političkih razloga nije prihvatila njegov predlog da se proizvodnja čelika u tom trenutku obustavi.