Godina za nama okom kamere: Kako je Srđan Ilić video 2018. (FOTO)

Sam početak godine za nama obeležilo je ubistvo predsednika GI SDP Olivera Ivanovića u Kosovskoj Mitrovici, a uprkos činjenici da su deklarativno na razrešenju ovog ubistva radili i kosovsko i srpsko tužilaštvo – pomaka do danas nema.

2. Umesto razrešenja ubistva tokom godine javljala su se nova pitanja bez odgovora. Jedno od njih je i uloga Milana Radoičića – dok ga kosovsko tužilaštvo traži zbog navodne umešanosti u ubistvo Ivanovića, sam Radoičić za kojeg su donedavno srpski zvaničnici tvrdili da ne znaju ko je on, u međuvremeno je postao potpredsednik Srpske liste, ali i čest gost na susretima s predsednikom Vučićem. Istovremeno, zvaničnici u Beogradu se uporno trude da dokažu njegovu nevinost u slučaju ubistva Ivanovića nudeći kao argument tvrdnje da je prošao poligraf.

3. Osim ubistva Olivera Ivanovića, u godini za nama brojni slučajevi nisu dobili odgovor. Jedan od njih je i ubistvo dvojice gardista na Topčideru -  14 godina od ubistva gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića u objektu Karaš u kasarni Topčider, i dalje se ne zna ko ih je ubio i zašto je država pokušala da prikrije počinioca. 

4. Među pitanjima bez odgovora je i ono ko je i zašto rušio u Savamali u noći 25. aprila 2016. i zašto policija nije radila svoj posao te noći. Rušenja na mestu gde se gradi Beograd na vodi nastavljena su, ali danju, a jedna od zgrada koja će ostati samo u sećanjima Beograđana i na fotografijama među kojima je i ova je i zgrada Simpa.

5. U godini za nama, sredinom juna, sa Železničke stanice Beograd krenuo je poslednji voz i time zatvorio 134 godine dugu istoriju. Prvi voz s ove stanice krenuo je ka Zemunu uz dvorske počasti, 20. avgusta (1. septembra) 1884. godine u 15 časova. Stara stanica stavljena je u funkciju Beograda na vodi.

6. Ipak, Beograd na vodi nije jedino mesto na kome se gradilo, ali i rušilo i urušavalo. Tako je na čuvenom Koridoru 10 čija je gradnja mnoge podsetila na zidanje Skadra na Bojani, jedna kosina izazvala brojne glavobolje graditeljima. Ispostavilo se da je prvobitni projekat menjan čak 11 puta. Nakon više urušavanja i potpunog rušenja, potpornog zida, odluku da se neposlušno brdo sruši  saopštio je predsednik Vučić. Brdo je ipak preživelo, a kosina sanirana. Da bi nadgledali završne radove, celo Ministarstvo saobraćaja se na nedelju dana preselilo u Grdeličku klisuru.

7. Koridor 10 nije jedino mesto na kome su se ovdašnji neimari „proslavili“. Rekonstrukcije brojnih beogradskih ulica i Trga Slavija takođe su primeri loše odrađenih i višestruko plaćenih radova. I pre nego što su radovi završeni, Beograđani su već počeli da se sapliću o blokove i kocke poput ovih zabeleženih u Knez Mihailovoj ulici.

8. Slična sudbina koja je posledica lošeg projekta zadesila je i bistu astronauta Jurija Gagarina, svečano otvorenu na Novom Beogradu – minijaturna glava na ogromnom postamentu očas je postala predmet poruge na društvenim mrežama, a nadležni su je preko noći uklonili. Ovaj poduhvat ipak je ostao zabeležen kamerom Srđana Ilića.

9. Nažalost, materijalne štete od loše izvedenih radova nisu jedine – u godini za nama na svojim radnim mestima poginulo je više od 40 radnika. Za mnoge od nesreća niko nije snosio odgovornost, a investitori i izvođači često su pokušali da što manje podataka o nesrećama dospe do javnosti, kao u slučaju tragedije na gradilištu u Ulici kneza Miloša u Beogradu.

10. Uprkos svim nevoljama, promašajima i kritikama, gradske vlasti Beograda ostale su nepokolebljive u uverenju da je novogodišnja rasveta od ključne važnosti za turizam Beograda. Građani još nisu okončali ni letovanja, a sredinom septembra u gradu je počela da se postavlja novogodišnja rasveta. Deda Mrazovi su se „znojili“ tokom čitavog Miholjskog leta, ali rasveta je i ove godine raskošnija no prethodnih.

11. Osim novog osvetljenja, Beograđani su 4. marta izabrali i novu gradsku vlast. Srpska napredna stranka osvojila je većinu odborničkih mandata.

12. Na konstituisanje nove gradske vlasti čekalo se nešto više od dva meseca, a odbornička većina je za novog gradonačelnika izabrala Zorana Radojičića, a za njegovog zamenika – Gorana Vesića.

13. Bivši gradonačelnik Siniša Mali dobio je novu funkciju – imenovan je za ministra finansija.

14. Ni novi ministar finansija, nije uspeo da reši probleme građana koji su zaduženi u švajcarskim francima. Iako su sudovi doneli više presuda u njihovu koristi, problem sistemski nije rešen, a dužnici su nastavili s protestima.

15. Nisu protestovali samo dužnici. Gotovo da je uobičajeno da svaka školska godina počinje protestom prosvetara, a učestali su i njihovi štrajkovi.

16. Iako je političkih protesta građana bilo u nekoliko navrata tokom cele godine, krajem godine oni su aktivirani nakon napada na Borka Stefanovića, lidera Levice Srbije u Kruševcu. Svake subote građani su se okupljali pod parolom „Stop krvavim košuljama“, a lideri političkih partija su se suzdržavali od nastupanja na tim skupovima i govora, prepuštajući i organizaciju i nastupe pojedincima. Oni su zahtevali da prestane nasilje, da RTS omogući nastup njihovih predstavnika, ali i da ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović bude smenjen.

17. Srbija se ponovo podelila – s jedne strane nezadovoljni građani protiv vlasti, a s druge oni koji su se okupljali na brojnim skupovima Srpske napredne stranke na kojima su se proslavljali izborni i privredni uspesi vlasti. Jedna od takvih prilika bila je i otvaranje Žeželjevog mosta, 19 godina od kada je stari most srušen u NATO bombardovanju 1999. I ovom svečanom otvaranju prisustvovao je predsednik Republike Aleksandar Vučić.

18. Brojne uspehe zabeležili su i sportisti, a dugo će se pamtiti kvalifikovanje i mečevi Crvene zvezde u Ligi šampiona.

19. Uspesi na sportskim terenima nisu se preselili na tribine. Na tribinama  je nastavljano divljanje huligana, ali i trend da država to toleriše – kako je pokazalo više istraživanja Insajdera – za zauzdavanje huligana ne postoji politička volja. I godinu za nama obeležili su brojni incidenti navijača i obračuni kriminalaca koji se kriju iza paravana navijačkih grupa.

 20. Ipak, u Beogradu je održan Prajd i to ne jedan nego dva. Činjenica da su huligani mirovali mnogima je poslužila kao dokaz da je upravo država ta koja može da utiče na njih. Uz slike zastava duginih boja snimljeni su premijerka Ana Brnabić, ministri Branko Ružić i Zoran Đorđević, gradonačelnik Zoran Radojičić, kao i brojni ambasadori zapadnih zemalja.

21. Ovo su bili događaji i utisci kroz objektiv Srđana Ilića. Ličnost koja je je bila najzastupljenjija u medijima, pa i u foto arhivi našeg fotografa je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Oni koji su beležili medijske sadržaje primetili su da se praksa nastavila, pa sada sva njegova obraćanja javnosti televizije direktno prenose, a on sam se u svojim obraćanjima osvrtao na sve teme – od onih iz njegove nadležnosti, do onih za koje bi predsednik Srbije svakako trebalo da delegira nekome da se njima bavi – ukoliko bi uopšte trebalo njima da se bavi. Bez sumnje, Aleksandar Vučić je osoba po kojoj će građani Srbije pamtiti 2018.