Insajder: Direktna budžetska korist od investicije nemačkog Tenisa 30 odsto manja od planiranog proseka

Prema procenama Ministarstva poljoprivrede, a u koje su novinari Insajdera imali uvid, za dve lokacije u državnoj svojini koje je Tenis prošle godine dobio u zakup na period od 30 godina, direktna budžetska korist države po hektaru iznosiće oko 700 evra godišnje.

To je, međutim, čak 30 odsto manje od zarade po hektaru koju država u proseku očekuje da dobije od za sada 22 odobrena investiciona projekta, među kojima je i projekat nemačke kompanije Tenis.

Godinu dana nakon isteka roka i dalje bez imena svih zakupaca državnog zemljišta

Državna Komisija za davanje saglasnosti na zakup poljoprivrednog zemljišta više od godinu dana od raspisivanja javnog poziva još nije završila razmatranje svih ponuda investitora iako je rok istekao 15. aprila 2017. godine. Za sada su zvanično odobrena 22 investiciona projekta među kojima je i onaj nemačke kompanije Tenis koju srpski zvaničnici najavljuju već nekoliko godina unazad.

Ministarstvo poljoprivrede je kašnjenje pravdalo time da je posao preobiman i kompleksan, kao ida se komisija susrela sa brojnim problemima imovinsko-pravne prirode na državnom zemljištu.

Naime, kako se navodi u dokumentu Ministarstva poljoprivrede, prosečna očekivana direktna budžetska zarada po hektaru od investicionih projekata koji su dobili saglasnost državne Komisije, iznosi oko 1.000 evra.

U taj iznos su uračunati zbirni budžetski prilivi i to po osnovu zakupa, naplaćenog PDV-a, poreza, taksi i doprinosa po osnovu realizacije investicije, ali i njenog poslovanja u budućnosti.

Na javnom konkursu za zakup državnog zemljišta na 30 godina za investitore, Tenis je u avgustu 2017. dobio dozvole državne Komisije za zakup zemljišta na dve lokacije: 2.500 hektara državnog zemljišta u Kikindi i 2.400 hektara u Zrenjaninu.

Procena Komisije je da će država godišnje u Kikindi od Tenisa dobiti 732 evra po hektaru, a u Zrenjaninu 708 evra.

Ipak, Tenis još nije ušao u zvaničan zakup zemljišta u Srbiji, odnosno nije krenuo u izgradnju farmi. Nemačka firma je u obavezi da započne svoje ulaganje krajem ove ili početkom sledeće godine, inače će ostati bez zemljišta koje su od države dobili u zakup.

Tenis još čeka odobrenje za zakup zemljišta u Plandištu, Vršnju i Sečnju.

Investicija nemačkog Tenisa - između najava vlasti i realnih brojeva

Ovo nije prvi put da cifre koje se tiču investicije nemačke kompanije u Srbiji budu manje od onog što se u javnosti najavljuje. Prema dokumentima u koje su novinari Insajdera imali uvid, vrednost investicije, ali i broj zaposlenih na koje se Tenis obavezao, bar prema prvim planovima, biće mnogo manji od onoga što su obećavali srpski zvaničnici.

 „Država može da očekuje ozbiljnu investiciju a, nadam se, sa kooperantima, negde oko 8.000 ljudi posao u roku od manje od godinu dana”, najavio  je tadašnji premijer, a sadašnji predsednik Aleksandar Vučić još u septembru 2014. godine.

Međutim, prema planu investicije u koji su novinari Insajdera imali uvid, na pet lokacija za koje se Tenis prijavio na javnom pozivu za zakup državnog zemljišta, planirano je tek 250 „novootvorenih radnih mesta“.

Takođe, ukupna vrednost investicije za ovih pet lokacija je 100 miliona evra, što je četiri puta manje od onoga što se navodi u pravno neobavezujućem Memorandumu o razumevanju koji opisuje projekat ulaganja Tenisa u Srbiju, a koji je srpska vlada potpisala sa nemačkim investitorom u aprilu 2015.

Naime, u Memorandumu se navodi da je Tenis zainteresovan za izgradnju do 20 tehnološki najsavremenijih farmi svinja na pet lokacija u Srbiji, dok bi investicija po svakoj farmi iznosila približno 21 milion evra, što je sveukupno 420 miliona evra investicija.

Zakonsko „prilagođavanje“ investitoru

Prema analizi Insajdera, od potpisivanja pravno neobavezujućeg Memoranduma 2015. zakonodavstvo Srbije se praktično prilagođava potrebama nemačkog investitora.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu donet 2015. investitorima je omogućio da bez licitacija uzmu u zakup poljoprivredno zemljište u državnoj svojini na period od 30 godina. Stručna javnost i udruženja poljoprivrednika oštro su kritikovali zakon, optužujući Vladu da je sadržaj Zakona pisan direktno zbog investicije nemačke kompanije.

Konačno, sve prepreke za investiciju Tenisa otklonjene su upravo nakon raspisivanja javnog poziva za zakup državnog zemljišta na 30 godina za investitore u stočarstvu.

O tome kome će po pravu prvenstva i povlašćenim uslovima, a na ime ulaganja u prehrambeno-prerađivačku proizvodnju, biti dato na koriščenje državno poljoprivredno zemljište u narednih 30 godina, odlučuje Komisija za davanje saglasnosti. Komija ima diskreciono pravo da odluči koji investitor će dobiti pravo zakupa, dok lokalna samouprava daje saglasnost na odluku Komisije.

Međutim, ono što se postavlja kao pitanje jeste da li se ona vodi stručnim ili političkim argumentima s obzirom da Komisiju čine uglavnom političke figure tj. ministri i pomoćnici ministara.

Naime, odluku o tome ko će dobiti pravo zakupa doneće ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, ministar finansija Dušan Vujović, ministar privrede Goran Knežević, posebni savetnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Dragan Milić, i Nenad Katanić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Ministar Branislav Nedimović je gostujući nedavno u Insajder debati negirao da nemačka kompanija ima privilegije, kao i da je zakonodavstvo Srbije prilagođeno za Tenis, ističući da su to „priče za malu decu“.

Njegov sagovornik u toj emisiji, poslanik DS i bivši pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić, izjavio je da je zakon očigledno „nacrtan za Tenis“, jer nema potrebe davati toliko zemljište za prerađivačku industriju, kada se po već postojećim zakonima može uzeti zakup za poljoprivrednu proizvodnju.

Novinari Insajdera su u više navrata zvali Tenis za komentar, međutim, u nemačkoj firmi su odbili da komentarišu svoje planove u Srbiji, ističući da će se javiti kada budu imali „novosti“.