Insajder na lokalu: Kragujevac, Jagodina, Subotica (VIDEO)

U emisijama Insajder na lokalu koje su emitovane prošle sezone objavljeni su primeri i dokazi o zloupotrebama i nepravilnostima poslovanja javnih preduzeća u Novom Sadu, Požarevcu, Zaječaru.

Serijal Insajder na lokalu biće emitovan od ponedeljka, 29. januara  u 21 čas na TV N1. Emisije o Kragujevcu, Jagodini i Subotici biće emitovane tri dana za redom.

Osim što dugove prave lokalna javna preduzeća, gradovi su prezaduženi i zbog lošeg upravljanja imovinom, nenamenskog trošenja novca ali zbog zapošljavnja velikog broja stranačkih kadrova.

U serijalu koji počinje u ponedeljak na televiziji N1 otkrivamo ko je odgovoran za to što je Kragujevac praktično pred bankrotom, na koji način Jagodina uspeva da organizuje besplatna letovanja i putovanja u inostranstvo za građane i šta stoji iza sukoba u vladajućoj stranci koji je nedavno potresao Suboticu, kao i sve detalje o tome kako se troše sredstva građana u ova tri grada.

Kragujevac – grad paradoksa

Kragujevac je četvrti po veličini grad, prva prestonica moderne Srbije, centar šumadijskog okruga, „meka za investitore“ po oceni organizacije Naled. Jedan je od najrazvijenih kada je reč o privredi i industriji, sa fabrikama kao što su Fijat automobili, Zastava oružje.

Istovremeno, Kragujevac je jedan od najzaduženijih gradova u Srbiji. Da je u pitanju privatna firma vec bi bila u bankrotu.

Na čelu Kragujevca bez prekida deset godina bio je Veroljub Stevanović lider stranke Zajedno za Šumadiju. Oktobra 2014. na mestu gradonačelnika zamenio ga sin tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, i visoki funkcioner SNS-a Radomir Nikolić, što je dodatno povećalo interesovanje javnosti o dešavanjima u ovom gradu.

"Bojim se da me danas niste izabrali za gradonačelnika, već za stečajnog upravnika", rekao je Radomir Nikolić u svom prvom govoru u funkciji gradonačelnika u Skupštini Kragujevca.

Tri godine kasnije, u avgustu 2017., objavljen je izveštaj Fiskalnog saveta o finansijskoj situaciji u četiri najveća grada u Srbiji, a koji je praktično potvrdio ovu njegovu izjavu.

Ovo nezavisno državno telo zaključilo je da je Kragujevac u „ubedljivo najtežoj situaciji u odnosu na druge velike gradove i da je praktično pred banroktom“.

Kragujevac je na kraju 2014. kasnio u plaćanju svojih obaveza u iznosu većem od 4 milijarde dinara, što je skoro jednako godišnjem budžetu, tačnije iznosi  80% ukupnih prihoda Grada. Pored toga obaveze od preko 2 milijarde dinara imaju i lokalna javna preduzeća čiji je Grad osnivač.

Lokalna vlast, međutim, ova dugovanja nije prikazivala u zvaničnoj dokumentaciji, iako je po zakonu morala, pa se za dugove saznalo tek kada su stigli na naplatu posle promene vlasti u Kragujevcu.

Lokalna vlast je konstatovala da je uspostavljena finansijska disciplina, da је grad 2015.  prepolovio dugove za nagomilane račune, ali ih uglavnom pokrivajući iz novih kredita i dodatnih uplata iz državnog budžeta.

To praktično znači da iako su plaćeni hitni nagomilani računi, ukupan dug nije smanjen jer su računi plaćeni uglavnom iz novog zaduživanja. Kritičan trenutak za Grad ponovo nastati 2019. godine kada ti krediti dolaze na naplatu.

Veroljub Stevanović: Dugovi rezultat političkog pritiska republičke vlasti

Veroljub Stevanović i intervjuu za Insajder tvrdi da je Fiskalni savet zaključke izvodio na osnovu selektivnih podataka, da je do problema u gradu došlo kada je promenjena vlast u državi 2012.

Te godine nakon parlamentarnih izbora umesto Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije , Vladu Srbije formiraju Srpska napredna stranka i SPS. Međutim, pošto te godine nisu održani i lokalni izbori, vlast na lokalu ostaje nepromenjena. 

Veroljub Stevanović tvrdi da je nova republička vlast praktično vršila politički pritisak tako što su Gradu isplaćivali manje iz budžeta, ali i da je analiza Fiskalnog saveta nepotpuna.    

“Da vidimo da li su sabirane babe i žabe, da neke stvari nisu zaboravljne. Ako fiskalni savet kaže da je grad u dubiozi 4 milijarde, a zaboravi da kaže da država tom gradu u isto vreme duguje 2, 5 milijarde i još neke druge stvari, to dakle nije dobar podatak”, navodi Stevanović.

Sa druge strane, Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta naglašava da je izveštaj rađen na osnovu zvanične dokumentacije i da se Savet ne bavi time ko je kada bio na vlasti.

„Mi nismo izmišljali podatke. Korišćeni su završni računi Grada Kragujevca sve od te 2005. do 2015. Dakle, te račune je usvajala gradska vlast. Dobijali smo i podatke iz Ministarstva finansija i to se složilo sa ovim podacima. U nekom delu postoje procene, kao što su te docnje, ali verujte, po pravilu, kada vreme prođe, ispade da smo mi čak bili previše optimistični jer je situacija, ispostavi se i gora na terenu i da smo mi konzervativno procenjivali“, navodi Vučković.

Fiskalni savet konstatuje da je grad „napravio dobre pomake“ poslednjih godina, da je uspostavljena finansijska disciplina, da su kašnjenja u plaćanju računa prepolovljena od 2015, ali uglavnom novim kreditima i neplaniranim uplatama iz državnog budžeta.

To praktično znači da iako su plaćeni hitni nagomilani računi, ukupan dug nije smanjen jer su računi plaćeni uglavnom iz novog zaduživanja.

Kritičan trenutak za Grad će ponovo nastati 2019. godine kada ti krediti dolaze na naplatu.