Insajder otkriva: Jedan od mobilnih telefona Veljka Belivuka policija nije veštačila zbog „neispravnosti“

Inače, sam tužilac je tokom sudskog postupka pokušavao da na osnovu sadržaja poruka iz drugog telefona u vlasništvu Belivuka dokaže da je on bio u sukobu sa ubijenim Vlastimirom Miloševićem.

Belivuk je, podsetimo, prvo bio uhapšen zbog sumnji da je ubio Vlastimira Miloševića u centru Beograda, da bi ga tužilaštvo kasnije teretilo da je nepoznatom izvršiocu pomagao u ovom ubistvu. Ko je ubio Vlastimira Miloševića početkom prošle godine nadležni do danas nisu otkrili, a sudski postupak se vodio protiv trojice pomagača među kojima je i Belivuk.

Tokom sudskog postupka menjani su nalazi veštaka u vezi s tragovima DNK Veljka Belivuka. Javnost je u sudnici saznala i da je policajac prilikom uviđaja narušio mesto zločina, čime su pojedini dokazi praktično uništeni.

Novinari Insajdera u međuvremenu su saznali i da policija nije veštačila jedan od telefona koji je oduzet Belivuku prilikom hapšenja. Ovu informaciju potvrdilo je i Više javno tužilaštvu i Ministarstvo unutrašnjih poslova u odgovorima Insajderu.

Kako je navelo Više javno tužilaštvo, sud je na zahtev tužioca doneo naredbu o veštačenju svih oduzetih mobilnih telefona okrivljenog Belivuka, ali sadržina jednog telefona ostala je nepoznata.

„Postupajući po naredbi suda, nadležni organ dostavio je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu izveštaj u kome je navedeno da se sadržina jednog mobilnog telefona ne može dovesti u mod za ispitivanje, pa tako nije bilo moguće u potpunosti postupiti po gore navedenoj naredbi suda. Iz navedenog razloga za ovo tužilaštvo ostala je nepoznata sadržina jednog mobilnog telefona okrivljenog“ , navodi Više javno tužilaštvo u odgovoru Insajderu.

MUP: Telefon Belivuka nije veštačen jer je neispravan

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova stigla je još jedna potvrda da policija nije veštačila Belivukov telefon. Na pitanje novinara Insajdera zašto policija nije obavila veštačenje telefona na zahtev tužilaštva, a po nalogu suda, u MUP-u navode: „U skladu sa naredbom Višeg suda u Beogradu izvršeno je veštačenje mobilnih telefona koji su privremeno oduzeti od V. B., ali jedan od telefona zbog neispravnosti nije mogao biti veštačen. O svemu je obavešteno nadležno tužilaštvo“.

Sadržaj iz tog telefona možda je mogao da bude važan u dokaznom postupku protiv Belivuka, koji je na kraju zbog, kako je navedeno prilikom izricanja prvostepene presude, nedostatka dokaza oslobođen optužbe da je pomagao NN izvršiocu da ubije Vlastimira Miloševića.

Prepiska kao dokaz ranijeg sukoba sa ubijenim

Tokom sudskog postupka sadržaj iz jednog od telefona Belivuka pročitan je na zahtev tužioca. On je na osnovu sadržaja pojedinih poruka pokušao da dokaže da je Belivuk bio u sukobu sa ubijenim Vlastimirom Miloševićem.

Kako je preneo portal Krik, tužilac je tražio da sud izvrši uvid u celu prepisku između izvesnog Vučka i prvookrivljenog Veljka Belivuka, a da se na suđenju pročitaju samo neke poruke.

Poruke je pročitala sudija Slavica Nikolić, ali nije objasnila koje je slao Belivuk, a koje izvesni Vučko.

„Ajde kad se vidimo da pričamo malo, zvali su me ovi što otvaraju… Ona moja i Gaučosi.“

Bez odgovora da li je MUP proveravao veze Vučka sa osuđivanim kriminalcima

Iako na suđenju nije zvanično rečeno da je pročitana prepiska između pripadnika Žandarmerije koga zovu Vučko i okrivljenog Belivuka, ova prepiska morala bi bar biti predmet unutrašnje istrage.

Međutim, odgovor na pitanje da li je Sektor unutrašnje kontrole policije proveravao veze pripadnika žandarmerije Nenada Vučkovića sa osuđivanim kriminalcima, MUP novinarima Krika odbija da dostavi, uprkos rešenju Poverenika.

„Cvele i Vlasta preko nekih debila su zvali da se mirimo, naravno, odbili smo go*na.“

„Ne želim ni da ih vidim, a kamoli da se mirim sa njima. Ma kakvo mirenje, zvao sam te samo da znaš, brate.“

„Ti ne idi u Pančevo ni kao turista, ona žena mi je je*ala mamu što sam mimo nje zvao načelnika.“

Tužilac Aleksandar Isailović istakao je da ove poruke iz avgusta 2016. pokazuju da je Veljko Belivuk sa ubijenim Vlastimirom Miloševićem bio u svađi u vezi sa poslovima oko obezbeđenja.

Tužilaštvo identifikovalo „izvesnog Vučka“

Ko je izvesni Vučko iz prepiske sa Belivukom javnosti još nije poznato, ali je sudeći po odgovorima Insajderu na Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, njegov identitet utvrdilo je Više javno tužilaštvo.

Na pitanje novinara redakcije Insajder da li je tužilaštvo utvrdilo ko je Vučko, kao i da li je proveravano da li se radi o pripadniku Žandarmerije Nenadu Vučkoviću kome je nadimak Vučko, u Tužilaštvu kratko odgovaraju samo da je identitet izvesnog Vučka utvrđen.

„Više javno tužilaštvo u Beogradu u toku postupka utvrdilo je identitet izvesnog Vučka zbog čega je navedenu informaciju prosledilo nadležnom tužilaštvu radi daljih provera u cilju utvrđivanja eventualnih inkriminisanih radnji istog“ , navodi se u kratkom odgovoru Insajderu.

Na insistiranje novinara redakcije Insajder da nam detaljnije objasne da li se radi o pripadniku Žandarmerije ili ne, kao i kom tužilaštvu je prosleđena informacija, u Višem javnom tužilaštvu zamolili su nas da pitanja uputimo pisanim putem. Traženu dopunu odgovora, uprkos pozivima, još nismo dobili.

Nenad Vučković Vučko: Iz Vojske, preko tribina do Žandarmerije

U javnosti se već neko vreme pojavljuju informacije o vezama pripadnika Žandarmerije Nenada Vučkovića zvanog Vučko i pripadnika grupe navijača Partizana, koju je predvodio ubijeni Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, inače blizak prijatelj Veljka Belivuka.

Vučković je, kako je pisao Insajder, prvo bio pripadnik Vojske Srbije, da bi kasnije prešao u Žandarmeriju u kojoj je i dalje zaposlen. Jedno vreme bio je i predstavnik navijača Partizana u Skupštini ovog kluba.

Oktobra 2016. objavljena je fotografija na kojoj se u društvu ubijenog kriminalca Aleksandra Stankovića i osuđivanog Veljka Belivuka nalazi pripadnik Žandarmerije, Nenad Vučković zvani Vučko.

Još jedna veza Vučkovića i navijača Partizana

Centar za istraživačko novinarstvo, krajem prošle godine otkrio je još jednu veza pripadnika Žandarmerije Nenada Vučkovića zvanog Vučko i grupe Partizanovih navijača.

Naime, grupa muškaraca, među kojima su bili Veljko Belivuk i drugi Partizanovi navijači, učestvovala je krajem 2013. godine u demoliranju kafića Hollywood u Beogradu, u vlasništvu vođe suprotstavljenog navijačkog tabora Aleksandra Vavića. Dokumenti koje je prvi put objavio CINS otkrivaju da je pripadnik Žandarmerije Nenad Vučković – Vučko nakon incidenta preuzeo ključeve jednog od automobila u kojima su se vozili napadači, a među njima je bio i Veljko Belivuk.

Vučkovića međutim, kako je pisao CINS, tužilaštvo povodom ovog slučaja nikada nije ispitivalo.

Ubrzo nakon objavljivanja zajedničke fotografije Stankovića, Belivuka i Vučkovića na tribini Partizana, novinari redakcije Insajder pitali su ministra policije da li je upoznat sa tim da je Vučković vođa navijača i ujedno pripadnik Žandarmerije kao i da li je prošao bezbednosnu proveru pre nego što je primljen u Žandarmeriju.

Ministar policije je na to odgovorio da ne zna da li je Vučković vođa navijača, ali da zna da jeste navijač Partizana.

„Ne znam da li je vođa, ali znam da je navijač Partizana, ne mislim da postoji krivično delo biti navijač ili vođa navijača“ , rekao je tada ministar.

Na pitanje Insajdera da li je Vučković prošao bezbednosnu proveru pre nego što je primljen u Žandarmeriju, Stefanović je tvrdio da su bezbednosne procene rađene i da ih je Vučković, koji je pre toga bio pripadnik Vojske Srbije, prošao.

 Od hapšenja zbog ubistva, preko optužbe za pomaganje do oslobađajuće presude

Podsetimo, u centru Beograda 30. januara nađeno je telo Vlastimira Miloševića s prostrelnom ranom na glavi. Milošević, za koga se navodi da je radio poslove obezbeđenja klubova, u sedam sati ujutro ubica je čekao ispred ulaza u zgradu u ulici 27.marta u centru Beograda.

Istraga za ubistvo Miloševića prvo je vođena protiv Veljka Belivuka ali je ubrzo nakon toga Više javno tužilaštvo saopštilo da je optužnica protiv Belivuka i još dvojice podignuta za pomaganje u ubistvu.

U optužnici, u koju je Insajder imao uvid, navodi se da su Belivuk i još dvojica okrivljenih od oktobra 2016. do kraja januara 2017, po prethodnom dogovoru i zajedno sa umišljajem, svesni da je njihovo delo zabranjeno, pomogli NN izvršiocu da 30. januara u Beogradu liši života Vlastimira Miloševića.

DNK tragovi se pojavili pa nestali

Dokazi koje Belivuka povezuju sa ovim zločinom, koje je tužilaštvo navelo u optužnici, odnose se na njegove DNK pronađene na automobilu sa kojeg su ukradene tablice koje su kasnije postavljene na automobil koji je ubica koristio za bekstvo.

Prema optužnici, Belivukovi tragovi pronađeni su i na gepeku automobila koji je ubica koristio za bekstvo.

U toku suđenja pregledani su video snimci sa nadzornih kamera koje su snimile ubistvo Miloševića, saslušani su svedoci, pročitane prepiske ali je najviše polemike bilo oko dela pronađenih tragova.

Naime, nakon svedočenja veštakinje Milice Keckarević Marković, javnost je saznala da su tragovi koji su se stavljali na teret Belivuku sa mesta zločina ustvari, kako je navela, pogrešno protumačeni kao i da pojedini prikupljeni dokazi nisu mogli da budu korišćeni na sudu pošto ih je kontaminirao policajac tokom uviđaja.

Za advokate odbrane, kako je preneo portal Krik, nije bilo sporno da DNK nađen na „škodi“ sa koje su uklonjene tablice pripada Belivuku, ali su zato na sve načine pokušavali da obore da su njegovi tragovi i na „mazdi“ korišćenoj za bekstvo nakon ubistva.

Veštakinja je rekla da je DNK pronađen na bravici gepeka ovog automobila „mešani biološki trag“ što znači da, osim Belivukovog, postoji i DNK drugih osoba. Ovakav nalaz, prema pisanju KRIK-a, išao je naruku odbrani koja je insistirala na tome da je mnogo manje sigurno da je na „mazdi“ Belivukov DNK.

Na postupak protiv Belivuka po svemu sudeći uticalo je i to što se u konačnom izveštaju veštakinje ne spominje da je njegov genetski materijal pronađen i na kapiji u Ulici 27. marta gde je ubijen Milošević, iako je to pisalo u prijavi dostavljenoj tužilaštvu, preneo je Krik.

Keckarević Marković je u toku sudskog postupka objasnila da je reč o grešci i da na navedenoj lokaciji nije nađen nijedan dokaz koji vodi do Belivuka.

Oslobođeni zbog nedostatka dokaza

Tužilac je sudu u završnoj reči predložio da optužene Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i Mirka Kojića osudi na zatvorske kazne ne manje od 10 godina, dok je odbrana zatražila oslobađajuće presude tvrdeći da ne postoji nijedan dokaz da su umešani u ubistvo.

Posle samo šest meseci trajanja sudskog postupka, Viši sud u Beogradu oslobodio je optužbi Belivuka i ostale koji su optuženi za pomaganje u ubistvu i istom odlukom Belivuku i Miljkoviću ukinuo pritvor, dok se Kojić sve vreme nalazio u bekstvu.

Kako je navela sudija Višeg suda Slavica Nikolić, ova oslobađajuća prvostepena presuda doneta je jer nema dovoljno dokaza koja se trojici optuženih stavljaju na teret.

Naime, kako je obrazloženo utvrđeno je da su optuženi povezani sa automobilom iz kojeg je pucano na Miloševića ali nije dokazano da su znali da će to vozilo biti upotrebljeno za izvršenje krivičnog dela.

Više javno tužilaštvo najavilo je da će uložiti žalbu na ovu oslobađajuću presudu.

Do tada, Belivuk je pušten u kućni pritvor gde trenutno izdržava kaznu za napad na pripadnika obezbeđenja direktora FK Partizan Miloša Vazure.

Kako su Belivuk i Stanković „preuzeli“ tribinu Partizana

Veljko Belivuk u javnosti je predstavljen kao jedan od vođa grupe navijača Partizana „Janičari“, grupe koja je poznata po tome što su njeni pripadnici bili pripadnici navijačkih grupa drugih klubova, po čemu su i dobili naziv.

Ova grupa, koju su vodili ubijeni Aleksandar Stanković i Veljko Belivuk preuzela je vođenje tribine Partizana pre nekoliko godina. Oni su, kako je i sam Belivuk u intervjuu za Newsweek rekao, na tribinu Partizana došli prvo kao plaćeno obezbeđenje pojedinim vođama „Alkatraza“ da bi kasnije tu garnituru vođa sa tribine, kako je naveo, i proterali.

U međuvremenu, šira javnost je za nove vođe navijača Partizana koje je predvodio Stanković, saznala nakon napada na direktora FK Partizan Miloša Vazuru, u kom su teško povređeni pripadnik obezbeđenja i vozač kluba, maja 2016.

Kako se videlo na video snimku sa sigurnosnih kamera, Belivuk i Ristić su uprkos tome što su znali da ih klubske kamere snimaju napali i pretukli Vazurino obezbeđenje. U vezi sa ovim slučajem, Belivuk i Ristić sklopili su sporazum o priznanju krivice i za ovo delo dobili najblaže kazne, dok Stanković nije bio ni optužen. Uprkos tome što je ranije osuđivan za nanošenje teških telesnih povreda na jednom splavu 2007. godine tužilac je Belivuku ponudio najblažu kaznu.

U trenutku napada, Stanković je već bio pravnosnažno osuđen na zatvorsku kaznu za trgovinu drogom, ali je više puta odlagao odlazak u zatvor da bi na kraju bio ubijen u oktobru 2016. u pucnjavi u centru Beograda. Izvršilac ovog ubistva do danas nije utvrđen. 

Belivuk, Stanković i izvesni „Vučko“ pominju se i u krivičnoj prijavi Vojnog sindikata kao lica iz "kriminogene strukture" kojoj su pojedinci iz Vojske Srbije omogućavali da vežbaju pucanje u vojnoj kasarni. Ova krivična prijava je odbačena, a javnost je u odluci o odbačaju prijave saznala da su i u ovom slučaju pojedini dokazi nestali.