Insajder otkriva: Srbijagas kao podizvođače na Turskom toku angažovao Milenijum tim i firmu Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića

Turski tok u Srbiji realizuje firma Gastrans, koja je u vlasništvu firme South Stream u Švajcarskoj gde 51 posto vlasništva ima ruska, a 49 srpska strana preko Javnog preduzeća Srbijagas. U istom omeru se ulaže u njegovu izgradnju - ruska strana 51, a srpska 49 posto.

Turski tok se gradi po međudržavnom sporazumu između Rusije i Srbije iz 2008. godine što znači da formalno pravno za angažovanje firmi na ovom poslu nije potrebno raspisivati tendere.

Pitanja o tome koliko košta i ko je sve angažovan na ovom poslu ignorišu i u Srbijagasu i u Gastransu.

Novinari Insajdera došli su, međutim, do ugovora na osnovu kojeg Gastrans u februaru 2019. angažuje konzorcijum ruskih firmi IDC-infrastructure development and construction za izgradnju Turskog toka u Srbiji. Firma IDC osnovana je za potrebe tog posla u Srbiji, a trenutno je u vlasništvu ruske firme Sfera.

Prema ugovoru izrgadnja Turskog toka ugovorena je na 1.497.160.837 evra.

Kao podizvođače IDC, prema rečima Dušana Bajatovića, angažuje nemačke, italijanske, beloruske, kompanije, ali i JP Srbijagas.

Srbijagas nakon toga angažuje svoje pod- podizvođače. Novinari Insajdera uspeli su da dođu i do ovih ugovora iz kojih se vidi da Srbijagas angažuje praktično iste one firme kojima je to javno preduzeće nelegalno dodeljivalo poslove izgradnje distributivnih gasovoda u Srbiji poslednjih više od deset godina, a o čemu nadležne institucije, uprkos krivičnim prijavama, i dalje ćute.

Pod-podizvođači: I Milenijum tim i Inkop Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića

Ugovori su tipski po principu “leđa u leđa” – pravila i obaveze koja važe za podizvođača Srbijagas prema izvođaču IDC, važe i za pod-poizdvođače Srbijagasa.

Predviđeno je avansno plaćanje od 30 odsto ugovorene cene, dok se ostatak plaća kroz privremene mesečne situacije, odnosno završene radove. Mogućnost dodatnih isplata se pominje uz saglasnost glavnog izvođača. Rok za završetak gasovoda je kraj decembra 2020.

Ono u čemu nema dileme jeste da se kašnjenje plaća 15 odsto od ugovorene cene – to važi i za glavnog izvođača, za podizvođače, za pod-podizvođače i njihove eventualne pod-pod–podizvođače.

Kao pod-podizvođači Srbijagasa angažovane su, između ostalog, sledeće firme, koje su prethodno angažovane, bez tendera, i na izgradnji distributivnih gasovoda koji bi gas trebalo mrežom manjih cevi da dovedu do domaćinstava:

-        Milenijum tim na osnovu četiri ugovora ugovara poslove u vrednosti od 34.577.963 evra. Angažovani su na građevinskim radovima, uključujući izgradnju pristupnih puteva, uređenje prelaza preko pruga, zemljane radove, seču šume i čišćenje i biološku rekultivaciju terena  

-        Firma Bobar Beška dobija dva ugovora ukupne vrednosti 18.760.000 evra za građevinske radove 

-        Firma DM Invest dobija dva ugovora ukupne vrednosti 10.788.461 evra i to za građevinske poslove, seču šume, pripremu i biološku rekultivaciju terena

-        Firma PROMONT – potpisuje jedan ugovor vredan 10.020.000 evra za isporuku materijala za sistem katodne zaštite

-        Firma GAS Invest dobija jedan ugovor vredan 6.954.000 evra za transport cevi od skladišnog prostora do lokacije

Pored firmi koje su učestvovale u gradnji distributivnih gasovoda tu su i druge firme koje često dobijaju poslove od države.

-        Firma Južna bačka dobija dva ugovora ukupne vrednosti 12.075.000 evra i to za nabavku i isporuku svih potrebnih materijala i opreme i komponentni , kao i za sve radove na celokupnom sistemu električne opreme  

-        Firma KBV  – ugovara posao u vrednosti 12.644.536 evra za isporuku kablova i opreme u skladu sa specifikacijama za postavljanje optičkih kablova

-        Firma INKOP – dobija poslove po jednom ugovoru u vrednosti od 15.615.310 evra za zemljane radove, uključujući izradu rovova, kao i biološku rekultivaciju

-        Najviše poslova dobija firma Karin Komerc MD - pet ugovora ukupne vrednosti 37.669.900 evra. Ova firma zaravo dobija najveću ukupnu vrednost ugovora za poslove bušenja i miniranja, zemljane radove i isporuku zemlje, građevinske radove, seču šume i čišćenje i biološku rekultivaciju terena

 Ko je ko

Firma Karin Komerc MD iz Veternika osnovana je 2005. i u vlasništvu je porodice Dubroja. Iako u medijima kao predstavnik firme govori Mirko Dubroja, kao zvanični vlasnici se vode Jovan i Krste Dubroja. Firma se bavi proizvodnjom građevinskog materijala, a angažovana je između ostalog na radovima na saobraćajnicama u Novom Sadu, Inđiji, kao i pristupnim putevima na mostu Beška.

Firma beleži drastičan rast prihoda i dobiti 2018. godine.

Portal Pištaljka otkrio je zapisnik sa sednice Skupštine akcionara preduzeća Mostogradnja u kojem se optužuje država da im je u velikom poslu na železnicama koji se finansira iz ruskog kredita nametnula firmu Karin Komerc kao podizvođača koja je potom Mostogradnju, jedno od najstarijih građevinskih preduzeća, izbacila iz posla.

Da preduzeće uspeva da opstane pod svim vlastima govori podatak da je Mirko Dubroja postao predsednik FK Vojvodina nakon hapšenja Ratka Butorovića, poznatog kao Bata Kan Kan 2008. Dubroja je danas u Skupštini kluba, a potpredsednik je Fudbalskog saveza Vojvodine, dok firma Karin Komerc redovno donira lokalnim klubovima u Vojvodini.

Firma Inkop u vlasništvu je biznismena sa Kosova Zvonka i Žarka Veselinovića i Milana Radoičića, koji je ujedno potpredsednik Srpske liste, jedine političke opcije na severu Kosova koju podržava aktuelna vlast u Beogradu. Protiv njih su vođeni različiti sudski postupci – za prisvajanje kamiona Hipo Alpe Adria Lizinga, Radoičiću je suđeno za otmicu, Zvonku Veselinoviću za trgovinu drogom – ali nikada nisu proglašeni krivima. U izveštaju BIA iz 2011 do kojeg je došao Krik navodi se da su povezani s organizovanim kriminalom. Za organizovani kriminal optužuje ih i Priština, dok je Radoičića tužilaštvo u Prištini dovelo i u vezu sa ubistvom lidera SDP Olivera Ivanovića što nadležni u Beogradu negiraju tvrdeći da Radoičić nije kriv i da je prošao poligraf. U velike poslove sa državom ulaze tako što su kao podizvođači dobili posao na izgradnji Koridora 11. 

Južna bačka je firma izdvojena iz EPS-a, potom privatizovana 2010, ali se vlasništvo menja nakon promene vlasti 2012. I pre i nakon promene vlasti ova firma bila je favorizovana u poslovima za EPS, pod izgovorom da EPS ne može bez njihovih usluga, o čemu postoje izveštaji Državnog revizora.

Firma je sada u vlasništvu Dragoljuba Zbiljića,  koji je tvrdio da nema veze sa Srpskom naprednom strankom, ali se ispostavilo, kako je otkrio Birn, da je Zbiljić bio garant za kredit od 55 miliona dinara koji je 2012. SNS podigao u Univerzal banci za potrebe izborne kampanje. 

Najveći vlasnici firme KBV su Dragan Kilibarda i Ivan Bošnjak i Stojan Vujko.

Bošnjak i Vujko su i vlasnici firme Milenium Tim koja od dolaska funkcionera SPS-a Dušana Bajatovića na čelo Srbijagasa spada u one koje su bez tendera najviše angažovane na izgradnji manjih distributivnih gasovoda. 

Firma Milenium Tim osnovana je početkom 2003. kao firma za trgovinu prehrambenim proizvodima i otpadom. Dve godine kasnije započinje s građevinskim poslovima. Dobit ove frime drastično se uvećava upravo u vreme početka saradnje sa Srbijagasom. 

Dobar odnos između vlasnika ove firme i direktora Srbijagasa video se i po tome što su se vlasnici Milenium Tima pojavili i u nekoliko predizbornih spotova Dušana Bajatovića.

Dok su funckioneri SNS-a u predizbornoj kampanji ovu firmu nazivali Ivičinim preduzećem, aludirajući na lidera SPS Ivicu Dačića, danas je Milenium Tim  angažovan na nekima od najvećih poslova u zemlji, uključujući projekat Beograd na vodi. Ni u ovom poslu domaće firme nisu angažovane preko tendera već kao podizvođači, a zakon o javnim nabavkama ne važi jer je reč o međudržavnom projektu.

Firma Bobar Beška u vlasništvu je porodice Petka Bobara. O njemu nema mnogo javno dostupnih podataka, ali je poznato da je ova firma je uz Srbijagas bila najveći sponzor FK Vojvodine.

Firma koja je angažovana i na Turskom toku i na poslovima gasifikacije je i Promont. Preduzeće postoji od 1958. godine kao „Vodoinstalater“, a od 2005. godine posle privatizacije menja ime u Promont Group. Firma danas ima raširen posao u različitim oblastima. Njen deo čine i luksuzni hotelski kompleksi u Vojvodini. Kompleks Fruška terma bila je jedna od najvećih domaćih investicija koju je pomogla i država.

Većinski vlasnik Promonta je Milinko Cicmil, a njegova priča u medijima je predstavljena kao svojevrstan san o uspehu. Firmu Milenka Cicmila list Blic je navodio kao donatora Fondacije Dragice Nikolić za izgradnju porodilišta u Kragujevcu, a 2018. se spominjao i kao mogući kandidat za ministra privrede.  

Sporna gasifikacija  

Prema istraživanju Insajdera objavljenom u serijalu Energetski (ne)sporazum 2013, Srbijagas je od dolaska Bajatovića na čelo tog preduzeća privatnim firmama dodelio ugovore ukupne vrednosti najmanje 240 miliona evra za izgradnju gasovoda, a u međuvremenu je Srbijagas nastavio da dodeljuje poslove po istom modelu.

Ideja javno-privatnog partnerstva kada je u pitanju gasifikacija postoji od 2005, ali je tada bilo predviđeno zajedničko ulaganje države i privatnih firmi. Međutim, od dolaska Dušana Bajatovića na čelo Srbijagasa, sve poslove finansira to javno preduzeće. Ugovori su trojni i potpisuju ih Srbijagas, lokalna samouprava gde se gradi distributivni gasovod i privatna firma angažovana na izgradnji. Iako Srbijagas finansira sve radove, tender se izbegava jednostavno tako što se privatna firma proglasi strateškim partnerom.

Na nezakonitost ovih poslova ukazivali su iz Agencije za energetiku, iz Ministarstva energetike, Državne revizorske institucije. 

Ovim slučajem godinama se, bez ikakavog jasnog pomaka, bavi Tužilaštvo za organizovani kriminal koje postupa po čak tri istovetne krivične prijave. Odgovora u kojoj je sada fazi postupak za sada nema. Poslednji put je Tužilaštvo informaciju o ovom postupku dostavilo još 2016. kada su naveli da im MUP ne dostavlja informacije koje su tražili.

Dok istraga stoji u mestu jer policija ne dostavlja informacije tužilaštvu, ispostavilo se, kako je otkrio Birn da su iste firme koje su angažovane na izgradnji distributivnih gasovoda, ali i na izgradnji Turskog toka donatori MUP-a. Na spisku donatora tako su se našle firme Milenium Tim, Promont Group, Bobar Beška, Gas Invest i DM Invest.

Gasifikacijom u Srbiji Insajder se bavio u serijalu Energetski (ne)sporazum. (Izvor: Insajder)