Investicija nemačkog Tenisa - između megalomanskih najava vlasti i realnih brojeva

„Država može da očekuje ozbiljnu investiciju a, nadam se, sa kooperantima, negde oko 8.000 ljudi posao u roku od manje od godinu dana”, najavio  je tadašnji premijer, a sadašnji predsednik Aleksandar Vučić još u septembru 2014. godine.

Međutim, prema planu investicije u koji su novinari Insajdera imali uvid, na pet lokacija za koje se Tenis prijavio na javnom pozivu za zakup državnog zemljišta, planirano je tek 250 „novootvorenih radnih mesta“.

Šta će Tenis raditi u Srbiji

Šta će tačno Tenis raditi u Srbiji i kako će teći faze realizacije ove investicije nije sasvim poznato. Kako su u Ministarstvu poljoprivrede rekli za Insajder investicioni plan Tenisa odnosi se „na izgradnju nukleus farmi velikog kapaciteta sa genetskim unapređenjem stočarstva, tj. nabavkom stoke čistih rasa za priplod“. 

„Druga faza realizacije ovog projekta trebalo bi da rezultira izgradnjom prerađivačkih kapaciteta“, ističu u ministarstvu.

Takođe, ukupna vrednost investicije za ovih pet lokacija je 100 miliona evra, što je četiri puta manje od onoga što se navodi u pravno neobavezujućem Memorandumu o razumevanju koji opisuje projekat ulaganja Tenisa u Srbiju, a koji je srpska vlada potpisala sa nemačkim investitorom.

U Memorandumu iz aprila 2015. godine navodi se da je Tenis zainteresovan za izgradnju do 20 tehnološki najsavremenijih farmi svinja na pet lokacija u Srbiji, dok bi investicija po svakoj farmi iznosila približno 21 milion evra, što je sveukupno 420 miliona evra investicija.

 Aleksandar Vučić je nakon potpisivanja memoranduma izjavio da će Tenis konačno vratiti Srbiju na „stočarsku mapu sveta“, kao i da će u prvoj fazi nemački gigant proizvesti  700 do 800 hiljada svinja.

Dve od pet traženih lokacija....situacija bez promene od prošle godine

Tri godine kasnije, od svega toga još uvek nema ništa – ni farmi, ni svinja, a ni radnih mesta.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović rekao je u junu 2017. da će se za desetak dana znati da li će Tenisu biti odobren zakup zemljišta na pet lokacija koje su tražili. Međutim, od tada se malo toga saznalo.

Tenis je u avgustu dobio dozvole Komisije za zakup 2500 hektara državnog zemljišta u Kikindi i 2400 hektara u Zrenjaninu, a odobrenje još uvek čeka od lokalnih samouprava za zemljište u Plandištu, Vršnju i Sečnju. Ipak, drugi najveći evropski proizvođač mesa još uvek nije ušao u zvaničan zakup zemljišta što znači da nije počeo ni sa izgradnjom farmi.

Dok Tenis ne započne investiciju, zemljište koje im je odobreno ići će u redovnu proceduru davanja u zakup, kažu za Insajder u Ministarstvu poljoprivrede.

„U skladu sa predloženom investicijom početak ulaganja {Tenisa} je predviđen za agroekonomsku 2018/2019. godinu...Parcele za koje je doneta odluka o davanju saglasnosti na investicioni plan i drugo, do jasno precizirane godine ulaska u posed, idu u redovnu proceduru davanja u zakup“.

Međutim, Slavko Vukov iz Udruženja poljoprivrednika Banata kaže za Insajder da je licitacija na kojoj je u zakup ponuđena i zemlja koju je rezervisao Tenis, održana tek u martu kada su istekli svi agro rokovi.

„To je kasno za bilo kakav posao na njivi. Šteta je već napravljena, a činjenica da je i pod tim uslovima bilo zainteresovanih za te parcele, najbolji je pokazatelj koliko je banatskom seljaku potrebna zemlja koja mu se oduzima izdavanjem u dugoročan zakup navodnim investitorima“, kaže Vukov za Insajder.

S obzirom da je država do sada Tenisu više puta „izlazila u susret“ – prilagođavanjem zakona, ali i uslova zakupa, o čemu je Insajder već pisao - odugovlačenje ove dugo najavljivane investicije se može tumačiti ili kao promena plana nemačke kompanije ili kao vraćanje u realnost koja je obično daleko od velikih obećanja srpskih političara.

„Mi smo zainteresovani za dugogodišnje investicije i naravno da tražimo sigurnost. Tu se ne donose odluke iz stomaka, već nam treba izvesnost za dugi niz godina. Zato i priprema za investiciju traje duže“ , naglasio je portparol Tenisa Andre Filštete još u martu 2016. godine.

 „Proceduralni“ razlozi ili „previše nerealnih obećanja“ ?

Na pitanje zbog čega Tenis još uvek nije stigao u Srbiju, ministar Nedimović je krajem prošle godine izjavio za Insajder da su proceduralni razlozi i nužnost zakonodavnog prilagođavanja ključni razlozi zbog kojih Tenis „kasni“.

Međutim, ostaje nejasno šta još ima da se „prilagodi“ Tenisu s obzirom da je Zakon o poljoprivrednom zemljištu donet 2015. investitorima omogućio da bez licitacija uzmu u zakup poljoprivredno zemljište u državnoj svojini na period od 30 godina. Stručna javnost i udruženja poljoprivrednika oštro su kritikovali zakon, optužujući Vladu da je sadržaj Zakona pisan direktno zbog investicije nemačke kompanije.

Konačno, sve prepreke za investiciju Tenisa otklonjene su nakon raspisivanja javnog poziva za zakup državnog zemljišta na 30 godina za investitore u stočarstvu.

Agroekonomista Milan Prostran smatra da je čitav proces dugonajavljivane investicije Tenisa bio potpuno netransparentan. On smatra da je broj radnika koji je Tenis najavio da će zaposliti mali za tako kompleksnu operaciju.  

„Taj broj od 250 zaposlenih je apsolutno mali. Toliko radnika šije odeću po Srbiji u 200-300 kvadrata. Pored fizičkih radnika, tu moraju da budu zaposleni i stručnjaci, veterinari. Međutim, treba videti ceo projekat, ali to očigledno nećemo dobiti s obzirom da je čitav proces od samog početka potpuno netransparentan. Sudeći po svemu što smo do sada videli, nisam veliki optimista. Od pet miliona tovljenika, pa na tri miliona...previše nerealnih obećanja,“ kaže Prostran za Insajder.

On naglašava i da Srbija još uvek ima problem nemogućnosti izvoza mesa u EU zbog obavezne vakcinacije protiv svinjske kuge što u EU nije dozvoljeno.

„Mislim da mi nemamo dovoljno novca trenutno da  rešimo taj problem. Dok god ne budemo imali dovoljno resursa, mi ćemo ići na vakcinaciju. Bilo je najava da ćemo to uraditi do 2015, pa 2016, pa 2020. Na kraju ništa od toga nije bilo. Tenis je ovde iz nekoliko razloga: jeftine sirovine, jeftina radna snaga i rusko tržište. Dosta je zanimljivo pitanje ko je trenutno kočnica za ovu investiciju“, objašnjava on.

Tenis bez komentara, srpska firma „nedostupna“

U nemačkoj firmi su u više navrata za Insajder odbili da komentarišu svoje planove u Srbiji, ističući da će se javiti kada budu imali „novosti“.

Prema podacima Agencije za privredne registre, Tenis je još 16. januara 2015. otvorio firmu Tenis invest, sa adresom Knez Mihailova broj 1-3 u Beogradu. Tenis Invest, sa osnivačkim ulogom od milion dinara i dva zaposlena, prvu godinu poslovanja, završio je sa gubitkom od 25 miliona dinara. Sledeće godine minus je bio veći od 55 miliona dinara.

Novinari Insajdera su pozvali kontakt broj Tenis Investa koji se navodi u APR-u, međutim, na tom broju smo dobili kancelariju advokatske firme „Petrikić & Partneri“ koja je bila angažovana da Tenis invest registruje u Srbiji. Kako su nam rekli u advokatskoj kancelariji, broj je „verovatno greškom ostao registrovan u APR-u“.

Saša Dragojlo