Istraga poslovanja Srbijagasa: Tužilaštvo za organizovani kriminal i dalje čeka na MUP
Nabavka gasa iz Rusije i gasifikacija gradova i opština u Srbiji koja se meri stotinama miliona evra, a koje je javno preduzeće Srbijagas ugovorilo sa privatnim firmama – poslovi su koje bi trebalo da istražuje Tužilaštvo za organizovani kriminal. Međutim, kako navode u Tužilaštvu, istraga i dalje nije počela jer MUP i dalje ne dostavlja Tužilaštvu izveštaje o „izvršenim proverama“.
Tužilaštvo za organizovani kriminal u odgovoru Insajderu navodi da „nema promene u statusu predmeta“ u odnosu na odgovor koji smo u vezi s istim predmetom dobili pre gotovo godinu dana.
„Predistražni postupak je i dalje u toku i u tom smislu nije bilo pokretanja istražnog postupka. Odluka o daljem toku postupka u ovom predmetu može biti doneta tek po dostavljanju izveštaja o izvršenim proverama od strane MUP RS“, navodi se u odgovoru.
Pošto izveštaj MUP-a nije bio kompletan, Tužilaštvo je tražilo dopunu.
„Nisu izvršene provere i prikupljeni podaci o jednom broju opština u kojima je vršena gasifikacija, takođe i u delu nabavke gasa od Rusije“, navelo je između ostalog, Tužilaštvo u svom odgovoru u avgustu prošle godine.
Takođe su otkrili da postupaju po tri prijave – jedna je anonimna, drugu je podnelo Ministarstvo energetike pre aprila 2014, a treću Agencija za borbu protiv korupcije.
Zanimljivo je da Tužilaštvo ne navodi da li postupa i po Informaciji koju je Državna revizorska institucija dostavila Apelacionom tužilaštvu u Novom Sadu, u kojem nam je ranije rečeno da oni nisu nadležni i da ne znaju da li je istragu pokrenulo nadležno tužilaštvo.
Kontrolišući poslovanje Srbijagasa, državni revizor je još 2013. utvrdio da to preduzeće prilikom sklapanja velikih ugovora s privatnim firmama za poslove gasifikacije opština širom Srbije nije poštovalo Zakon o javnim nabavkama.
Sporni mehanizam gasifikacije
Prema istraživanju Insajdera objavljenom u serijalu Energetski (ne) sporazum 2013. godine, Srbijagas je tokom nekoliko godina sa privatnim firmama, bez tendera, ugovorio radove vredne najmanje 240 miliona evra za izgradnju mreže manjih gasovoda širom Srbije.
Kako je tada otkriveno, osmišljen je ceo mehanizam koji omogućava da zapravo na prvi pogled niko nije odgovoran za to što se poslovi privatnim firmama dodeljuju mimo zakona i po cenama višim i do 20 odsto od predviđenih zvaničnim planovima.
Glavni princip u gasifikaciji je da onaj ko finansira izgradnju postaje istovremeno i vlasnik gasovoda i snosi rizik celog posla. Posle velikog poskupljenja gasa 2008. Srbijagas na čelu sa socijalistom Dušanom Bajatovićem preuzima finansiranje izgradnje novih gasovoda bez obzira na pad potrošnje i činjenicu da gasovodi svakako neće brzo biti isplativi.
Pod paravanom javno-privatnog partnerstva, Srbijagas angažuje privatne firme praktično kao izvođače radova. Iako sve finansira Javno preduzeće, za ove unosne poslove uglavnom se ne raspisuju tenderi, tako što se privatne firme jednostavno proglašavaju strateškim partnerima uprkos tome što ne ulažu svoja sredstva.
Sporne tačke uvoza gasa iz Rusije
U serijalu Energetski (ne)sporazum novinari Insajdera su istraživali uvoz gasa iz Rusije preko posredničke većinski ruske firme Jugorosgas.
To znači da se ukupna cena uvezenog gasa uvećava za milione evra, posrednici koji ne rade zapravo ništa osim što posreduju kroz papire, naplaćuju provizije, a sve ovo na kraju plaćaju građani Srbije.
Do 2001. posrednik u kupovini gasa iz Rusije u Srbiju bila je srpsko-ruska firma Progresgas trejding. Tada prva demokratska vlada ukida posrednika i Srbija gas počinje da kupuje direktno od Gazproma sve do 2007. Te godine ponovo se uvodi posrednik, ali ovoga puta to je firma Jugorosgas koja je u većinskom ruskom vlasništvu. Do danas nije ispitana uloga onih koji su odlučili da ponovo uvedu posrednika u ceo posao, a ova firma će i prema poslednjem potpisanom sporazumu i u sledećoj deceniji biti posrednik u kupovini gasa iz Rusije.
Takođe je otkriveno da je 2010. osnovana firma Russian Serbian Trading Corporation koja je takođe uvedena u posrednički posao. Rukovodstvo Srbijagasa tvrdilo da je troškove tog javnog preduzeća, koji su u velikoj meri nastali i zbog posrednika u kupovini gasom, smanjilo tako što je uvelo još jednog posrednika, firmu. Međutim, prema istraživanju Insajdera, ovo je mehanizam da ogroman profit u trgovini gasom završi na of- šor računima skrivenih vlasnika, uz izgovor da se tako pomaže srpskoj industriji.
Za sada nije poznato da li su krivičnim prijavama obuhvaćeni poslovni odnosi JP Srbijagas sa obe posredničke firme.
Sve detalje o ovim poslovima pogledajte u drugoj epizodi serijala Energetski (ne) sporazum.