Izbori u Francuskoj: Poraz tradicionalnih partija

Partija desnog centra Republikanci i Socijalistička partija levog centra, čiji su se kandidati smenjivali na čelu Francuske u proteklih 35 godina, pretrpele su veliki poraz na jučerašnjim izborima za predsednika s obzirom na to da je ovo prvi put u modernoj istoriji da te dve partije nemaju predsedničkog kandidata u drugom krugu izbora.

Kandidat najveće desničarske partije Fransoa Fijon završio je na trećem mestu s manje od 20 odsto glasova, dok je Benoa Amon, kandidat vladajuće Socijalističke partije sadašnjeg predsednika Fransoa Olanda, osvojio oko 6,3 odsto glasova i završio na petom mestu.

Za većinu zemalja Evropske unije, kao i SAD, favorit u drugom krugu je Emanuel Makron, zbog toga što bi pobeda Marin Le Pen, koja se zalaže za izlazak Francuske iz zone evra, ugrozila opstanak EU.

U retkom izražavanju stava u toku izborne kampanje, Evropska komisija je zvanično podržala Makrona. Portparol komisije Margaritis Šinas rekao je da je "izbor bio veoma jasan" jer Makron predstavlja evropske vrednosti, dok Marin Le Pen "želi da ih uništi".

Nakon što su Holanđani na parlamentarnim izborima prošlog meseca izglasali proevropsku opciju, pobeda Makrona protiv Le Penove zadala bi najjači udarac ekstremnoj desnici u Evropi.

Devet ljudi povređeno u neredima u Parizu

U sukobu koji je izbio posle predsedničkih izbora u Francuskoj povređeni su šest policajaca i tri demonstranta, saopštila je danas policija.

Na Trgu Bastilja u centru Pariza sinoć su se sukobili demonstranti i policajci, posle čega je privedeno 29 ljudi.

Demonstranti, nezadovoljni rezultatima izbora, mahali su zastavama i pevali "Ne Marin i ne Makron", palili automobile i bežali od policije.

Na obližnjem Trgu republike u mirnom protestu okupilo se oko 300 ljudi koji su mahali crvenim zastavama i igrali oko logorskih vatri.

Uprkos tome što je liberalna Evropa odahnula zbog velikih izgleda Makrona da pobedi u drugom krugu, svetski mediji prenose da i dalje postoji bojazan od ishoda drugog kruga za dve nedelje.

Kandidat „ekstremnog centra“ protiv kandidatkinje „ekstremne desnice“

U aprilu 2016. Emanuel Makron pokrenuo je novi politički pokret - "En Marche". Četiri meseca kasnije podneo je ostavku na mesto ministra i objavio da se kandiduje za predsednika.

Iako je Makron, kada se kandidovao, kao centrista, napustivši socijalističku vladu Francuske, bio viđen kao “autsajder”, njegovi nastupi koji su percipirani kao „uravnoteženi“ očito su privukli Francuze da glasaju za njega.

Makron je više puta izjavljivao da želi da stvori novu vrstu političara. Njegov pokret nema klasičnu strukturu stranke, lična harizma mu je dosta pomogla da se sve pokrene, ali izazov je bio stvoriti politički program koji će biti privlačan i levici i desnici i centru.

Makron je predložio javne investicije vredne 50 miliona evra za obuke za posao, zalagao se za obnovljive izvore energije, modernizaciju infrastrukture, ali i za smanjenja poreza za korporacije i više prostora za kompanije u pregovorima o 35 časovnoj radnoj nedelji.

Zbog programa koji ideološki kombinuje politiku levice i desnice često je kritikovan da je „za sve i protiv svih“.

"Znate šta, gospodine Makron, neverovatno ste talentovani - uspeli ste da pričate sedam minuta i ja nisam mogla da zaključim šta ste hteli. Ništa niste rekli", rekla mu je Le Penova tokom jedne debate.

U postibornom pobedničkom govoru Makron je, obraćajući se pristalicama, “pozajmio” rečnik svojih rivala, opisavši sebe “kao patriotski izbor za Francusku”.

“Nadam se da ću za dve nedelje postati vaš predsednik. Želim da budem predsednik svih građana Francuske - predsednik patriota koji se suočavaju s pretnjom koja dolazi od nacionalista”, rekao je Makron.

Njegova protivnica Marin Le Pen je daleko iskusnija u politici i potpuno suprotnih je stavova. Ona se zalaže za izlazak Francuske iz zone evra, a najavljivala je i referendum o izlasku iz EU, protivnik je multietničkog društva i propagira da se strancima drastično smanje socijalna davanja.

Le Penova je takođe apelovala na “sve patriote” rekavši da je glas za nju ključ “opstanka Francuske”.

“Odakle god da dolaze, odakle god da potiču, za koga god da su glasali u prvom krugu, pozivam ih da nam se priključe i da odbace “davne nesuglasice” i da se koncentrišu na ono što je suštinsko za našu zemlju”, rekla je Marin Le Pen.

Najznačajniji izbori u Evropi posle ovih u Francuskoj su svakako u Nemačkoj u septembru.

Izvor: Guardian, Blic, B92, N1