Izmenama zakona komunalna policija kao milicija dobija veća ovlašćenja i mogućnost rada bez uniforme

Komunalna policija formirana je krajem 2010. s ciljem da na gradskim ulicama zavede komunalni red. Tada najavljeni kao “zeleni redari koji će menjati Srbiju nabolje”, ubrzo su, zbog brojnih incidenata, stekli imidž bahatih komunalaca. U najvećem broju slučajeva dokazana su i prekoračenja ovlašćenja.

Istovremeno, predstavnici vlasti najavljivali su izmene zakona i ograničenje ovlašćenja. Novi nacrt,  međutim, predviđa da se spisak ovlašćenja ove gradske službe proširuje.

 Javna rasprava o Nacrtu zakona o komunalnoj miliciji biće održana od 15. februara do 6. marta 2019. godine, a u okviru nje, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, 28. februara biće održan okrugli sto u Centru „Sava“ u Beogradu.

Tako će, ukoliko bude usvojen ovakav zakon, komunalna milicija osim dosadašnjih zadataka, pružati i asistencije u izvršenjima službi u jedinicama lokalne samouprave, a pomoć službama pružaće na osnovu odobrenja načelnika komunalne milicije. Ovo znači da će komunalci ubuduće pomagati gradskim službama pri isključenju struje, vode…

Komunalni milicajci takođe će moći i da zaustavljaju vozila iako po Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima i Pravilniku, to može obavljati samo saobraćajna policija.

Naslov člana 23 Nacrta zakona suprotan je aktuelnom Zakonu o bezbednosti saobraćaja jer se navodi da je još jedno od ovlašćenja komunalne policije “zaustavljane i pregledanje lica, predmeta i vozila”.

Ovaj član predviđa da će ubuduće komunalni milicajac, osim pretresa lica zatečenog u kršenju propisa iz delokruga komunalne milicije, moći da zaustavi i pregleda i vozila koji su u neposrednoj blizini ili pod nadzorom lica koje pregleda.

Kako navode u Ministarstvu lokalne samouprave za Insajder, ovakvo rešenje doneto je u okviru Radne grupe u kojoj su se nalazili i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova gde je dogovoreno da se svi aktuelni propisi pravno usaglase sa novim Nacrtom.

Milicajci bez uniforme na poslovima po nalogu načelnika

Još jedna od novijih stvari koju donosi Nacrt zakona o komunalnoj policiji je i da svoj posao komunalni milicajci mogu obavljati i u civilu. Naime, kako se navodi “poslove komunalne milicije mogu obavljati i komunalni milicionari bez službene uniforme sa oznakama, po pisanom nalogu načelnika komunalne milicije”.

Koje poslove, na koji način kao i pod kojim uslovima će komunalni milicajci raditi bez službene uniforme sa oznakom nije u zakonu detaljnije opisano što svakako otvara prostor za brojne zloupotrebe ove službe koja ima i deo policijskih ovlašćenja.

Na pitanje Insajdera, čime se garantuje da ovaj član zakona neće biti zloupotrebljen, u Ministarstvu navode da su mehanizmi kontrole i nadzora uspostavljeni.

“Nadzor i kontrola rada (i unutrašnja kontrola), izveštavanje o radu kao i posebno utvrđena disciplinska odgovornost i provere bezbednosnih smetnji i psihofizičkih sposobnosti komunalnih milicionara su mehanizmi koji bi trebalo da obezbede da zloupotrebe ovlašćenja budu minimalne“, navodi Ministarstvo za lokalnu samoupravu u odgovoru Insajderu.

Na pitanje koje poslove će milicajci obavljati u civilu imajući u vidu da to nije definisano zakonom, Ministarstvo kaže da se Nacrtom zakona ne izdvajaju pojedinačni poslovi koji bi mogli da se obavljaju u civilu, ali da je svrha uspostavljanja ovakve mogućnosti u rutinskom obavljanju nadzora na uobičajenim mestima, kao što je ulična prodaja i slično.

Policija postaje milicija

Još jedna novina koju donosi Nacrt je promena imena komunalna policija u komunalna milicija i to zbog nedavno usvojenog Zakona o izmenama Zakona o policiji kojima je utvrđeno da pravo na upotrebu naziva "policija", ima isključivo Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane.

Zato je Ministarstvo, sudeći po obrazloženju za donošenje ovog Nacrta koje se navodi na kraju teksta, izabralo da se naziv ove službe izmeni u naziv komunalna milicija.

Iako se, po uporednoj praksi država u okruženju, ova služba naziva “komunalni redari” , Ministarstvo je, vodeći se činjenicama da služba ima i deo policijskih ovlašćenja, odlučila da se komunalni policajci od sada zovu komunalni milicajci.

“Zadržavajući deo policijskih ovlašćenja, prema Nacrtu ovog zakona, naziv ove službe bi trebalo da i dalje oslikava ovu njihovu glavnu karakteristiku tako da je predloženo da to bude komunalna milicija koja, kao tradicionalni naziv ukazuje na policijska ovlašćenja”, navodi Ministarstvo u obrazloženju.

Komunalnu miliciju osnivaće i opštine

Ministarstvo kao razlog za izmenu zakona koji se odnosi na komunalne policajce navodi potrebu da se komunalna milicija obrazuje i u opštinama zbog ocena da su u dosadašnjem funkcionisanju opština uočene znatne teškoće u održavanju komunalnog reda i obezbeđenju efikasnog izvršavanja zakona iz oblasti komunalne delatnosti.

“Organizovanje ovakve službe i njeno funkcionisanje u opštinama doprineće kako sprečavanju prekršaja komunalnog reda, tako i preventivno delovati na sprečavanje tih prekršaja. Na ovaj način se opštinama omogućuje da, u saradnji sa policijom i drugim subjektima, preuzmu i realizuju sopstveni deo odgovornosti za komunalni i drugi red u opštini, a time i za bezbedan i miran život svojih stanovnika” , navodi Ministarstvo, između ostalog, kao obrazloženje za izmene Zakona.

Novo zapošljavanje komunalnih milicajaca?

Inače, od donošenja Zakona o komunalnoj policiji ovu službu nemaju svi gradovi u Srbiji.

U Beogradu je komunalnih policajaca najviše -  oko 300, i to u skladu sa dosadašnjim zakonom da se jedan komunalni policajac zapošljava na 5.000 građana.

Ove odredbe u novom nacrtu zakona o komunalnoj policiji nema što praktično otvara prostor da se novi broj ovih službenika zaposli.

Na pitanje Insajdera zbog čega je ukinut član Zakona koji je ograničavao broj komunalnih milicajaca, u Ministarstvu kažu da je to učinjeno kako bi se omogućilo da svaka jedinica lokalne samouprave, koja se odluči da uspostavi ovu službu, prilagodi broj komunalnih milicionara svojim potrebama i mogućnostima.

„Ovo je posebno značajno, jer se mogućnost formiranja službe komunalne milicije sada otvara i za opštine (ne samo za gradove za koje je bio primeren broj 1 na 5000 građana). Takođe, i iz razloga što su na snazi drugi propisi koji uređuju maksimalan broj zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, pa nije neophodno da je broj zaposlenih u jednoj službi posebno uređuje“ , dodaje Ministarstvo.

Inače, izmene i dopune zakona koji se odnose na komunalnu policiju najavljivali su nadležni godinama unazad. Većina ovih izmena našla se i u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnoj policiji koji je početkom 2016. usvojila Vlada ali koji nije stigao do poslanika. Ovakve izmene koje su predviđale povećanje broja ali i ovlašćenja komunalnim policajcima u oblasti saobraćajnih prekršaja podržao je i tadašnji gradonačelnik Siniša Mali.

Insajder: Komunalna policija – zaštićena od odgovornosti?

Komunalnu policiju od osnivanja, krajem 2010. godine, prate brojni incidenti od fizičkih obračuna sa građanima prilikom kontrole nelegalne ulične preprodaje, posedovanja BusPlus karti, pa i do privođenje aktivista nevladinih organizacija i udruženja i sprečavanja novinarskih ekipa da obavljaju svoj posao.

Istovremeno, Insajder je otkrio brojne nezakonitosti i nelogičnosti u radu Komunalne policije Grada Beograda.

Tako je, kako smo otkrili, Komunalnoj policiji čija je nadležnost da kontroliše ali i da kažnjava većinu privatnih firmi koje krše komunalni red, dozvoljeno i da prima donacije od istih tih privatnih firmi, a do nedavno su nezakonito koristili službene palice od metala, iako je važećim propisima striktno predviđeno da službena palica mora biti izrađena od gume.

Uprkos brojnim propustima u radu Komunalne policije koje je Insajder objavio i uprkos brojnim pozivima i zvaničnim dopisima ovoj gradskoj službi, naš zahtev za snimanje intervjua s načelnikom ove gradske službe Nikolom Ristićem ostao je bez odgovora.