Izmene Nacrta medijske strategije i upozorenja novinarskih udruženja: Opasno definisanje cenzure i nedefinisanje uloge REM-a
Novinarska udruženja, Savet za štampu i nevladine organizacije negodovale su zbog toga što je tekst Nacrta Medijske strategije koji je objavila Vlada nakon javne rasprave bitno izmenjen u odnosu na verziju koju je usaglasila Radna grupa, a da njeni predstavnici nisu o tome obavešteni, čime je „obesmišljen rad medijske zajednice“.
Najznačajnije izmene se, kako je navedeno, odnose na Regulaciono telo za elektronske medije (REM) i Savet za štampu. Novinarska udruženja ističu i da mnogi korisni predlozi upućeni tokom javne rasprave nisu ubačeni u tekst Nacrta Medijske strategije. Udruženje novinara Srbije (UNS) je saopštilo da su izmene teksta neprijatno iznenađenje, pogotovo imajući u vidu da je premijerka Ana Brnabić obećala da će Radnu grupu upoznati s eventualnim izmenama pre zvaničnog objavljivanja i slanja Nacrta strategije Evropskoj komisiji na mišljenje.
U trenutnoj verziji u delu Nacrta koji govori o nezavisnosti REM-a, unapređenju njegove profesionalnosti i odgovornosti prema javnosti navode se, između ostalog, sledeće mere: „utvrđivanje jasnih kriterijuma za izbor članova REM-a, utvrđivanje mehanizama pomoću kojih se obezbeđuje finansijska nezavisnost Regulatora, utvrđivanje plana monitoringa pružalaca medijskih usluga“.
Ovakva rešenja Građanske inicijative su označile kao „opšte mere Vlade“ iz kojih se ne vidi namera da se suštinski promene uočene slabosti u radu ovog regulatornog tela“.
„Opšte odredbe umesto jasnih obaveza REM“
Radna grupa je predložila značajno detaljnije mere kada je u pitanju obezbeđivanje nezavisnosti rada REM-a.
Celokupni tekst Nacrta Medijske strategije možete pročitati na ovom linku.
„To su na primer isključivanje nadležnog Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije iz procesa predlaganja članova Saveta REM-a, kao i utvrđivanje jasnih merila koja kandidat za člana Saveta mora da ispunjava, kao što su stručna sprema, radno iskustvo u oblasti od značaja za rad regulatora, sposobnosti, moralni kredibilitet, profesionalna prepoznatljivost“, navode Građanske inicijative.
Navodi se da je Vlada Srbije odbila i predlog da se iz procesa usvajanja Statuta REM-a, njegovog finansijskog plana i podzakonskih akata isključi Skupština i organi izvršne vlasti.
„Ova mera bi omogućila da REM ova dokumenta usvaja samostalno u celosti, uz prethodno sprovođenje javne rasprave, s tim da ostane naknadna kontrola ustavnosti i zakonitosti, te kontrola trošenja sredstava“, ističe se.
Naglašeno je da je u sadašnjem Nacrtu izostavljena obaveza jasnog definisanja nadležnosti REM-a u pogledu praćenja ponašanja emitera tokom predizborne kampanje, kao i obaveza REM-a da prati ponašanje emitera i objavljuje o tome izveštaje u toku kampanje i po njenom završetku. Nije prihvaćen ni stav da REM obavezno objavljuje monitoring i rezultate monitoringa, kao i preduzete mere protiv emitera koji su prekršili zakonske i programske obaveze kako je to predvidela Radna grupa, navode Građanske inicijative.
„Iz Nacrta izbačen Savet za štampu“
I Upravni odbor Saveta za štampu negodovao je zbog izmena Nacrta strategije jer je, kako je navedeno, iz njega sada izbačen Savet za štampu čiji je zadatak da prati poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim i onlajn medijima, kao i da rešava žalbe pojedinaca na sadržaje štampanih medija.
„Brisanjem Saveta za štampu i uvođenjem nekog neodređenog samoregulatornog tela anonimni autor izmena Strategije je jednim potezom obesmislio i omalovažio sve naše napore u proteklih osam godina da unapredimo profesionalne standarde i građanima pružimo zaštitu od lošeg novinarstva“, ističe UO Saveta za štampu.
UO navodi da je u delu Strategije koji se odnosi na projektno sufinansiranje bilo predviđeno da poštovanje etičkih standarda bude obavezujući kriterijum, odnosno da štampani i onlajn mediji koji konkurišu za javna sredstva moraju da prihvate nadležnost Saveta za štampu, a da je u trenutnoj verziji Nacrta izraz „Savet za štampu“, na predlog televizija Vranje i Bujanovac, zamenjen rečima „samoregulatorno telo“.
„Sumnjamo da se iza ove promene krije namera medija koji najčešće krše Kodeks i ne priznaju nadležnost Saveta za štampu da osnuju svoja samorugulatorna tela i time legalizuju zloupotrebu državnog novca, što je Vlada, izmenom u tekstu Strategije, očigledno podržala. Od Vlade Srbije zato očekujemo da otkloni naše sumnje time što će prihvatiti tekst koji je utvrdila Radna grupa“, navodi se u saopštenju Upravnog odbora Saveta za štampu, u kome su predstavnici Asocijacije medija, Lokal presa, Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Udruženja novinara Srbije.
„Definisati pojam cenzure“
U odeljku o poboljšanju bezbednosnih, socio-ekonomskih i profesionalnih uslova za rad novinara i medijskih radnika, u Nacrtu Medijske strategije, za razliku od predloga Radne grupe, ubačeno je da je potrebno definisati pojam cenzure i „mapirati sve aktere od kojih cenzura dolazi“, kao i „pojam pritiska na medijske radnike i uređivačku politiku“. Ova mera, međutim, nije detaljnije obrazložena.
Na to su konkretno upozorili predstavnici Medijske koalicije, koji smatraju da je takvo definisanje cenzure „naročito opasno“ jer, kako su ocenili, ostavlja mogućnost pronalaženja novih metoda za cenzuru koji neće biti obuhvaćeni zakonom.
„Na taj način će cenzura moći da se vrši na sve druge načine osim onih koji su zakonom propisani kao zabranjeni“, zaključuje Medijska koalicija.
U Nacrtu medijske strategije navodi se da je potrebno „sačiniti i sprovesti plan potpunog izlaska države iz vlasništva u privrednim društvima Politika AD, izdavača dnevnog lista ’Politika’, i privrednog društva Novinsko-izdavačko društvo Kompanija Novosti AD, izdavača dnevnog lista ‘Večernje novosti’“.
Ovim dokumentom predviđeno je gašenje Novinske agencije Tanjug, odnosno, kako je navedeno, „bez odlaganja podnošenje registracione prijave za brisanje ovog javnog preduzeća iz registra privrednih društava i brisanje medija koji posluju pod tim preduzećem iz Registra medija“.
Vlada odbacila brojne predloge Radne grupe
Vlada Srbije odbacila je brojne predloge koje je Radna grupa iznosila prilikom rada na Strategiji, a koji se najviše tiču izmena u radu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i uređenja rada i finansiranja medija na jezicima nacionalnih manjina.
Kabinet premijerke odgovorio na kritike
Na pismo UNS-a u kome je izraženo nezadovoljstvo zbog izmena u tekstu Nacrta Medijske strategije iz kabineta premijerke Ane Brnabić odgovorili su da je „proces usvajanja Strategije bio inkluzivan i trasparentan”, kao i da je to potvrdio Izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku Srbije za 2018. godinu.
U odgovoru se navodi da je Vlada Nacrt teksta Medijske strategije uputila ranije ovog meseca EK na mišljenje, o čemu je premijerka informisala članove Radne grupe zadužene za izradu tog dokumenta na sastanku održanom 17. maja i dodaje se da tekst Medijske strategije nije konačan.
„Generalni sekretarijat Vlade je, nakon održane javne rasprave, razmotrio više od 300 pristiglih primedbi, od kojih je prihvaćeno nešto više od 80 njih. Očekujemo da uskoro dobijemo mišljenje Evropske komisije”, navodi se u odgovoru i dodaje da će nakon toga taj dokument ponovo biti predočen članovima radne grupe i pripremljen za usvajanje na sednici Vlade.
Na primer, u okviru mera za povećanu objektivnost i raznovrsnost izvora i medijskih sadržaja u medijima na jezicima nacionalnih manjina, nije prihvaćen predlog da se bez davanja saglasnosti zaposlenih u redakciji ne mogu imenovati razrešiti glavni i odgovorni urednici medija kod izdavača medija čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina.
Vlada Srbije, za razliku od Radne grupe, nije smatrala dobrim rešenjem da nacionalni saveti ne daju predloge za raspodelu novca na konkursima namenjenim proizvodnji sadržaja na manjinskim jezicima, već da samo unapred dostavljaju neobavezujuće mišljenje o vrsti medijskih sadržaja koji su potrebni određenoj nacionalnoj zajednici.
Nije prihvaćen ni predlog UNS-a da lokalne samouprave, osim u gradovima većim od 300.000 stanovnika, za projektno sufinansiranje medija izdvajaju dva odsto budžeta.
Takođe, odbijena je ideja uvođenja tripartitnog sastava Upravnih odbora javnih medijskih servisa (UO JMS) koja je predviđala da trećinu članova UO predloži REM, jednu trećinu civilno društvo, a jednu trećinu zaposleni, čime bi se, kako je navedeno, sprečilo da nedovoljna nezavisnost REM-a ima uticaj na nezavisnost UO JMS, pa i ostalih organa JMS“.
Obradović: Čemu služi Radna grupa?
Član Radne grupe za izradu Medijske strategije Vukašin Obradović je izjavio da se oseća izigranim jer su radili šest meseci na tom dokumentu da bi država znatno izmenila tekst i poslala ga tako u Brisel.
„Kroz izmene se jasno vidi da država ne želi da se odrekne kontrole nad REM-om, a samim tim ni kontrole nad elektronskim medijima, koji predstavljaju najuticajniji medijski segment u Srbiji“, navodi Obradović.
On navodi da sada ne znaju kakav će dokument biti na kraju, jer su, kako kaže, „sva iznenađenja moguća nakon ovoga“.
„Čemu služi Radna grupa, u kojoj se slože o Nacrtu strategije predstavnici države, a onda u nekom kabinetu, neko izmeni neke od ključnih odredbi. Plašim se da taj naš rad nema nikakvog smisla“, kaže Obradović.
N1 prenosi da je Ministarstvo kulture i informisanja navelo da nije nadležno da odgovara na pitanje s kojim ciljem su donete sve navedene izmene.
„Morate da zovete kabinet premijerke koja je sastavila radnu grupu, koja je to uradila, ovo ministarstvo i ja sa medijskom strategijom koja je poslata u Brisel nemamo apsolutno ništa i ja nemam šta da vam kažem“, rekao je za N1 Aleksandar Gajović, državni sekretar Ministarstva kulture.
Inače, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je nedavno izrazio uverenje da će rešenja, predlozi i kritike, koji su izneti tokom javne rasprave, naći svoj odraz u završnom tekstu Medijske strategije, dodajući da je Radna grupa zadužena da primeni ili ne primeni ono o čemu se govorilo tokom javne rasprave.
„Verujem da će razumni interesi medijske scene biti afirmisani u tekstu koji će se naći pred poslanicima Narodne skupštine“, rekao je Vukosavljević i naglasio da je za ceo tekst nadležna radna grupa koja ga je i sačinila.
Ministar je istakao i da je Medijska strategija jedno od bitnih pitanja za opstanak i uspešan rad srpske medijske scene.
Vlada: Nacrt strategije dostavljen Evropskoj komisiji na razmatranje
Inače, premijerka Ana Brnabić sastala se 17. maja s članovima Radne grupe koji su radili na pripremi medijske strategije, a kako je saopšteno iz kabineta, Nacrt dokumenta je dostavljen Evropskoj komisiji na razmatranje.
„Proces izrade Medijske strategije bio je u potpunosti inkluzivan i transparentan i uključio je veliki broj eksperata, predstavnika akademske zajednice, međunarodnih organizacija, organizacija civilnog društva, medija i drugih. Tokom februara sprovedena je javna rasprava o nacrtu ovog važnog dokumenta i pristiglo je više od 300 predloga, komentara i sugestija”, navedeno je ranije u saopštenju.
Poslednji Nacrt medijske strategije objavljen je u februaru ove godine, a javna rasprava trajala je do 1. marta. U javnoj raspravi i na okruglim stolovima učestvovali su predstavnici medijskih i novinarskih udruženja koja su činila Radnu grupu za izradu medijske strategije.
Izradu medijske strategije obeležile polemike, nesporazumi, napuštanja radne grupe
Iako je još pre više od godinu dana najavljeno predstavljanje nove medijske strategije, njen Nacrt je tek krajem decembra prošle godine predat Vladi, nakon čega je održano nekoliko okruglih stolova u okviru javne rasprave.
Ovo je, inače, drugi pokušaj izrade nove Medijske strategije. Naime, krajem marta prošle godine saopšteno je da je Medijska strategija završena, iako su radnu grupu nekoliko meseci pre toga napustili predstavnici najvećih medijskih udruženja, koji su ocenili da je ta strategija nelegitiman dokument.
Mesec dana kasnije, krajem aprila prošle godine, savetnica presednika Srbije Suzana Vasiljević objavila da je izrada medijske strategije zaustavljena posle konsultacija predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić.
Nova radna grupa za izradu medijske strategije formirana je u junu prošle godine. Međutim već u avgustu je šest novinarskih i medijskih udruženja predalo zahteve Vladi Srbije, koji su bili uslov za njihovo učešće u izradi medijske strategije i davanje legitimiteta tom dokumentu.
U saopštenju Medijske koalicije u decembru je navedeno da su u izradi Nacrta medijske strategije Srbije do 2024. godine aktivno učestvovali i njihovi predstavnici i udruženja, ali da se paralelno s tim situacija na medijskoj sceni iz dana u dan pogoršava.
Medijsku koaliciju čine Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Asocijacija onlajn medija i Asocijacija Lokal pres.
Izvor: Insajder