Izveštaj Radne grupe o pogibiji službenika Ambasade u Libiji: Neprijavljeni put i čudno ponašanje libijskog šefa obaveštajne službe

U blizini libijskog grada Sabrata 8. novembra 2015. oteti su službenici Ambasade Srbije Slađana Stanković i Jovica Stepić. Njih dvoje bili su u koloni automobila s tadašnjim ambasadorom Srbije u Libiji Oliverom Potežicom koji je s porodicom išao u Tunis.

I dalje nepoznati motivi i otmičari službenika ambasade

Izveštaj koji je pripremila Radna grupa na čijem je čelu bio generalni sekratar Ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović, međutim, do danas nije bio dostupan javnosti, a jedan od ključnih “izgovora” predstavnika vlasti za njegovo neobjavljivanje bio je da se čekaju izveštaji iz Libije i SAD.

Ovi izveštaji međutim po svemu sudeći nisu dostavljeni srpskim vlastima, a Radna grupa u svom izveštaju upravo navodi da zbog nedostatka informacija iz libijskih i američkih bezbednosnih službi nije mogla otkriti ko su bili otmičari Slađane Stanković i Jovice Stepića kao i kojim su motivima bili vođeni.

Nakon nešto više od 100 dana u zarobljeništvu, 20. februara 2016. mediji su javili da su oboje poginuli u američkom bombardovanju terorističkog kampa u blizini grada Sabrate kada je meta bio vođa terorističke organizacije.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić 22. februara iste godine osniva posebnu Radnu grupu za utvrđivanje činjenica koje su dovele do otmice i gubitka života Slađane Stanković i Jovice Stepića.

Pred Radnom grupom, izjavu je dao i tadašnji ambasador u Libiji Oliver Potežica, koji je u međuvremenu preminuo, a za kog se verovalo da je bio meta otmičara.

Radna grupa: Najvažnije svedočenje Olivera Potežice

Deset dana nakon formiranja Radne grupe, ambasador Oliver Potežica uputio je zahtev da u sam izveštaj bude uvršten i otvoreni telegram u kojem je naveo svoje sumnje o tome ko su potencijalni otmičari kao i mogući razlozi.

Delove ovog telegrama Radna grupa je citirala u izveštaju, a Potežica je iznoseći sumnju ustvari otkrio i informaciju da je nekoliko meseci pre kobne otmice automobil Ambasade Srbije bio otet.

Naime, u citatu koji je izdvojen iz telegrama navodi se da je u više navrata ukazivano, i Ministarstvu spoljnih poslova i nadležnim institucijama, da je otmica službenika Ambasade RS u Tripoliju bila dobro isplanirana i pripremana duže vreme.

“Ne isključujemo mogućnost da je jedan od probnih balona za kidnapovanje bila i otmica automobila Ambasade u kojem su se tada nalazila tri službenika Ambasade, koja je krajem juna prošle godine izvedena u relativnoj blizini sedišta libijske službe bezbednosti u kvatru Sijahija”, naveo je Potežica u svom telegramu početkom marta 2016. Iako se, prema tvrdnjama Potežice, ovo može dovesti u vezu s kasnijom otmicom i posmatrati kao “probni balon” u samom izveštaju nema detalja o ovom slučaju.

O putu Ministarstvo obavešteno tek nakon otmice

Izveštaj Radne grupe potvrđuje i ranije saznanje Insajdera objavljeno u emisiji Insajder bez ograničenja “Ubistvo u Libiji” da sam put na koji su krenuli ambasador s porodicom i dvoje službenika Ambasade, suprotno propisima, nije bio najavljen Ministarstvu spoljnih poslova.

Naime, kako zaključuje Radna grupa, ambasador Potežica je obaveštenje o svom odsustvu iz Tripolija i planiranom putu u Tunis poslao Ministarstvu tek nakon otmice što je suprotno Instrukciji iz 2012. kojom je predviđeno obavezno obaveštavanje dan, dva pre puta.

O ovome se izjašnjavao i Oliver Potežica pred Radnom grupom. Na konstataciju Radne grupe da je telegram s obaveštenjem Ministarstvu da se kreće na službeni put stigao nakon samog putovanja, pa i otmice, Potežica je rekao da je to bio jedan od zadataka Slađane Stanković koja je Ministarstvo o putu trebalo da obavesti nakon što se vrati u Tripoli.

Za Potežicin put pre Ministarstva znao šef obaveštajne službe u Tripoliju

Izveštaj Radne grupe potvrđuje i ranija saznanja Insajdera da je za put službenika Ambasade znao Mustafa Noah, šef obaveštajne službe u Tripoliju sa kojim se Potežica susreo samo dan uoči puta. Kako se vidi iz izveštaja, način na koji je sazvan ovaj sastanak uneo je Potežici sumnju da je možda Noah zapravo umešan.

Potežica nije vraćen iako je Radna grupa to tražila

Radna grupa Ministarstva preporučila je na kraju izveštaja da se Oliver Potežica u redovnom postupku povuče sa službe u Libiji kao i da mu se nađe adekvatna zamena. Uprkos ovoj preporuci, međutim, Potežica je na mestu ambasadora u ovoj zemlji ostao do maja 2017. gde je posle teške saobraćajne nesreće u Tunisu i preminuo, a mediji su prenosili različite tvrdnje o tome kako je do nesreće došlo. Okolnosti i ovog događaja do danas nisu rasvetljene.

Naime, Potežica je zvaničan zahtev za sastanak sa Noahom uputio još 3. septembra i to kako bi se razgovaralo o puštanju Srđana Babića, srpskog državljanina koji je 10 meseci proveo u zatočeništvu. Njega su u martu 2015. oteli pripadnici islamističke organizacije El majd, a pušten je na slobodu 12. januara 2016.

Odgovor na zahtev koji je Potežica uputio početkom septembra 2015, međutim, stigao je tek 7. novembra i to kada je šef Direkcije za Evropu libijske službe bezbednosti u kasnim popodnevnim časovima obavestio sekretara Ambasade Srbije da se sastanak može održati sutra, odnosno 8. novembra popodne. Tada ga je Potežica obavestio da “sutra porodica putuje u Srbiju” i zamolio da se sastanak održi ili 8. novembra ujutru ili kada se vrati s puta - 9. novembra.

Ubrzo je međutim stigao odgovor da se sastanak može održati iste večeri, 7. novembra u 20 časova uveče u sedištu libijske službe bezbednosti u kvartu Sijahiji, što je ambasador i prihvatio.

Kako se navodi, posle neformalnog razgovora i uručivanja primeraka Kurana na srpskom jeziku, ambasador Oliver Potežica se izvinio što nije prihvatio termin za sutrašnji sastanak jer s porodicom putuje automobilom u Tunis.

Takođe, kako se konstatuje u telegramu, posle razgovora nije bilo jasno zašto je insistirano na tako hitnom sastanku “kada tema koja je pokrenuta uopšte nije bila hitna da nije mogla da sačeka neki dan”.

“Ova činjenica nam je izazvala izvesno podozrenje i sumnju, poznajući pozadinu Mustafe Noaha, ali smo smatrali da je prezauzet drugim obavezama, pa mu je to bio jedini slobodan termin. Pomenimo i to da dok smo čekali na prijem te večeri kod njega su na sastanaku pre nas bila i dvojica funkcionera paralelne vlade u Tripoliju”, navodi se u telegramu koji je uvršten u izveštaj Radne grupe.

Kasnije, kako se vidi u izveštaju, Mustafa Noah je u razgovoru s Potežicom i generalnim sekretarom Ministarstva spoljnih poslova, tokom razgovora nakon otmice, tvrdio da nije znao za ovaj put, a na komentar Potežice da mu je lično rekao, Noah je, kako se navodi, lukavo ali dosta neuverljivo odgovorio “Uh, ja sam mislio da putujete avionom”.

“Otmičar moguće bio pripadnik Al kaide”

Takođe, kako je rekao, iz tri izvora su tadašnji službenici Ambasade utvrdili da iza kidnapovanja stoji porodica Dabaši.

Međutim, Potežica dalje piše da se razlikuju samo informacije o tome ko je neposredni izvršilac.

“Kao neposredni organizator i izvršilac otmice naših službenika pominje se čovek koji je član Vojnog saveta Sabrate i poznat po svojim islamističkim opredeljenjima, a veruje se da je u mladosti bio pripadnik Libijske islamske borbene grupacije i nešto kasnije Al kaide”, dodaje se u delu telegrama.

Službenici pokazivali ambasadoru zaobilazan put

Rekonstrukciju svega što se dogodilo na dan otmice dvoje službenika Ambasade novinari Insajdera objavili su još krajem 2016. u emisiji Insajder bez ograničenja – Ubistvo u Libiji, što sada potvrđuje i sam izveštaj Radne grupe.

Naime, dva vozila Ambasade krenula su 8. novembra 2015. ujutro iz Tripolija, gde se nalazi Ambasada Srbije, zaobilaznim putem ka Tunisu.

U jednom automobilu bio je Potežica s porodicom, dok su u drugom bili Slađana Stanković i Jovica Stepić. Njih dvoje krenuli su s ambasadorom kako bi mu pokazali put jer su nekoliko dana ranije prošli baš tom trasom.

U mestu Sabrata na putu do granice, kolona je napravila pauzu u jednom hotelu it u im se pridružio libijski državljanin Haudi Ganudi.

Plan je bio da Ganudi otprati ambasadora do granice s Tunisom, a da se dvoje službenika Ambasade vrate u Tripoli. Na raskrsnici, po izlasku na glavni put, automobili se razdvajaju i nekoliko stotina metara dalje nepoznati napadači izazivaju sudar, što su ambasador i njegov pratilac čuli, zaustavili svoja vozila i potrčali ka navodnom sudaru.

“U magnovenju mislim da sam video (mada nisam siguran u to) da su Jovicu Stepića oborili na zemlju (jedan napadač) i da ga je zatim ubacio u prvo vozilo. Drugi napadač, naoružan kalašnjikovim, otvorio je vrata automobila i Slađani Stanković naredio da pređe u sivi automobil (bez primene fizičke sile)”, navodi se u izjavi Olivera Potežice pred Radnom grupom.

Dalje se dodaje da se kada je Slađana Stanković ušla u navedeni automobil, napadač naoružan kalašnjikovim prodrao “Bežite, bežite odatle” i u pravcu ambasadora i libijskog državljanina ispalio rafal u pravcu nogu u nameri da ih zaustavi.

“Munjevitom brzinom napadač je seo u automobil i kola su se velikom brzinom udaljila u pravcu grada Sabrate. Na tom mestu nije bilo kuća, osim jedne napuštene zgrade, a nije bilo ni mnogo saobraćaja”, svedočio je Potežica dodajući da su napadači bili maskirani tako što su na glavama nosili vunene kape sa prorezima za oči koje su bile navučene do usta.

Radna grupa, kao i Ambasada Srbije u Libiji, u nekoliko navrata tražila je informacije bezbednosnih službi o Libiji, ali one, kako se vidi u izveštaju, nikada nisu dostavljene. Ovo na kraju konstatuje i Radna grupa navodeći da su zaključci doneti samo na osnovu izjave ambasadora Olivera Potežice i materijala Ambasade Srbije u Tripoliju.

Ipak, Radna grupa izašla je sa mišljenjem da su propusti, kao što je neprijavljivanje puta u Tunis, tehničke prirode koji suštinski ne bi sprečili otmicu dodajući ipak kao preporuku Ministarstvu da bi trebalo da uvede pojačane mere bezbednosti ambasade i zaposlenih kao i da nabavi nova vozila i opreme za zaštitu…

Izvor: Insajder