Izveštaji EK o napretku Srbije: Svrha poznata, efekti upitni

Evropska komisija je u poslednjem godišnjem izveštaju o napretku zemalja Zapadnog Balkana, a među njima i Srbije u pristupnim pregovorima sa EU konstantovala određene pozitivne pomake, naročito u ekonomiji, ali je i navela ozbiljne zamerke, pre svega u oblastima vladavine prava, normalizacije odnosa s Kosovom i slobodom izražavanja.

Osim navedenog, Komisija je u glavnim nalazima posebno apstrofirala rad Skupštine, odnosno izostanak nadzorne uloge nad Vladom, nedostatak transparentnost, manjak kvaliteta pri izradi zakona i nedovoljan nivo međupartijskog dijaloga i omogućavanje rada nezavisnim regulatornim telima.

Izveštaj je jedini zvanični stav Evropske komisije u kome zemlje članice dobijaju punu sliku o zemljama kandidatima, a naročito o zemljama koje tek treba da postanu kandidati.

Prema rečima Srđana Majstorovića iz Centra za evropske politike, dokument je dobar izvor informisanja, na osnovu koga zemlje članice EU formiraju stavove, a zatim i političke odluke:

“Na osnovu ovog papira donose se i strateške odluke, a ove godine to je preporuka da se započnu pregovori sa Albanijom i Makedonijom”, izjavio je za Insajder.net.

Tradicija loših reformi pravosuđa

Obim političkog uticaja na sudstva je i dalje predmet zabrinutosti, dok se o izmemana ustava u domenu pravosuđa, koje je domaća stručna javnost ocenila kao sporne, konstatovalo da je poslat Venecijanskoj komisiji na mišljenje.

Sa druge strane navedeno je da je Srbija ostvarila određeni nivo pripreme pravosudnog sistema, prvenstveno u pogledu smanjenja broja starih izvršnih predmeta i utvrđivanja mera za harmonizaciju sudske prakse.

Stepen pripremljenosti za reformu državne uprave ocenjen je kao umeren uz imperativ po kome Srbija mora da profesionalizuje i depolitizuje administraciju, naročito kada su u pitanju pozicije višeg rukovodstva, obezbedi sistematsku koordinaciju i nadzor nad upravljanjm javnim finansijama za period 2016-2020.

Korupcija je i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima i predstavlja ozbiljan problem. Operativni kapaciteti nadležnih institucija i dalje su neujednačeni. Pravosudni i organi za sprovođenje zakona moraju da dokažu da mogu da vode istragu, krivično gone i sude u svim predmetima korupcije na visokom nivou na nepristrasan i operativno nezavisan način.

“U pitanju su ozbiljne zamerke koje nije moguće videti jednu za drugom već je potrebni ukrsiti iz različitih poglavlja, a tiču se uticaja na medije, pravosuđe, parlament. Kada je u pitanju pravosuđe već imamo tradiciju loših reformi. Kad se loše krene, negativni trend se nastavlja, a ocena Komisije bi trebalo da bude polazna osnova”, ocenio je Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike za televiziju N1 i istakao da u EU postoji više interesovanja za Balkan zbog Brexita i uticaji trećih zemalja u region.

Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca za Insajder ističe da bi, ukoliko želi da ostvari napredak, Srbija morala bi da ojača nezavisnost pravosuđa i autonomije tužilaštva putem izmena ustavnih i zakonskih odredbi vezanih za imenovanje, upravljanje karijerom i disciplinski postupak sudija i tužilaca.

“Široka diskreciona ovlašćenja predsednika suda i javnih tužilaca u odnosu na rad pojedinačnih sudija i zamenika tužioca, mogu uticati na njihovu nezavisnost i nepristrasnost.”

On ističe da je postignut izvestan napredak u mehanizmima koji bi sprečio politički uticaj ali da pritisak na pravosuđe ostaje visok.

“Javni komentari vladinih zvaničnika, nekih na najvišem nivou, o istrazi i tekućim sudskim postupcima nastavljaju se i smatraju se pritiscima na nezavisnost sudstva.”

Suzana Grubješić iz Evropskog pokreta je rekla da je pravosuđe kičma evropskog procesa i da ne smemo da priuštimo još jednu neuspelu reformu pravosuđa, poput one iz 2009. godine.

Sve veća zabrinutost zbog slobode izražavanja 

Evropska komisija je u dokumentu istakla da nije ostvaren napredak po pitanju slobode izražavanja, što je pitanje koje “izaziva sve veću zabrinutost”.

U izveštaju se navodi da su pretnje, zastrašivanje i nasilje protiv novinara i dalje prisutni, kao i da zvaničnici ne osuđuju napade i govor mržnje, zbog čega je Evropska komisija pozvala vlasti da blagovremeno reaguju i javno osude govor mržnje i pretnje novinarima.

Zakoni o medijima se još ne primenjuju u potpunosti, navela je Evropska komisija i dodala da pravni okvir mora da obezbedi veću transparentnost vlasništva i finansiranja medija.

"Sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog interesa treba da bude sprovedeno u skladu sa zakonodavnim okvirom, bez mešanja državne administracije, posebno na lokalnom nivou", navodi se u izveštaju objavljenom 17. aprila.

Komsija je kritikovala izjave visokih zvaničnika o istraživačkom radu novinara, ocenjujući da nisu doprineli stvaranju okruženja u kojem sloboda izražavanja može nesmetano da se praktikuje.

“Srpske vlasti treba da pruže aktivnu podršku nezavisnim telima, aktivistima za ljudska prava i nezavisnim novinarima i da pravovremeno reaguju i javno osude govor mržnje i pretnje", navodi se u izveštaju.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je za deo izveštaja o slobodi medija rekla kako “ne razume šta su tačno problemi u toj oblasti, ali da je spremna da i dalje razgovara sa svima onima koji misle da problemi postoje, kako bi se videlo šta može da se uradi povodom toga.”

Srbija je umereno pripremljena za tržišnu ekonomiju

Ekonomske reforme daju rezultate, posebno u makroekonomskoj stabilizaciji, a Srbija je ocenjena kao umereno pripremljena za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije. Pozitivno je ocenjeno smanjivanje budžetskog deficita, da su osnove rasta su zdrave, makroekonomska stabilnost očuvana, inflacija je pod kontrolom, a monetarna politika podupire rast.

“Uprkos izvesnim poboljšanjima, preduzeća su suočena sa nizom izazova, uključujući nepredvidivo poslovno okruženje, visoke parafiskalne namete kao i otežan i skup pristup finansiranju”, piše u dokumentu.

Istaknuta jer i neophodnost završetka strukturnih reformi državne uprave, poreskih organa i preduzeća u državnom vlasništvu.

“Privatni sektor je nedovoljno razvijen, a njegov razvoj je ograničen nedostacima vladavine prava i fer konkurencije.”

Srđan Majstorović je naveo i posebnost ovogodišnjeg izveštaja koji je za razliku od dosadašnje prakse umesto na jesen objavljen na proleće.

“Pomeranje izveštaja je važno i svrsihodnije za sve jer je donešen pred početak projektovanja budžeta, tako da države imaju dovoljno vremena da primera radi usaglase domaće budžete sa pristupnim IPA fondovima.”

On kaže da za Srbiju izveštaj nosi veliku težinu.

“Izveštaj predstavlja svojevrsnu ličnu kartu za prethodnu godinu i daje legitimitet našoj orijentaciji, a to je put u Evropsku uniju. Izveštaj pomaže kod projekcije budžeta. Takođe daje dovoljno vremena da se usaglase razne aktivnosti, poput programiranja finansijske pomoći kroz pristupne fondove ili radu na određenim segemntima poput pravosuđa.”

Predrag Popović