Kada REM ne radi svoj posao: Televizije kao propagandna mašinerija, građani bez informacija (VIDEO)
Ustav kaže da svi građani imaju pravo da budu informisani. U praksi to, međutim, nije slučaj. Tako na televizijama sa nacionalnom frekvencijom građani ne mogu da čuju ništa o aferama poput trgovine oružjem u koju je umešan otac ministra policije Nebojše Stefanovića, poreklu imovine ministra Aleksandra Vulina, spornim doktoratima ministara Siniše Malog i Nebojše Stefanovića. Po sadržajima koji se plasiraju s malih ekrana jasno se vidi da Regulatorno telo za elektronske medije (REM), koje bi trebalo da bude nezavisna institucija, ne radi svoj posao. I dok se predstavnici opozicije žale na zatvorenost medija, a vlast obećava podjednaku zastupljenost tokom izborne kampanje, članica Saveta REM-a Olivera Zekić poručuje: „I ako nešto danas imamo sa ovog mesta da poručimo, onda je upravo to – ostavite nas na miru“.
Ovakva poruka sporna je iz više razloga. Izgovorila ju je predstavnica nezavisnog tela koje bi trebalo da nadgleda rad medija sa nacionalnom frekvencijom i izgovorena je na javnom sastanka u Skupštini Srbije na kome se govorilo o medijskoj zastupljenosti bez diskriminacije tokom izborne kampanje.
Bivša članica Saveta REM-a Gordana Suša kaže za Insajder da REM više od tri godine „faktički ništa ne radi“ i da je doprineo „haosu“ na javnoj sceni i javnom diskursu.
„Medije zakonu može da privede samo REM. Tako je smišljeno. Nažalost, pošto REM ne radi svoj posao, situacija je takva da svi rade šta hoće. Kaže (Olivera Zekić) 'ostavite nas na miru', što znači da ne zna da je to telo upravo nastalo da bi bilo u komunikaciji sa javnošću i upravo nastalo da bi štitilo interes javnosti i, što je najvažnije, kontrolisala vlast“, podseća Suša.
Umesto toga, predstavnica REM-a čak učestvuje u kampanjama koristeći isti rečnik koji koriste predstavnici vlasti u obračunu sa političkim protivnicima.
Prema izveštajima samog REMA-a, komercijalne televizije u Srbiji u kontinuitetu, godinama, krše propisane norme za korišćenje nacionalnih frekvencija kao javnog dobra. U poslednjem izveštaju REM-a navodi se da su tokom prethodne godine prekršile zakon više od 12.000 puta. Iako REM po zakonu ima pravo da emiterima ukine frekvencije, to uporno ne čini.
Zato je situacija u Srbiji takva da sve televizije sa nacionalnom frekvencijom – a ona je javno dobro koje pripada svim građanima – to zloupotrebljavaju. Mediji su postali propagandna mašinerija vlasti. Zanemarljiva je prisutnost opozicije u jednoj ili dve emisije, kada se istovremeno emituju višesatni programi kampanje protiv svakoga ko ne misli isto kao predstavnici vlasti i ko se usudi da to i javno kaže.
Zato je sasvim jasno da bez slobode medija o fer izborima ne može da se govori.