Kako je epidemija koronavirusa preko noći ponovo postala preteća

Na društvenim mrežama najmanje sedam dana uoči održavanja izbora pojavljivali su se snimci i fotografije gužvi kod kovid ambulanti i Instituta. Građani su čekali u redovima za preglede i testiranja zbog sumnji da imaju koronavirus. Mediji su uz naslove o novim žarištima prenosili informacije da je virus ušao u studentske domove, fabrike, kompanije, pa i u vrtiće. Uz napise o žurkama poznatih ređali su se naslovi ko je sve među njima zaražen, a nakon sportskih događaja koji su u Srbiji bili dozvoljeni sa publikom ređali su se i naslovi o zaraženim sportistima.

Pojedini članovi Kriznog štaba, sporadično su davali izjave, a najglasnije se čula poruka da je virus oslabio i da je sve pod kontrolom, te da se ne može govoriti o novim žarištima.

Zamenica direktora Instituta „Batut” Darija Kisić Tepavčević tako je 10. juna izjavila da u Srbiji ne postoje nova žarišta u smislu širenja infekcije. Dvocifren broj novozaraženih tada je pojasnila time da su oni povezani isključivo sa porodičnim okupljanjima, porodičnim kontaktim, kontaktima u radnim kolektivima ili u nekim drugim zatvorenim prostorima.

Da nema kolektivnih žarišta već, kako je rekao, pojedinačnih primera, dan ranije govorio je i epidemiolog Predrag Kon.

"Mi imamo recimo pojedinačnih slučajeva u Beogradu 15, što ne znamo odakle su se zarazili i što ukazuje da je virus i dalje u cirkulaciji, ali to jesu sve pojedininačni slučajevi i mi ispitujemo dalje kontakte. Otkrivamo tako neke grupe to ne može da se nazove žarište, ali je u svakom slučaju virus i dalje prisutan, ali ne možemo da kažemo ni da je potpuno povoljna situacija", rekao je tada Kon za RTS.

Samo dan kasnije u Beogradu je odigran derbi i to bez ograničenja broja gledalaca. Spekulisalo se da je na tribinama tog dana bilo između 15.000 i 25.000 ljudi, a vest da se u Srbiji odigrava derbi u vreme dok se u Nemačkoj i dalje igra pred praznim tribinama, a u Italiji, Španiji i Engleskoj još nije ni nastavljeno igranje fudbala posle pandemije, preneli su brojni svetski mediji.

Članovi Kriznog štaba ovaj sportski i eventualno rizični događaj tih dana nisu komentarisali.

Kratak komentar dala je zamenica direktora Batuta Darija Kisić Tepavčević i to tek deset dana kasnije, dan pre nego što je građani trebalo da izađu na birališta. Kako je rekla, derbi je bio na otvorenom, pa se ovaj skup nije posmatrao kao onaj od velikog rizika.

Dok građani već danima slušaju da su oni najodgovorniji zbog novog rasplamsavanja epidemije sami su u nedelju uveče svedočili skupu u zatvorenom prostoru bez adekvatne socijalne distance i ostalih mera zaštite u štabu Srpske napredne stranke prilikom proslave ubedljive pobede na izborima na svim nivoima. Predsednik Srbije, članovi Vlade i ostali funkcioneri grlili su se, zdravili i pozdravljali kao da epidemija koronavirusa nikada nije postojala. Slično je izgledalo, samo bez slavlja, i u ostalim izbornim štabovima u nedelju.

U istom danu, međutim, na potencijalno pogoršanje epidemiološke situacije upozorio je imunolog iz Dečje klinike u Tiršovoj Srđa Janković koji je takođe član kriznog štaba. Kako je rekao za RTS, ponovno uvođenje policijskog časa ekstremno je malo verovatno, ali da selektivne mere i određene vrste obaveza koje bi bile sprovođene i zakonski – nisu isključene.

"Broj novozaraženih osoba se održava na prilično stabilnom nivou već nekoliko dana, što govori o potencijalu za dalje širenje koronavirusa, koje treba da sprečimo da bismo epidemiju priveli kraju", ističe Janković.

Prema njegovim rečima, epidemija se nije otela kontroli, ali postoji potencijal da dođe do pogoršanja.

"Ništa zvanično ne mogu reći. Još ništa nije razmatrano, ali ako situacija nastavi da se pogoršava, sigurno je da je negde preporuku moguće pojačati kao obavezu. Mislim na preporuke koje su trenutno na snazi", naveo je Janković.

Dan nakon izbora saopšteno da je u toku razbuktavanje epidemije

Iako je danima uoči izbora broj zaraženih, bar zvaničan, bio oko devedeset, a kao po nekom algoritmu svaki dan po jedan smrtni slučaj, članovi Kriznog štaba o zabrinjavajućoj situaciji javnost su obavestili dan nakon izbora.

Po zatvaranja birališta, dok je RIK još prikupljao glasačke listiće, članovi Kriznog štaba su saopštili “epidemiološka situacija sa virusom kovid 19 u Beogradu je ponovo preteća”.

To je prvi objavio epidemiolog Predrag Kon i to sa odmora na svom nalogu na društvenoj mreži Fejsbuk.

Epidemija i transparentnost – kad jedan i jedan zaraženi nisu dvoje zaraženih

Na kritike da je do pogoršanja situacije i skoka broja novozaraženih došlo posle derbija održanog 10 juna, Kon je rekao da novooboleli ne daju podatak da su bili na derbiju, ali dodao ocenu da "treba kazniti fudbalske klubove zbog nepoštovanja socijalne distance".

Najavio je i pooštravanje mera, a odgovornost praktično prebacio na “neodgovorne mlade”.

Istog jutra, na razbuktavanje epidemije upozorio je i član Kriznog štaba imunolog Srđa Janković. Saopštio je tada i da se razmatra preduzimanje restriktivnih mera.

Da je epidemiološka situacija u Srbiji nestabilna upozorio je zatim i epidemiolog Branislav Tiodorović, a za novu nestabilnost u Beogradu okrivio je masovne skupove na sportskim takmičenjima i proslavama.

Kakve će biti nove mere, nagovestio je Tiodorović građanima danas saopštivši da i pored povećanja broja novih slučajeva infekcije koronavirusom u Srbiji, u trenutnoj situaciji nema opravdanja za ponovno uvođenje vanrednog stanja.

Različiti brojevi umrlih i zaraženih: Da li su građani obmanjivani?

Dodatno nepoverenje građana u stručni deo Kriznog štaba, osim čestih promena mišljenja, unele u i informacije koje je juče objavio BIRN.

Naime, BIRN u tekstu objavljenom na portalu javno.rs navodi da je imao uvid u podatke koji su deo zvaničnog državnog informacionog sistema Covid19 i da je po tim podacima broj preminulih od koronavirusa u Srbiji više nego dvostruko veći od zvanično objavljenih podataka. Podaci koji pokazuju veći broj preminulih i zaraženih se u sistemu kovid19 nalaze u tabeli pod nazivom „Izveštaj za Vladu“.

Prema navodima portala, u Srbiji su od 19. marta do 1. juna 2020. od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244.

Odgovore na pitanja nisu dobili iako su u više navrata, kako navode, pokušali da kontaktiraju nadležne iz Ministarstva zdravlja, članove Kriznog štaba, direktore bolnica i Instituta Batut kako bi saznali šta je uzrok velike razlike između zvanično saopštenih podataka i onih koji se nalaze u informacionom sistemu Covid19, kao i ko je odlučivao koji će se brojevi zvanično predstaviti javnosti. Niko od njih nije odgovorio na pozive.

Prvi se o informacijama koje je objavio BIRN oglasio sinoć imunolog Srđa Janković. Kako je izjavio za portal Nova.rs "nije svaka preminula osoba s pozitivnim nalazom na kovid-19 samim tim i preminula usled kovida-19".

Na pitanje da prokomentariše razlike u broju podataka o umrlima koje su građanima saopštavali javno i onih koje je objavio BIRN, Janković je odgovorio da "smrtni ishod od kovida-19 podrazumeva da su kliničke manifestacije ili komplikacije infekcije koronavirusom bitno ili presudno doprinele smrtnom ishodu".

Upravo ovo objašnjenje Jankovića suprotno je izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića i člana Kriznog štaba od kraja marta kada je komenatišući nizak broj zaraženih u susednim zemljama rekao da "prijavljujemo svaku smrt i računamo da je od korone".

"Prijavljujemo svaku smrt i računamo da je od korone, a ne od infarkta miokarda. Korona je svakako ubrzala taj infarkt. Neke zemlje to ne računaju, ali nećemo da se mešamo u to kako drugi rade", rekao je tada Vučić.

Svoj komentar dala je u međuvremenu i Darija Kisić Tepavčević za Kurir. Kako tvrdi, podaci koji su objavljivani su lako proverljivi i ta evidencija se striktno i precizno vodi.

"Za svaku preminulu osobu postoji neposredni, osnovni i prethodni uzrok smrti. I ranije smo na mnogobrojnim konferencijama za medije objašnjavali da postoji razlika u prijavljivanju umrlih, da li je nekome korona bila osnovni i neposredni uzrok smrti, a to znači da je osoba imala prateće komplikacije poput popuštanje funkcije disanje i drugih simptoma kovida. Ukoliko je neko dobio infarkt ili moždani udar dok je imao infekciju, to ne znači da je virus bio neposredni uzrok smrti, Nema senzacije nikakva, o svemu ovome kontinuirano pričamo i objašnjavamo", tvrdi Kisić Tepavčević.

Niko međutim do sada nije demantovao da je ono što je objavio BIRN, pre svega da je broj novozaraženih u poslednjih nedelju dana realno mnogo veći od onog koji se građanima zvanično saopštava. Nije niko objasnio ni zašto se izjave sada razlikuju od one koju je krajem marta dao sam predsednik Srbije i član Kriznog štaba.