Kinezi obilaze RTB Bor – Koliko nas i dalje košta „rudnik dugova“ (VIDEO)
Dva puta u proteklih deset dana predstavnici kineskih kompanija posetili su Rudarsko topioničarski basen Bor. Osim protokolarnih izjava, javnosti nije saopšteno kakav vid saradnje se dogovara i da li će pre eventualnog dolaska kineskih investitora građani morati da otplate sve dugove rudnika u koji je u poslednjih osam godina država uložila više od 300 miliona evra.
Generalni direktor RTB Bor Blagoje Spaskovski ugosto je generalnog direktora kineske kompanije za proizvodnju bakra i zlata „Hunan gold group“, Čen Ze Lua. Kineska delegacija imala je priliku da vidi površinski kop „Veliki Krivelj“, novu topionicu i fabriku sumporne kiseline.
Kako je saopšteno iz borske kompanije prvi čovek „Hunan grupe za zlato“ nije krio „oduševljenje slikom sa terena“.
„Tehnologija i kopovi koje smo danas videli ostavili su dubok utisak na nas. Zato se nadam da ćemo ostvariti uspešnu saradnju sa „Borom“, na obostranu korist“, rekao je Čen Ze Lu.
O kakvoj se saradnji radi nije objavljeno, ali je za razliku od pre 10 dana bar objavljeno ko je pokazao interesovanje za investiciju u RTB Bor.
Predstavnici najveće državne kineske kompanije za proizvodnju bakra i procenu zlata, zajedno s partnerima iz kineske privatne investicione i upravljačke agencije, posetili su Rudarsko-topioničarski basen, bila je kratka informacija koju je javnost dobila pre 10 dana.
"Naša zemlja bi volela da upravo mi ostvarimo saradnju sa RTB Borom i zbog toga smo ovde", istakao je direktor investicija u rudarstvu te kineske kompanije, a preneli mediji.
Sadašnji predsednik, a doskorašnji premijer Aleksandar Vučić u više navrata je ponavljao da je dolazak Kineza u najveći rudarsko - topioničarski kompleks jedini spas za celu istočnu Srbiju koja živi od RTB-a. Prilikom poslednje posete Kini u maju ove godine Vučić je kineskog premijera Li Kećanga zamolio za pomoć oko RTB Bor, saopšteno je tada iz Vlade Srbije.
Kineski uslov - otpis dugova i otpuštanja?
Šta je pozadina razgovora iza zatvorenih vrata i kakav je aranžman u pitanju nije do kraja jasno. Dnevnik Blic je nedavno objavio da Kinezi imaju dugačku listu zahteva
„Kinezi su jasno stavili do znanja da ih ne zanimaju nagomilani dugovi RTB-a, koji se mere milijardama. Po svemu sudeći, Vlada će morati da donese odluku da RTB-u otpiše sve dugove prema javnim preduzećima, pre svega one za struju. Kinezi traže otpuštanje većeg broja zaposlenih, uz uslov da troškove socijalnog programa snosi Srbija“, naveo je neimenovani sagovornik Blica.
Podsetimo, pre godinu dana RTB Boru je prema planu reorganizacije država otpisala oko milijardu evra duga. Od 1, 2 milijarde evra koliki je dug bio, otpisano 90 odsto neobezbedjenih potraživanja, a preostalih 10 odsto je prema planu reorganizacije trebalo da vraća kompanija tokom osam godina.
Kako se rudnik bakra pretvorio u rudnik dugova
Insajder se poslovanjem RTB-a Bor bavio u serijalu Rudnik dugova još 2013. Uprkos brojim dokazima o tome da se novi investicioni ciklus u Boru, započet 2009, pretvorio u nekontrolisano trošenje sredstava, do danas za to niko nije odgovarao.
Najbolji primer nekontrolisanog trošenja je upravo gradnja Topionice koja je juče pokazana kineskim investitorima a koja je građena kreditima za koje je garantovala država.
Kako je objavljeno u Insajderu, gradnja nove Topionice uvećana je trostruko za tri i po godine godine - sa 100 na čak 300 miliona evra. Posao je dodeljen kanadskoj firmi Lavalin u direktnim pregovorima, bez tendera, a ceo posao je završen u uskom krugu ljudi.
Početkom godine mediji su objavili da je Policija je po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal počela predistragu o jednom od najvećih poslova u RTB-u poslednjih decenija - gradnji Topionice.
Ova investicija je započeta u vreme kada je ministar ekonomije bio Mlađan Dinkić, a upravo je njegovo ministarstvo odobrilo ceo posao. Dinkić je u januaru saslušan u Policiji u svojstvu građanina, a jedna od tema je bila i Topionica.
Inače generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski više puta je ponovio da su u trenutku kada ga je Vlada Srbije krajem 2008. imenovala na to mesto, dugovi ove kompanije iznosili su oko 860 miliona evra, od čega je oko 600 miliona bio dug državi i državnim preduzećima.
Neke od obaveza koje ulaze u ovaj dug starije su od 15 godina, kao što je dug od više od 330 miliona evra prema Pariskom i Londonskom klubu. U ove obaveze prema državi i njenim preduzećima ulazi i dug prema NIS-u, prema EPS-u, prema Poreskoj upravi ili Fondu za razvoj za subvencije za plate.