Klinički centar Niš: Sporna izgradnja objekta, ali i nabavka opreme
Više od decenije nakon dobijanja 150 miliona evra kredita Evropske investicione banke i pet godina od postavljenih rokova za završetak radova, od četiri klinička centra čija je rekonstrukcija najavljena 2006, trenutno se sprovodi samo rekonstrukcija Kliničkog centra u Nišu. U radove na ovom objektu uloženo je 32 miliona evra, a najavljivano je da će isto toliko koštati i opremanje ustanove. I u ovom slučaju probijeni su svi rokovi za završetak radova.
Na projektu izgradnje i realizacije Kliničkog centra u Nišu, angažovana je italijanska kompanija „Inso”, koja je s najpovoljnijom ponudom pobedila na tenderu 2013. Od te godine ova kompanija posluje u Srbiji, a deo je italijanske grupacije „Condotte S.p.A.“.
Iako je prethodno zbog nezakonitog ograničenja konkurentnosti poništila tender za nabavku medicinske opreme za Klinički centar Niš, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je odbacila zahtev kompanije "Medicom" da poništi i ugovor koji je po tom tenderu potpisan. To znači da je validan ugovor koji je potpisan na osnovu nezakonito sprovedenog tendera.
Direktor Kliničkog centra u Nišu Zoran Radovanović nedavno je rekao da kompanija Inso na izgradnji Kliničkog centra sarađuje s "još dvadeset, trideset podizvođača, delom i iz Srbije".
Iako je trebalo da radovi na rekonstrukciji budu završeni još 27. marta, niko od zvaničnika do pre nekoliko dana nije dovodio u pitanje skoro otvaranje niškog Kliničkog centra.
Tek prošle nedelje, ministar zdravlja Zlatibor Lončar je rekao da pacijenti čekaju zbog "javašluka pojedinaca i kombinacija koje oni prave".
“Ovako više neće moći u Srbiji, da pacijenti čekaju zbog nečijeg javašluka. Izvođači radova zbog toga, po ugovoru, moraju plaćati penale”, rekao je ministar.
Zbog čega do sada nisu plaćeni penali za kašnjenja kao i ko su pojedinci koji “prave kombinacije” nismo saznali od ministra Lončara.
Uopšteno, o krivcima za kašnjenje radova na rekonstrukciji niškog kliničkog centra govorio je i premijer Srbije Aleksandar Vučić. On je takođe najavio da će svi koji su odgovorni biti kažnjeni, a pojasnio je i kako funkcioniše mehanizam nameštanja tendera.
"Kompanija se dogovori s ljudima iz vlasti da daju najnižu cenu na tenderu, a odmah iza toga se napravi aneks o povećanju cena za osam do deset miliona", rekao je Vučić i istakao da nakon promene vlasti u Srbiji, on nije dao da se pravi aneks ugovora, pa su "cedili podizvođače koji ne mogu da isporuče proizvod za tako mali novac".
Zanimljivo je da je premijer govorio o mehanizmu nameštanja tendera, a povodom problema sa završetkom radova na objektu, u istom danu kada su mediji preneli da postoje problemi sa tenderom za nabavku medicinske opreme za Klinički centar u Nišu. Taj tender je raspisalo i realizovalo Ministarstvo zdravlja.
Ministarstvo zdravlja i dalje bez odgovora na brojna pitanja o nabavci opreme
Portal Južne vesti objavio je da je zbog nezakonitog ograničenja konkurentnosti Komisija za zaštitu prava ponuđača poništila tender za nabavku opreme za Klinički centar Niš, iako je ta nabavka ugovorena, a deo opreme već isporučen.
Ministarstvo zdravlja je te navode demantovalo, a u saopštenju koje su objavili izneto je niz podataka koji nisu u skladu sa dokumentacijom koja je javno objavljena na sajtu Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Ministarstvo je istaklo da su lažne informacije da je tender poništen po podnetoj žalbi, a da je “pre nekoliko dana stigla žalba kompanije koja nije bila ponuđač u navedenoj javnoj nabavci.
Ipak, dokumenti Komisije ukazuju na to da je firma Medicom uputila prigovore na uslove tendera još 13. januara, o čemu je Ministarstvo bilo obavešteno, pa je krajem februara podnelo zahtev da se uprkos pokrenutom postupku ispitivanja zakonitosti tendera, ova nabavka nastavi.
Na pitanja Insajdera zbog čega tvrde da su tek primili žalbu, da li će morati da vrate dostavljenu opremu, kolike će penale građani plaćati zbog ove nabavke kao i koliko će to odložiti otvaranje Kliničkog centra u Nišu, iz Ministarstva zdravlja ni danas nismo dobili odgovore.
Još nam nije odgovoreno ni na pitanja zbog čega je Ministarstvo, i pored postojanja mogućnosti da Komisija po podnetoj žalbi poništi tender, odlučilo da nastavi sa njegovim sprovođenjem kao i zbog čega je celokupna oprema nabavljena od jednog dobavljača.
Odmah nakon raspisivanja tendera u kom je tražena kompletna oprema - od bolničkih kreveta do skenera i magnetne rezonance, u javnosti su se čule kritike da je tender diskriminušući, jer postoji malo firmi koje mogu da dostave sve stavke sa spiska tražene opreme, odnosno da se na ovaj način suzbija konkurencija, a samim tim potencijalno i uvećava cena.
Ministarstvo zdravlja je u aprilu sklopilo ugovor za nabavku medicinske opreme od kompanije China Sinopharm. Oprema je plaćena 12,2 miliona evra.
Jelena Janković