Koridor 10: Loši projekti kao izgovor

Bilo je potrebno da se potporni zid u Grdeličkoj klisuri uruši čak tri puta da bi javnost konačno saznala da je projekat za tu deonicu bio menjan čak 11 puta. A upravo zbog loših i nedovršenih projekata, mnoge investicije, pre svega infrastrukturne, država Srbija, odnosno građani, plaćali su znatno više od ugovorene vrednosti. Jer kada projekat nije dobar, odgovornost ne snosi izvođač radova u ovom slučaju španski Azvi, već investitor, odnosno Koridori Srbije.

Danas pitamo: Koliko su nas do sada koštali loši projekti na Koridoru 10?

Sve to dešava se iako procedura predviđa da projekat prođe više nivoa kontrole i tehnički nadzor i revizionu komisiju nadležnog ministarstva.

Na pitanje Insajdera kako je moguće da su uprkos svemu tome problem loši projekti, ministarka građevinarstva, saobraćaj i infrastrukture Zorana Mihajlović prošle godine između ostalog je rekla: “U momentu kada smo formirali ministarstvo, ovakvo ministarstvo saobraćaja mi smo imali revizionu komisiju s velikim brojem izvestilaca koji su dobijali veliki novac od države, a da su potpisivali projekte gde smo imali situaciju, koju sam ja javno pokazala, da se da npr pozitivno mišljenje na projekat sportske hale u kojoj prva četiri reda ne vide teren”.

Da problem postoji s projektom Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru bilo je jasno još u aprilu prošle godine kada se deo potpornog zida kod tunela Predejane prvi put urušio. Na istoj deonici se to zatim desilo u martu ove godine i konačno urušavanje usledilo je 20. avgusta. Kada se to prvi put desilo u aprilu 2017. investitor i nadležno preduzeće Koridori Srbije su zabrinutoj javnosti objasnili da to nije ništa neobično i da su takve situacije normalne na velikim i zahtevnim projektima.

Slika puteva u Srbiji - od rupe, preko zakrpe do Grdelice i nazad

Ovakvo obrazloženje je možda i moglo da prođe da se u međuvremenu ista situacija nije ponovila još dva puta. Jednom u martu ove godine, da bi se u ponedeljak zid, čiji su se delovi delimično obrušavali nekoliko puta, srušio ceo.

Koridori Srbije su se oglasili i saopštili da će zajedno s angažovanim konsultantima u narednih 10 dana utvrditi odgovornost i tačne razloge zbog kojih je došlo do obrušavanja zaštitne kosine. Problem s ovim odgovorom je međutim činjenica da je gotovo isti takav dat i u martu kada se takođe obrušio deo potpornog zida. To su saopštili i Koridori Srbije i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović.  

Mihajlović: I BIA radi na utvrđivanju odgovornosti

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je danas da se čeka račun Koridora Srbije o šteti koja je načinjena rušenjem potpornog zida u Grdeličkoj klisuri, a da će najveći deo platiti izvođač.

Ona je za Radio televiziju Srbije rekla da će na utvrđivanju odgovorosti raditi i organi Bezbednosno-informativne agencije i da će pozvati sve koji su radili na gradnji tog puta od 2010. godine.

"Hoćemo odgovornost, hoćeo da znamo zašto se toliko puta preprojektovalo, koliko dugo kuburimo s jednom ovakvom kosinom i kako smo to mogli da rešimo", objasnila je ministarka.

Kako je obećala, nijedan jedini kilometar Koridora neće biti pušten u saobraćaj, a da nije bezbedan.

“Ovo ometa završetak radova, jer smo angažovali dodatnog izvođača, kompaniju Integral, koja radi na raščišćavanju i radiće 24 sata", rekla je Mihajlović.

Koridori Srbije bez odgovora o odgovornosti

Pošto je epilog obećane istrage do danas ostao nepoznat javnosti, novinari Insajdera su državnom preduzeću Koridori Srbije uputili pitanje da li je utvrđeno ko je odgovoran za urušavanja potpornog zida u aprilu prošle godine i u martu ove godine, ali konkretan odgovor nismo dobili.

Imajući u vidu da se potporni zid u Grdeličkoj klisuri na Koridoru 10 u poslednjih godinu dana urušio čak tri puta, kao jedno možda o najvažnijih nametnulo se pitanje da li iko može da garantuje bezbednost te deonice kada bude završena. U Koridorima Srbije tvrde da će sve biti u redu.

"Za bezbednost deonice garantuje izvođač radova, angažovani stručni nadzor, kao i svi učesnici u ovom infrastrukturnom projektu. Koridori Srbije do kraja ove godine završavaju siguran, moderan i bezbedan autoput kroz Grdeličku klisuru", tvrde u ovom javnom preduzeću.

"Utvrđivanjem propusta i odgovornosti bave se i baviće se državni organi", bilo je sve što su na to pitanje odgovorili Koridori Srbije.

U odgovoru su ponovili i ono što smo već čuli od direktora Zorana Babića da su Koridori Srbije još u maju ove godine postali svesni činjenice da prethodni projekat nije bio adekvatan i da mere sanacije neće biti dovoljne, da je u međuvremenu izrađen projekat galerije za kosinu 2, gde su već započeti radovi.

Čuli smo i da su Koridori Srbije preko Svetske banke angažovali i ekspertski tim, po čijim predlozima i sugestijama se vrši dodatna sanacija nestabilnih kosina na Koridoru 10, ali ne i kako je postojeći problem promakao kompanijama Luis Berger i Egnatia Odos koje su angažovane za nadzor na deonici Koridora 10 i za taj posao odlično plaćene. Na pitanje da li su te kompanije tokom nadzora uočile propuste i da li su o tome obavestili investitora iz Koridora Srbije do danas nismo dobili odgovore. Informacije smo pokušali da dobijemo i u kompaniji Luis Berger, ali nam je rečeno da se oni ne bave PR-om i da sva pitanja uputimo Koridorima Srbije.

Novinari Insajdera su pokušali da dobiju neke odgovore i od predstavnika španske firme Azvi koja je izvođač radova. U predstavništvu u Novom Sadu nam je rečeno da u firmi trenutno nema nikog ko bi mogao da odgovori na naša pitanja.

Višedecenijsko "zaobilaženje rupa"

Podsetimo, gradnja Koridora 10 kroz Srbiju traje više od dve decenije uz stalno pomeranje rokova. Prema najnovijem, Koridor bi mogao biti potpuno završen do kraja ove građevinske sezone. Srbija se zbog Koridora 10 zadužila na stotine miliona evra.

Novinari redakcije Insajder izgradnjom koridora 10 i 11 bavili su se u dve emisije Insajder bez ograničenja „Zaobilaženje rupa“.

Kako smo tada objavili, na izgradnji oba koridora angažovano oko 500 različitih firmi, što je mnogo više od broja kilometara na kojima se trenutno radi. Radovi na pojedinim deonicama otvarani su više puta, država se zaduživala pre kontrole projekata, pa sada loši projekti služe kao izgovor za uvećavanje cena i probijanje rokova. 

Jedan od poslednjih spornih primera u ovom poslu je slučaj dodele ugovora vrednog gotovo 1,5 milijardu dinara i to istim firmama sa kojima je prethodno raskinut ugovor zbog probijanja rokova.