Kosovski 6. oktobar: Ko su pobednici izbora?
Izbori na Kosovu 6. oktobra doveli su do smene na političkoj sceni Kosova – dosadašnja vlast odlazi u opoziciju, a dosad opozicione partije - Samoopredeljenje Aljbina Kurtija i Demokratski savez Kosova Ise Mustafe s razlikom od nekoliko hiljada glasova pobednici su kosovskih izbora. Ove dve partije u zbiru imaju većinu mandata i mogućnost da formiraju vladu na čijem će čelu, prema najavama albanskim medija, po svemu sudeći biti Kurti. Dosadašnje partije na vlasti osvojile su značajno manje glasova – Demokratska partija Kosova Kadrija Veseljija će, kako je njen lider najavio priznajući rezultate izbora, biti prvi put u opoziciji. Iz redova ove stranke je i predsednik Kosova Hašim Tači. Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja je u koaliciji sa Socijaldemokratskom partijom Kosova Špenda Ahmetija osvojila 11,63 odsto glasova.
Izborni rezultati pokazuju da će dosad vadajuće partije preći u opoziciju, a da će vlast formirati Samoopredeljenje i DSK – dve partije koje su bile blizu formiranja predizborne koalicije.
I Samoopredeljenje i DSK izrazili su spremnost za međusobnu saradnju, a Vjosa Osmani, koja je tokom kampanje slovila za kandidatkinju za premijera Demokratskog saveza Kosova, sinoć je poručila da je spremna da sa Samoopredeljenjem razgovara o budućoj vladi. Kamen spoticanja dve stranke zbog kojeg nije formirana predizborna koalicija bilo je i mesto budućeg premijera.
Kosovska skupština broji 120 poslanika, a za formiranje vlade potrebna je prosta većina glasova, odnosno 61 glas poslanika koju će ove dve stranke po svemu sudeći nakon konačnih rezultata imati.
Među partijama i koalicijama Srba apsolutnu pobedu i svih deset od deset mandata garantovanih za Srbe pripalo je Srpskoj listi. Ostale srpske partije i koalicije ostavrile su slabe rezultate – Partija kosovskih Srba koju je formirao Aleksandar Jablanović, a u nju je prešao je čitav nekadašnji pokrajinski odbor Pokreta socijalista Aleksandra Vulina osvojila je 774 glasova, odnosno 0,10 odsto. Samostalna liberalna stranka koja je u prethodnom sazivu imala jednog poslanika osvojila je 1.607 glasova odnosno 0,21 odsto. Koalicija „Sloboda“ u kojoj je Progresivno demokratska stranka Nenada Rašića na čijoj listi su bili i predstavnici dve građanske inicijative, kao i nezavisni kandidati Rada Trajković i Slaviša Petković osvojila je 652 glasova ili 0,08 odsto. Ovu koaliciju neposredno pred izbore napustili su predstavnici Nove partije.
Prema kosovskom Ustavu, u vladi od 12 ministarstava, srpskoj zajednici sleduje bar jedan ministar kojeg mora da odobri većina poslanika manjinskih zajednica i to bez obzira na raspoloženje i volju mandatara. To znači da uprkos izjavama Kurtija da neće sarađivati sa Srpskom listom jedno ministarstvo će pripasti njihovim predstavnicima.
Predsednik Srpske liste Goran Rakić je, na pitanje da li bi poslanici te liste ušli u vladu koju vodi Aljbin Kurti, rekao da se „nažalost ne može birati ko sedi sa suprotne strane stola“.
Direktor Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je danas da će se sve odluke, pa i o eventualnom učešću Srpske liste u budućoj vladi Kosova, donositi zajednički u Beogradu.
Promena vlasti na Kosovu znači i promenu pregovarača u dijalogu Beograda i Prištine. Prema očekivanju Marka Đurića, direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici Samoopredeljenja biće „tvrdi pregovarači”.
„Aljbin Kurti je jedan od ljudi sa tvrdim i teškim stavovima, biće težak pregovarač, ali sa ovim rezultatom, svako ko hoće da formira pokrajinske institucije mora da prekine sa teretom i ugnjetavanjem Srba i da ozbiljno pristupi razgovorima sa Beogradom”, rekao je Đurić.
To je najavio i sam Kurti proglašavajući izbornu pobedu. On je naveo da će kao premijer preuzeti odgovornosti koje mu pripadaju po Ustavu, a da pod njegovim vođstvom neće biti pitanje šta Kosovo daje Srbiji u zamenu za priznanje, već dug koji Srbija ima prema Kosovu.
Na pitanje o promeni formata razgovora kako bi ga vodili premijeri, što traži Aljbin Kurti, Đurić je rekao da su to „tehnikalije“.
Kurti: Neki Srbi će razmisliti da li ih zastupam bolje od Vučića
Kurti je u intervjuu za Bečki Standard najavio da će ukinuti takse, ali i tražiti recipročne poteze Beograda, pa i ratno obeštećenje i da će u prvoj nedelji mandata početi dijalog sa Srbima na Kosovu.
„To do sada nijedan premijer nije uradio, ali to je jako važno. U prvom mesecu moramo, uz to, videti gde se nalazimo nakon 33 sporazuma koje smo do sada zaključili sa Beogradom. A onda se radujem susretu sa novim visokim predstavnikom EU Žozepom Borelom. Svejedno mi je da li je iz Španije, zemlje koja nije priznala Kosovo“, ukazao je Kurti.
On je istakao da nije bio zadovoljan Borelovom prethodnicom Federikom Mogerini, iako je bila iz zemlje koja je priznala Kosovo.
Prema njegovim rečima, važno je da se dijalog dobro pripremi, jer se ne može dozvoliti dalji neuspeh. Na pitanje da li će, ako postane premijer, zastupati i Srbe, Kurti je odgovorio: „Naravno. Verujem da će biti Srba koji će razmisliti da li to činim bolje od Vučića”.
Kada je reč o taksama, naglasio je da one nisu njegova politika.
„Mi ćemo takse zameniti principom reciprociteta. Beograd, na primer, mora prihvatiti naše tablice i dokumenta, na kojima stoji Republika Kosovo. Želimo rasvetljavanje sudbine nestalih lica, bez obzira na to koje su nacionalnosti, kako bi našli i nestale Srbe i Rome. Trebalo bi uspostaviti zajedničke timove u kojima će biti kosovski, srpski i međunarodni istraživača, koji bi analizirali masovne grobnice”, rekao je Kurti.
Smatra da, nezavisno od toga, Srbija Kosovu duguje ratno obeštećenje, penzijski fond i 1.200 artefakta.
Upitan zašto bi Priština trebalo da potpiše sporazum sa Beogradom, Kurti je odgovorio da su dobrosusedski odnosi važni i da bez međusobnog priznanja nema članstva u EU.
Na tvrdnju „Standarda“ da Srbija za priznanje Kosova želi neku vrstu kompenzacije i na pitanje da li bi to mogla biti Zajednica srpskih opština (ZSO), Kurti je podsetio da je tu mogućnost isključio Ustavni sud.
„Šta se potom desilo? Nijedan Srbin na Kosovu nije protestovao, samo Beograd. Taj ZSO nikada nije bio za Srbe. Mi moramo Srbe na Kosovu pitati šta žele. Beograd ne može da govori u ime Srba na Kosovu", istakao je Kurti.
Na pitanje šta žele Srbi na Kosovu, on kaže da oni imaju zdravstveno osiguranje preko „paralelnih struktura“ koje kosovska država ne nudi, te dodao da to neće ukidati iz humanih razloga.
Izvor: Insajder, Beta, Kossev