Krušik, Hercegovačka, Pančićev vrh, prisluškivanje predsednika…

Prvo nezvanično a onda i zvanično jedan za drugim opštinski odbori Srpske napredne stranke donose odluku o tome da se Nebojša Stefanović smeni sa stranačkih ali i sa državnih funkcija.

Stefanović je od dolaska SNS-a na vlast jednu državnu funkciju samo menjao drugom, bez pauze. Na funkciju ministra odbrane imenovan u oktobru prošle godine, pre toga je od aprila 2014. bio ministar unutrašnjih poslova, a prva značajnija državna funkcija bila mu je predsednik Skupštine Srbije gde je imenovan u julu 2012.

Slučaj prisluškivanja predsednika države

Informacije o prisluškivanju u javnosti je prvi izneo sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je u novogodišnjem intervjuu krajem prošle godine izjavio da ima dokaze da je prisluškivan, da to traje godinu i po dana i da ne zna direktno imena ljudi koji su ga slušali, ali da misli da zna ko stoji iza toga. Usledile su tvrdnje da je umešan i „strani faktor”, a u javnosti je postavljeno pitanje o odgovornosti ministra Stefanovića.

Stefanović se u vreme prisluškivanja nalazio na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova, a da je zbog toga „morao da zna za prisluškivanje” rekao je i sam Vučić.

U vezi sa prisluškivanje predsednika dva puta je u policiji saslušavana i bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović.

Stefanović je, s druge strane, osudio prisluškivanje predsednika i naveo da je važno da oni koji su zloupotrebili svoja ovlašćenja i funkcije odgovaraju. I tada je demantovao da postoje nesuglasice u vrhu SNS-a.

„Od 2008. slušamo o sukobima unutar SNS-a, a za to vreme sve te stranke koje o tome govore se cepaju, dele, ne mogu da zauzmu jedinstven politički stav ni o najprostijim temama, a kamoli o važnim temama za građane Srbije. I neka oni ne brinu za SNS, ona ima i svog predsednika, svoje rukovodstvo, svoje članove, i mi se bavimo pitanjima koji su važni za građane Srbije, a oni se bave nama”, naveo je Stefanović.

Paralelno sa aferom prisluškivanje, a po imenovanju novog ministra policije Aleksandra Vulina, uhapšena je i kriminalna grupa Veljka Belivuka, koju  po nivou organizovanosti predstavnici vlasti porede sa nekadašnjim Zemunskim klanom.

Na pitanje kakva je odgovornost ministra Stefanovića za to što je grupa Veljka Belivuka dostigla takve razmere da se poredi sa zemunskim klanom što znači da može da ugrozi bezbednost države, odgovor nismo dobili, niti je premijerka Ana Brnabić dala Stefanoviću mogućnost da odgovori.

Pitanje da li postoji bilo kakva odgovornost bivšeg ministra policije, a sada ministra odbrane, za sve što se dešavalo, uključujući i prisluškivanje , novinari Insajdera postavili su i predsedniku Vučiću.

„Pošto stalno slušam primedbe oko Nebojše Stefanovića ponoviću - niko od nas nije idealan, pritom sam ja grešniji od svih. Znam mnogo dobrih stvari koje je uradio, kao i neke loše. Znam i kod sebe više loših nego kod njega“, odgovorio je predsednik.

Slučaj Krušik: Uloga oca ministra policije u trgovini oružjem

Slučaj Krušik u javnost je dospeo nakon što je uzbunjivač Aleksandar Obradović izneo podatke o tome da je rukovodstvo fabrike radilo na štetu državnog, a u korist privatnog preduzeća s kojim je povezan otac ministra Nebojše Stefanovića. 

Dok su predstavnici vlasti negirali da tu ima bilo šta sporno, pa su čak tvrdili da sada pokojni otac ministra Stefanovića nema veze sa privatnom firmom GYM, dokumentacija je pokazivala drugačije.

Između ostalog je otkriveno i da je otac Nebojše Stefanovića počeo da se bavi trgovinom oružjem tek nakon što je njegov sin imenovan na funkciju ministra unutrašnjih poslova, a bez saglasnosti tog ministarstva nema trgovine oružjem.

Umesto da odgovori na pitanja novinara Insajdera o tome, ministar Stefanović izneo je optužbe na račun pojedinaca iz opozicije.

Dok su predstavnici vlasti uporno negirali ili umanjivali značaj onoga što što su pojedini mediji mesecima tvrdili,  da su sumnje opravdane potvrdio državni revizor prilikom kontrole poslovanja državne fabrike Krušik. 

Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je predistražni postupak kako bi utvrdilo da li su u poslovima sa državnom fabrikom Krušik privilegovani pojedini privatni trgovci, među kojima i firma povezana sa ocem ministra policije, ali tako što su zaobišli policiju na čijem je čelu tada bio Stefanović.

Naime, u ovom slučaju Tužilaštvo nije od policije tražilo prikupljanje potrebnih obaveštenja, što je uobičajena procedura, već po zahtevu Tužilaštva potrebne podatke prikupljaju BIA i VBA.  Objašnjenje je, da se na takav način obezbeđuje nepristrasnost.

Do danas međutim nije saopšteno šta je rezultat ovog predistražnog postupka.

Objektivna odgovornost za rušenje u Hercegovačkoj

Prvo veliko preispitivanje odgovornosti Nebojše Stefanovića kao ministra policije, bar u delu javnosti, vezuje se za slučaj nezakonitog rušenja privatnih objekata u noći između 24. i 25. aprila 2016. u Hercegovačkoj ulici kada se policija nije odazvala na pozive građana. 

Deset dana nakon noćnog rušenja u Hercegovačkoj ulici Insajder je emitovao emisiju Rušenje pod maskama o svemu što se dešavalo te noći i zbog čega je ova tema važna.

Pogledajte i neke od pokušaja novinara Insajdera da od ministra policije dobiju odgovore na pitanja u vezi sa nezakonitim rušenjem objekata u Hercegovačkoj ulici:

Stefanović posle devet pitanja Insajdera o šefu smene: Nema potrebe da ovo traje sat vremena

Stefanović tvrdi: Nema prikrivanja odgovornih u slučaju Hercegovačka

Stefanović: Rešićemo Hercegovačku, tu nema dileme

Ministar Stefanović: "Janković laže...", "Novinari nisu sudije...", "Istraga će pokazati..." 

Do danas nije utvrđeno ko je bagerima rušio, ko je maltretirao svedoke i prolaznike, ograničavajući im kretanje i oduzimajući telefone. Nije otkriveno ni ko je „vrh policije“, koji je prema transkriptu razgovora sa broja 192 naredio da policija ne izađe na teren u noći rušenja. Na kraju je jedini čija je odgovornost utvrđena bio šef smene u nadležnoj policijskoj upravi te noći. 

Na brojna pitanja o ovom slučaju Stefanović je odgovarao da on ne vodi istragu.

Odbijanje policije da pruži asistenciju na Pančićevom vrhu 

Do danas je ostalo nerazjašnjeno zbog čega je policija odbila da pruži asistenciju da bi se po rešenju Ministarstva građevinarstva srušio nelegalni objekat na Pančićevom vrhu.

Taj objekat i dalje nije srušen, a rušenje koje je bilo zakazano još u avgustu 2018. odloženo je zbog odbijanja policije da pruži asistenciju. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović pozivao se na zakon i tvrdio da mu trebaju dokazi da je rušenje pokušano bez asistencije.

S druge strane, uz obrazloženje da ne želi da ugrozi bezbednost svojih zaposlenih, tadašnja ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović odbila je da bez asistencije policije sprovede rušenje nelegalnog objekta.

U vezi sa informacijama da je inspektorima prećeno, Stefanović je tvrdio da nadležne institucije u kojima je on proveravao o pretnjama nisu obaveštene.

Stefanović je odgovarajući na pitanja novinara Insajdera još u septembru 2019. Rekao da će objekat uskoro biti srušen, ali nije želeo da precizira datum. U martu 2020. je naglasio da ne ruši on lično, ponavljajući obećanje da će objekat biti srušen do poslednje cigle.

 Tako se slučaj nelegalnog zdanja na Pančićevom vrhu našao u pat poziciji.

Dovodila se u pitanje odgovornost policije i za to što je u mestu stajao predistražni postupak  u slučaju sumnje u poreklo novca kojim je investitorka Snežana Mitković finansirala izgradnju spornog objekta. Naime, kako je još 2019. Rečeno za Insajder u Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu, nadležno Odeljenje za borbu protiv korupcije MUP Republike Srbije nije odgovorilo na njihov zahtev ni posle šest urgencija.

U emisiji Insajdera “Vrh bezakonja” pogledajte zašto slučaj bespravne gradnje na Pančićevom vrhu pokazuje da zakoni u Srbiji nisu isti za sve, da sistem ne postoji i da nadležne institucije, ne samo da ne rade svoj posao, nego čak u interesu pojedinaca, učestvuju u kršenju zakona.

Izvor: Insajder