Lobiranje van kontrole: Misteriozni slučaj Bell Pottingera
Iako lobiranje često ima negativnu reputaciju, ono je izuzetno raširena praksa u svetu. U Evropskoj uniji brojne privredne asocijacije, sindikati, kompanije i nevladine organizacije imaju predstavništva u Briselu da bi uticali na zakonodavnu i izvršnu vlast.
Međutim, u Srbiji lobiranje nije zakonski regulisano, što ostavlja veliki prostor za korupciju i zloupotrebe, što je istakla i Evropska komisija u svom izveštaju o napretku Srbije za 2016.
Zakon o lobiranju je trebalo da bude usvojen još 2014, međutim, prema rečima ministra za trgovinu, turizam i telekomunikacije Rasima Ljajića, tu proceduru je „stopirala izborna kampanja“.
Ko je za koju vladu lobirao
Priču o tome da Bell Pottinger radi za Vladu Srbije pokrenula je Demokratska stranka u septembru 2014, tražeći podatke od Vlade o ugovoru i ceni lobiranja. Vlada je demantovala tvrdnju DS-a ističući da „nema nikakav ugovor s agencijom Bell Potinger, niti je uplatila ijedan jedini dinar pomenutoj agenciji“.
U istom saopštenju se dodaje da je jedini ugovor koji je Vlada potpisala onaj s konsultantskom kućom Advanced Practical Solutions LLC iz Čikaga, u vreme vlade Mirka Cvetkovića, potpisan 30. aprila 2009. za potrebe lobiranja u SAD, za koje je plaćan mesečni honorar od 85.000 evra.
Prema novom roku koji je EU dala, Skupština Srbije bi trebalo da usvoji zakon do kraja marta ove godine. Ipak, realno je očekivati da će i ovoga puta izborna kampanja „stopirati“ uvođenje lobiranja u legalne tokove.
Bell Pottinger istovremeno za Vladu i vladajuću stranku
Slučaj lobiranja koji je izazvao veliku pažnju javnosti je onaj o navodnim vezama Vlade Srbije i britanske lobističke firme Bell Pottinger.
Vlada Srbije je u septembru 2014. demantovala saradnju s tom lobističkom firmom. Međutim, prema istrazivanju Insajdera, u zvaničnom britanskom registru profesionalnih političkih konsultanata i danas se nalaze podaci da je Vlada Srbije koristila usluge ove lobističke firme od juna 2013. do novembra 2014. Zbog toga ostaje nejasno šta je Vlada zapravo demantovala.
Prema zakonu, Vlada Srbije ima pravo da angažuje lobističke firme u određenim slučajevima, međutim, taj trošak mora da se obrazloži i isplanira u skladu s budžetom i pravilima o javnim nabavkama. U slučaju Bell Pottingera ni nakon dve i po godine nije jasno da li je i zbog čega Vlada koristila usluge ove firme.
Još 2014. Demokratska stranka i pojedini mediji kao argument o saradnji Vlade i britanske firme navodili su pozivnicu za Serbia Investment Day, događaj od 29. oktobra 2014. u Londonu, koju je učesnicima, u ime Vlade Srbije, s potpisom Aleksandra Vučića, poslao upravo Bell Potinger.
Dodatno interesovanje javnosti privukla je i činjenica da su Vlada Srbije i vladajuća Srpska napredna stranka istovremeno koristili usluge Bell Pottingera od 1. juna do 31. avgusta 2014. I ovi podaci se nalaze u britanskom registru.
Prema Zakonu o finansiranju stranaka, političke stranke imaju pravo da koriste usluge lobističkih i marketinških firmi, ali su u obavezi da troškove tih usluga navedu u svojim finansijskim izveštajima.
Agencija za borbu protiv korupcije je počela zvaničnu kontrolu veza Srpske napredne stranke i Bell Pottingera tek pošto su novinari Insajdera prošle nedelje poslali pitanja o ovom slučaju.
„Agencija je u sklopu kontrole finansiranja SNS-a, a naročito kontrole poslovnih odnosa s Bell Potingerom, uputila zahteve za prikupljanje podataka, te će pošto dobije potrebne informacije zaključiti da li ima elemenata za pokretanje odgovarajućeg postupka u skladu sa svojim nadležnostima“, navodi se u odgovoru Agencije Insajderu.
Bell Potinger „glumio“ Al Kaidu za Pentagon
Bell Potinger je u svetu poznata kao kontroverzna lobistička firma koja je radila promociju čileanskog diktatora Augusta Pinočea, beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, saudijske Vlade i drugih autoritarnih vlada u svetu, pomažući im u "čišćenju" Vikipedije i smanjenju broja rezultata na Googleu koji govore o kršenjima ljudskih prava u njihovim državama.
Koosnivač Vikipedije Džimi Vejls otvoreno je kritikovao „etičko slepilo“ Bell Potingera, dok su britanski mediji poput Indenpendenta i Gardijana kritički pisali o aktivnostima firme.
Najveću pažnju javnosti privuklo je istraživanje Biroa za istraživačko novinarstvo da je, navodno, Pentagon platio više od pola milijarde dolara Bell Potingeru da snima lažne propagandne filmove Al Kaide u Iraku za vreme invazije SAD.
Saša Dragojlo