Ministarstvo pravde obmanulo javnost da je turski državljanin izručen i da je odluka UN-a stigla naknadno
Predstavnici Ministarstva pravde danas su, kako smo utvrdili, novinaru Insajdera saopštili najmanje dve neistinte informacije. Prva je da je turski državljanin Dževet Ajaz već izručen, a druga je da je takva odluka doneta jer je dopis Komiteta Ujedinjenih nacija protiv torture stigao nakon što je ministarka donela odluku. Prvu informaciju demantovala je advokatica Ajaza Ana Trkulja koja je nakon izjave iz Ministarstva pravde posetila svog branjenika Ajaza u Prihvatilištu. Drugu informaciju demantuju dokumenta u koja je Insajder imao uvid, a iz kojih se vidi da je odluka Komiteta UN u vezi sa Ajazom dostavljena Srbiji pre nego što je i Apelacioni sud doneo odluku, pa samim tim i pre nego što je ministarka uopšte donosila svoje rešenje o ektradiciji Ajaza.
U službi za saradnju sa medijima Ministarstva pravde danas pre podne su novinaru Insajdera na pitanje zašto su doneli odluku o izručenju koja je suprotna odluci UN-a odgovorili da je državljanin Turske Dževet Ajaz, koji je osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja ustavnog poretka, izručen Turskoj još pre nekoliko dana i da u tom slučaju više ništa Srbija ne može da uradi, kako je dopis UN-a stigao naknadno.
Međutim, njegova advokatica je nekoliko sati kasnije za N1 izjavila da je u 15 časova bila u Privatilištu i da sa videla sa Ajazom. Posle ove izjave pokušali smo da dobijemo odgovor iz Ministarstva zašto su saopštili netačnu informaciju, ali se više nisu javljali na telefon.
Netačna informacija i o tome da je dopis UN stigao posle odluke o izručenju
Ministarstvo pravde u izjavi za Insajder tvrdilo je i da je dopis Komiteta protiv torture UN-a stigao naknadno, ali dokumenta govore drugačije.
Naime, Komitet protiv torture UN-a je 11. decembra 2017. godine poslalo dopis Predstavništvu Srbije u Ženevi. Taj dopis, prema informacija Beogradskog centra, Predstavništvo Srbije poslalo je 13. decembra Ministarstvu spoljnih poslova, MUP-u i Ministarstvu pravde.
Dan kasnije, 14. decembra, Apelacioni sud u Novom Sadu je održao ročište nakon koga je potvrdio odluku Višeg suda u Šapcu da su ispunjeni uslovi za izručenje. Sud je to odlučio iako su Ajazovi pravni zastupnici predali članovima veća Apelacionog suda, od sudskog tumača prevedenu i overenu, odluku Komiteta. Da je Sud bio upoznat sa dopisom i sadržinom dopisa potvrđuje i rešenje Apelacionog suda u kome se upravo to citira.
Dakle, pre nego što je još okončan postupak pred Apelacionim sudom, nadležni organi Srbije su bili obavešteni o odluci iz UN, uključujući i Apelacioni sud.
Ministarka pravde je pri odlučivanju morala da pročita pomenute odluke suda. Ona je rešenje, sudeći prema datumima na rešenju, mogla da donese najranije 15. decembra, pa ostaje nejasno kako nije bila upoznata sa sadržinom dopisa Komiteta UN-a. Rešenje o izručenju, prema navodima Ajazovih pravnih zastupnika, nikada nije uručeno ni njima ni Ajazu.
U Beogradskom centru za ljudska prava za Insajder kažu da zbog činjenice da Dževet Ajaz još nije izručen Srbija još može da ispuni svoje međunarodne obaveze.
"Ukoliko Republika Srbija želi da u dobroj veri ispuni svoje slobodno preuzete međunarodne obaveze, nadležni organi će bez odlaganja pustiti na slobodu gospodina Ajaza i poništiti odluku o esktradiciji, ili u najmanju ruku sačekati da se postupak pred ovim telom okonča i onda, u zavisnosti od ishoda, pristupi oslobađanju ili ekstradiciji gospodin Ajaza", navode u Beogradskom centru za ljudska prava.
U ovom centru navode da ukoliko Srbija izruči Ajaza pre okončanja postupka pred Komitetom, "ona će se svrstati u red zemalja koje nemaju tradicuju poštovanja ljudskih prava".
"Suprotno, ukoliko se Srbija uzdrži od izručenja do okončanja postupka, ona će se svsrstati u red zemalja poput Danske, Švedske, Švajcarske, Holandije i drugih koje na godišnjem nivou dobiju na desetine privremenih mera i koje se, iako su njihova sudska tela donela odluke o izručenju, uzdržavaju od njihovog sprovođenja do konačne odluke Komiteta", kažu u Beogradskom centru za ljudska prava.
Podsetimo, državljanin Turske Dževdet Ajaz, koji je Kurd, prošlog oktobra zatražio je pomoć i azil u Srbiji. Pobegao je iz Turske nakon što je osuđen na 15 godina zatvora po optužbi da je delovao protiv ustavnog poretka, i to na osnovu priznanja koje mu je, tvrdi, iznuđeno pod torturom. Turska je tada od Srbije tražila njegovo izručenje.
Viši sud u Šapcu je 1. decembra ove godine utvrdio da su ispunjene zakonske pretpostavke za njegovo izručenje, dok je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu od 14. decembra odbijena izjavljena žalba, čime je rešenje Višeg suda postalo pravnosnažno.
Evropski sud utvrdio da je Ajazu povređeno pravo na slobodu i bezbednost
Evropski sud za ljudska prava svojevremeno je utvrdio da je pritvor u Turskoj bio povreda Ajazovih prava na slobodu i bezbednost, ali to nije zaustavilo ekstradicioni postupak u Srbiji.
Ovaj sud ustanovio je da je Dževet Ayaz 11 dana bio arbitarno i nezakonito lišen slobode bez da je mogao da angažuje advokata, obavesti porodicu gde se nalazi i pokuša da ospori njegovo lišenje slobode pred sudskim telom.
Izvor: Insajder