MUP ignoriše preporuke bivšeg Zaštitnika građana, novi Zaštitnik o tome ni reč u izveštaju

U izveštaju Zaštitnika građana Saše Jankovića od 9. maja 2016, objavljenom samo desetak dana nakon rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici bez rešenja o rušenju, navodi se između ostalog sledeće:

„Policijska uprava za Grad Beograd nije blagovremeno i efikasno postupala po prijavama građana, čime je prekršeno pravo građana na zakonit i pravilan rad organa javne vlasti nadležnog da ostvaruje i unapređuje bezbednost građana i imovine“.

Tim povodom MUP-u su upućene i preporuke, a jedna od njih bila je da Ministarstvo unutrašnjih poslova bez odlaganja sprovede postupak kontrole rada policije i o tome, u skladu sa Zakonom o zaštitniku građana, obavesti kancelariju zaštitnika najkasnije u roku od 60 dana. Ovaj izveštaj, međutim, kako nam je potvrđeno u Kancelariji Zaštitnika građana, do danas nije dostavljen.

Uprkos tome što su svi rokovi istekli, a MUP nije dostavio izveštaj što je po zakonu bio obavezan, novi Zaštitnik građana Zoran Pašalić ovo nije ni konstatovao u svom godišnjem izveštaju, a nije ni preduzeo mere da se ova preporuka i sprovede.

Pašalić: Zašto Janković nije tražio razrešenja u MUP-u?

Na pitanje novinara redakcije Insajder zbog čega se u novom godišnjem izveštaju nije našla činjenica da MUP nije postupio po preporukama Zaštitnika građana da bez odlaganja sprovede postupak kontrole rada policije i o tome obavesti kancelariju Zaštitnika, Pašalić u pisanom odgovoru navodi da se radi o predmetu iz 2016. godine koji se našao u izveštaju za tu godinu.

Janković: Novi Zaštitnik može da zatraži od ministra da izvrši preporuke

Bivši Zaštitnik građana Saša Janković na tvrdnje Pašalića da ova pitanja nisu za njega, navodi da član 20. stav 1 Zakona o zaštitniku građana propisuje da Zaštitnik građana može da predloži razrešenje funkcionera ako iz njegovog „ponovljenog ponašanja proizilazi namera da odbije saradnju sa Zaštitnikom građana“.

 „Sve što uvaženi kolega treba da uradi da bi mogao da predloži razrešenje je da ponovo zatraži od ministra unutrašnjih poslova da izvrši date preporuke, i ako to ministar ne učini – to je slučaj 'ponovljenog ponašanja iz kog proizilazi namera' , pa Zaštitnik može, ako smatra da tako treba, da podnese predlog za razrešenje“, dodaje Janković u odgovoru Insajderu.

„Predmet je arhiviran 9. februara 2017. godine. Zaštitnik građana je u prošlogodišnjem izveštaju pored Narodne skupštine i Vlade, obavestio i javnost o nepostupanju po preporukama, ali nije zatražio razrešenje funkcionera. Zašto to nije učinio pre arhiviranja predmeta, nije mi poznato, takva je, pretpostavljam, bila procena onih koji su odlučivali u predmetu“ , navodi Pašalić, kog je Skupština izabrala za Zaštitnika građana 20. Jula 2017.

Nasledio je Sašu Jankovića koji je, nakon 10 godina na toj funkciji, 7. februara 2017. godine podneo ostavku kako bi se kandidovao za predsednika Srbije. Nakon njegove ostavke, a pre izbora Pašalića, vršilac dužnosti bio je Miloš Janković, koji je delom i sastavljao izveštaj za 2016. i u kojem je ukazao Skupštini da MUP ne postupa u skladu sa preporukama. 

Na pitanje zbog čega nisu preduzeti svi mehanizmi da se Ministarstvo unutrašnjih poslova sankcioniše zbog nepostupanja po preporukama, Pašalić tvrdi da to pitanje nije za njega.

„Ja sam stupio na dužnost pola godine nakon što je predmet arhiviran, a odgovor na pitanje zašto nisu iscrpljeni svi zakonski mehanizmi pre okončanja predmeta, trebalo bi ipak postaviti prethodnom zaštitniku građana i vršiocu funkcije zaštitnika građana do mog imenovanja“ , ocenjuje Pašalić.

On dodaje i da ne postoji sankcija za nepostupanje po preporukama Zaštitnika, kao i da nadležni nisu u obavezi da postupaju po eventualnom zahtevu za razrešenje funkcionera i upravo zbog toga, kako navodi, traži izmenu Zakona.

Zastarelo?

Na dodatno pitanje da li već sada postoje mehanizmi da se na neki način ponovo aktivira predmet koji je arhiviran, a imajući u vidu da se policija te noći nije odazvala na pozive građana, Pašalić praktično navodi da je istekao rok za pritužbe građana u vezi sa slučajem. On ne ostavlja prostor da nezavisna kontrolna institucija na čijem je čelu pokrene neku vrstu novog postupka i utvrdi zašto MUP krši Zakon o Zaštiniku građana time što ne postupa po preporukama.

Naime, Pašalić se pozvao na Član 26, stav 2 Zakona o Zaštitniku građana koji propisuje da se „pritužba može podneti najkasnije u roku od jedne godine od izvršene povrede prava građana“, što bi u slučaju Hercegovačke značilo da je rok istekao.

„Mogućnost postupanja Zaštitnika građana u slučajevima dužeg protoka vremena, a najkasnije godinu dana od kada su izvršene povrede prava građana, odnosno od poslednjeg postupanja, odnosno nepostupanja organa uprave u vezi sa učinjenom povredom prava građana određeno je Zakonom o Zaštitniku građana“ , navodi Zaštitnik građana dodajući da on i sam misli da ova odredba nije dovoljno precizna i da bi to trebalo ispraviti prilikom izmene Zakona.

„Mislim da je odredba nedovoljno precizna  (o tome postoje slična mišljenja u pravnoj teoriji) i da je treba precizirati budućim izmenama. Pogotovu što većina zemalja ima precizan rok što uostalom i garantuje pravnu sigurnost. Manji broj zemalja (Francuska,Portugalija i Kipar) nemaju ove rokove“ , zaključuje Pašalić u odgovoru Insajderu.

Međutim, Zaštitnik građana pored provera iz pritužbi građana može postupati i po sopstvenoj inicijativi, što jasno piše i na zvaničnom sajtu Zaštitnika građana.

Na kraju iz odgovora novog Zaštitnika nije jasno zbog čega čak ni u godišnjem izveštaju ne insistira na tome da MUP ispuni preporuke Zaštitnika građana, a imajući u vidu da se policija nije odazvala na pozive građana, što je osnovni posao policije. Cilj ispunjavanja ovakvih preporuka je da se sprovede kontrola i uočeni nedostaci uklone, što se do danas nije desilo, niti je do danas poznato ko je te noći komandovao policijom.

Kancelarija Zaštitnika građana bi čak mogla da utvrdi u posebnom postupku ko je odgovoran što MUP već dve godine ne postupa po preporukama, uprkos zakonskoj obavezi.

Ko je komandovao policijom?

Da će novi Zaštitnik građana u drugi plan staviti slučajeve koje je njegov prethodnik, Saša Janković, vodio moglo se nasluti i pre više od šest meseci kada je u izjavi za list Danas, rekao da je za njega kao Zaštitnika građana slučaj Savamala "pravno i faktički završen".  

I tada su novinari Insajdera pitali Pašalića kako je moguće da je izjavio da je “za njega slučaj pravno i faktički završen” kada MUP još nije dostavio izveštaj Sektora njegovoj kancelariji, što je obavezan po zakonu.

On je i tada rekao da je sve što je trebalo u vezi s rušenjem objekata u Hercegovačkoj ulici još u 2016. godini u kancelariji Zaštitnika “praktično pravno arhivirano” i da se čeka da tužilašto i sudovi urade svoj posao.

Predmet Hercegovačka trenutno je u Prvom osnovnom tužilaštvu koje već duži period sprovodi predistražni postupak.

Za dvadesetak dana biće tačno dve godine od kada je grupa ljudi bagerima u sred noći, bez rešenja o rušenju, porušila objekte u privatnom vlasništvu odmah pored gradilišta Beograda na vodi.

Tom prilikom pojedinim svedocima je onemogućeno da se slobodno kreću i oduzimani su im mobilni telefoni, a policija je odbila da se odazove na pozive građana.

Do danas nije saopšteno ko je te noći preuzeo nadležnosti države u svoje ruke.

Ovim povodom, između ostalog, tražili smo i intervjuu sa Republičkim javnim tužiocem Zagorkom Dolovac. Odgovor na najnoviji zahtev glavnoj tužiteljki u državi još nismo dobili.

U dve emisije Insajdera bez ograničenja pogledajte sve detalje do kojih su došli novinari redakcije Insajder u vezi slučaja Hercegovačka.

 Mina Milanović