MUP za Insajder: Tanzanija i Etiopija ne odgovaraju na zahteve o optuženom za ubistvo Slavka Ćuruvije

„U cilju lišenja slobode zahtev je, između ostalog, upućen NCB (Nacionalnom centralnom birou) Dar-Es-Salaam (Tanzanija), NCB Addis Abeba (Etiopija), kao i generalnom sekretarijatu Interpola, sa ciljem da se na osnovu raspoloživih saznanja osumnjičeni locira i uhapsi na osnovu raspisane međunarodne poternice. Uprkos nekoliko urgencija do današnjeg dana nismo dobili nikakav odgovor od nadležnih iz Tanzanije i Etiopije“, navodi MUP u odgovorima Insajderu.

Na konkretno pitanje da li MUP ciljano traga za Miroslavom Kurakom, što bi značilo da policajci iz Srbije odu u zemlje za koje postoje podaci da se u njima nalazi lice koje je u bekstvu i da s kolegama iz te zemlje zajedno rade na njegovom privođenju, odgovaraju neodređeno.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima preduzima sve mere i radnje neophodne za pronalaženje i lišenje slobode svih osoba za kojima su sudski organi raspisali potrage“, kaže MUP.

„Oladiti policajca koji se raspituje za ubistvo Ćuruvije“

Takođe, mediji su pisali pozivajući se na izvore iz istrage i da je Kurak dobio krajem februara 2006. u beogradskom klubu „Varadero” u Makišu obaveštenje od svedoka, koga je saslušavao inspektor Dragan Kecman, da se inspektor raspitivao za njega u vezi s ubistvom Slavka Ćuruvije. Kurak je tada rekao: „Kecmana treba oladiti”, a kako pišu mediji, postoji i tonski snimak tog razgovora.

Kako dodaju, shodno zakonskim ovlašćenjima preduzimaju se mere i radnje kako bi ih locirali, a potom uhapsili i priveli nadležnoj instituciji koja je za njima raspisala potragu, u konkretnom slučaju Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu, koje vodi sudski postupak u odsustvu optuženog.

Podsetimo, suđenje četvorici pripadnika službe Državne bezbednosti, optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, počelo je 2015. Kao neposredni izvršilac ubistva označen je Miroslav Kurak, pripadnik rezervnog sastava Državne bezbednosti, koji je u bekstvu. Njemu je po nalogu suda određen pritvor, a za njim je i raspisana poternica.

U jednom trenutku, u početku pokretanja istrage mediji su pisali da se Kurak nalazi u Tanzaniji i preneli fotografije sa sajta Wildtanzaniatrails, na kome se reklamira safari lov u Tanzaniji. Tada se znalo da Kurak živi i radi u toj afričkoj zemlji, a njegovo ime nalazilo se i na spisku nacionalnog udruženja lovaca u toj zemlji. U međuvremenu fotografije, kao i samo ime Kuraka, uklonjeno je sa ovog sajta.

Miroslav Kurak, početkom devedesetih godina je bio policajac, pripadnik javne bezbednosti, da bi nešto kasnije prešao u Resor državne bezbednosti. U ovoj službi bio je pripadnik posebne službe obezbeđenja. Sudeći po pojedinim svedočenjima, Kurak je u Jedinici za antiteroristička dejstva, pretečoj JSO koja je služila za obavljanje prljavih poslova po direktivi Državne bezbednosti, bio i instruktor borbenog pucanja i borilačkih veština.

Kasnije se, prema pisanju medija, bavio i ugostiteljstvom, a jedan od svedoka na suđenju za ubistvo Ćuruvije naveo je da je Kurak zapalio hotel Metropol, nakon saznanja da više ne može da zakupljuje prostor u kome je držao striptiz klub.

On je, kako piše Blic, zbog ispitivanja oko ubistva Ćuruvije bio uhapšen u vreme akcije "Sablja", ali je pušten dva meseca kasnije.

U međuvremenu, Miroslav Kurak otišao je iz zemlje neposredno pre podizanja optužnice,  i od tada nadležne institucije Srbije ne mogu da mu uđu u trag.

Njegovo ime kao izvršioca Ćuruvijinog ubistva prvi je javno pomenuo lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, koji je kasnije to opovrgnuo. Da su pojedine informacije dolazile do lidera SRS potvrdili su kasnije i svedoci-saradnici pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, a među njima i Dejan Milenković Bagzi koji je naveo da je prisustvovao svađi Milorada Ulemeka Legije i Dušana Spasojevića o odavanju informacija Šešelju o Ćuruvijinim ubicama.

Pojedini svedoci, za vreme istrage, tvrdili su da su u blizini mesta gde je Ćuruvija ubijen 11. aprila 1999. godine, neposredno pre samog zločina, videli operativce Državne bezbednosti Miroslava Kuraka i Ratka Romića.

Naknadnim proverama utvrđeno je, na osnovu analize baznih stanica mobilne telefonije, da su Romić i Kurak u vreme ubistva zaista bili u blizini mesta gde je likvidiran Ćuruvija. Ove dokaze je, podsetimo u dva navrata Sudsko veće koje vodi postupak za ubistvo Ćuruvije, na zahtev odbrane izostavljalo iz postupka. Apelacioni sud nedavno je nakon žalbe tužioca ove dokaze vratio u postupak.

Da se Kurak mogao nalaziti na mestu ubistva govori i izjava Milorada Vučelića. Naime, Kurak je 1999. godine bio u ličnom obezbeđenju Vučelića, nekadašnjeg generalnog sekretara Socijalističke partije Srbije i bivšeg direktora RTS-a. Na dan ubistva Ćuruvije, kako je svedočio Vučelić u Specijalnom sudu, on je bio u svojoj porodičnoj kući u Crvenki, bez obezbeđenja.

Kako je pisao list Blic, pozivajući se na izjavu koja je data Tužilaštvu za organizovani kriminal još krajem 2011. godine, jedan od svedoka Dejan S. označio je Kuraka kao neposrednog izvršioca ubistva Ćuruvije. Kako je tada navedeno, Kurak je Slavka Ćuruviju ubio za 300.000 kiparskih funti (500.000 evra).

I bivši pripadnik zemunskog klana Miloš Simović koji je uhapšen 2010. označio je Kuraka kao neposrednog izvršioca ovog ubistva. Njegova izjava, međutim, bazirala se na posrednim saznanjima. Kako je ispričao, mesec dana posle ubistva Ćuruvije, Milorad Ulemek pokazao mu je u diskoteci muškarca za koga je rekao da je ubio Ćuruviju. Simović je rekao da je kasnije na fotografijama video Mikija Kurka, operativca RDB, i prepoznao ga kao osobu iz diskoteke.

Zemunci imali zadatak da ubiju Kuraka i Romića

Najmanje dvojica svedoka- saradnika pred Specijalnim sudom naveli su da je zemunski klan nakon ubistva Ćuruvije planirao da ubije Kuraka i Romića. Među njima su bili i Milan Suvajdžić, bivši pripadnik zemunskog klana i Dejan Milenković Bagzi.

Milenković je pred Sudskim većem detaljno obrazložio i da je Kurak u jednom trenutku, kada su ga pratili, pobegao pripadnicima zemunskog klana.

"Tek na kraju akcije, odnosno nakon odustajanja od likvidacije, čuli smo da je trebalo da ih likvidiramo jer su oni ubili Slavka Ćuruviju“ , rekao je Milenković.

U međuvremenu, izjavu je dao i Milorad Ulemek Legija koji se u ovom sudskom postupku pojavio kao svedok. On je potvrdio da je trebalo da Kurak i Romić budu ubijeni dodajući da mu je to naredio šef RDB Radomir Marković.

Za ubistvo Slavka Ćuruvije optuženi su tadašnji načelnik Državne bezbednost (DB) Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB Milan Radonjić, bivši glavni inspektor Druge uprave DB Ratko Romić, i pripadnik rezervnog sastava DB Miroslav Kurak.

Po optužnici, Ćuruviju je ubio Kurak, koji je u bekstvu, a saučesnik mu je bio Romić, koji je, kao i Radonjić, uhapšen januara 2014. Svi optuženi negirali su učešće u ovom ubistvu, dok Kuraka nadležne institucije do danas nisu uspele da lociraju.

Upravo ova činjenica jedna je u nizu spornih u postupku za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, o čemu se u javnosti prethodnih meseci vodi polemika.

Kako je mehanizam rada službi bezbednosti u političkim ubistvima funkcionisao u slučaju ubistva Ćuruvije Insajder je objavio u serijalu o radu službi bezbednosti pod nazivom Službena tajna.