Na kraju suđenja za ubistvo Ćuruvije svedoči glavni inspektor: Kako su prikupljani dokazi... (VIDEO)
U Specijalnom sudu u Beogradu privodi se kraju suđenje za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Predviđeno je da se u sudnici danas pojavi Dragan Kecman, inspektor čiji je tim prikupio ključne dokaze koje su doveli do podizanja optužnice za ubistvo novinara učinjeno pre skoro dvadeset godina. Kecmen, međutim, neće svedočiti o svemu što zna jer je sudsko veće odlučilo da ga sasluša samo oko toga kako je dolazio do svojih saznanja, ali ne i o razgovorima koje je vodio sa pripadnicima beogradskog centra državne bezbednost, koji su u međuvremenu preminuli. Nakon odluke Apelacionog suda, a po žalbi tužilaštva,veće je ipak odlučilo da ovo uzme u obzir prilikom donošenja konačne odluke ali da se Kecman o ovome ne izjašnjava.
Gotovo dve decenije nakon ubistva novinara Slavka Ćuruvije, suđenje je pri kraju. Na optuženičkoj klupi nisu se našli nalogodavci, dok je neposredni izvršilac i dalje u bekstvu iako se godinama zna gde živi. Samo suđenje obeležilo je nekoliko nelogičnih poteza sudskog veća Specijalnog suda, među kojima je i odluka da Dragana Kecmana, policajca čiji je tim prikupio ključne dokaze i rasvetlio ubistvo Ćuruvije, ne sasluša po pitanju svih okolnosti ovog ubistva. Ta odluka je na poslednjem pretresu protekle nedelje delimično promenjena. On neće svedočiti o svemu što zna, već samo o tome kako je dolazio do svojih saznanja.
Slična stvar, po pitanju naknadnog vraćanja dokaza, dogodila se i letos kada je sudsko veće, takođe na zahtev odbrane, odlučilo da iz spisa predmeta izuzme jedan od glavnih dokaza tužilaštva – bazne stanice mobilne telefonije. Nakon žalbi tužilaštva, Apelacioni sud je ove dokaze, u čak dva navrata vraćao u postupak, da bi oni na kraju, početkom jula bili i izvedeni.
Na samom suđenju, međutim, nije se na pravi način mogao video ovaj dokazni materijal, niti se o njemu konkretno raspravljalo. Ipak, prema oceni tužilaštva i zastupnika porodice ubijenog Ćuruvije, ovi dokazu potvrđuju da su optuženi bili na mestu Ćuruvijinog ubistva i u to vreme međusobno komunicirali.
Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs 1999. godine, dok je sa Brankom Prpom ulazio u ulaz zgrade u kojoj stanuje.
Sve je ukazivalo da se radi o rukopisu DB-a.
Ubistvo Slavka Ćuruvije najbolje pokazuje zloupotrebu Službe, ali i njenu moć, a o tome govori i informacija da je optužnica podignuta tek 2014. iako su postojali brojni dokazi na osnovu kojih je jasno da su pripadnici DB-a umešani u ubistvo. Mnoge stvari bile su jasne novom rukovodstvu još 2001. godine.
Zoran Mijatović, načelnik beogradskog centra RDB-a 1993-1998, zamenik načelnika RDB-a 2001: Tamo se nesporne stvari, da je tajno praćenje bilo dva dana, da prvi dan to nije uspelo, da je Radonjić bio nezadovoljan. Njih je Radonjić uveče zvao, ljutio se da nisu dobro uradili posao, da će sutradan da ih pohapsi, strelja i ne znam šta.
B92: Dobro, a šta je bilo sa Radonjićem, to je ono što se ne zna?
Zoran Mijatović: Ništa, Radonjić je dao nalog, on kaže da je njemu dao nalog Rade Marković i to tako se obrtalo u krug.
Samo mesec dana posle petooktobarskih promena 2000. godine, u javnost je dospeo dosije "Ćuran“, dokument Državne bezbednosti, iz kojeg se videlo da su Ćuruviju dva dana pre ubistva pratili pripadnici beogradskog centra DB-a, na čijem je čelu tada Milan Radonjić. Pet minuta pre ubistva naređeno im je da se povuku. Jedan pripadnik DB-a, koji nije čuo naredbu o povlačenju, svedočio je da na ulici gde je ubijen Ćuruvija video beli "golf 3“, identičan vozilu kojim su raspolagali pripadnici 9. odeljenja. Utvrđeno je da je na dan ubistva Ćuruvije za sporni "golf“ bio zadužen pripadnik beogradskog DB-a Ratko Romić.
Kako su objavili mediji, Ratko Romić i nekadašnji pripadnik JSO-a Miroslav Kurak, koji se nalazi u bekstvu, prema iskazima svedoka, viđeni su u Svetogorskoj ulici u vreme ubistva.
Mehanizam je u svim političkim ubistvima uvek bio isti.
Služba državne bezbednosti prati i prisluškuje potencijalnu žrtvu, informacije o kretanju, kao i gde je ta osoba trenutno, javljaju šefovima Službe ili određenog odeljenja DB-а. Neposredno pre ubistva, šef operativcima na terenu naređuje da praćenje prekinu. Na taj način, operativci često ne znaju zašto nekoga prate, ali stalnim izveštavanjem gde je žrtva zapravo pripremaju teren za ubistvo, kada nastupaju pripadnici Jedinice za specijalne operacije. Po svemu sudeći, onaj koji izdaje naredbu operativcima da se praćenje prekine - zna i da sledi ubistvo, ali isto tako zna i ko je ubica.
Kako je mehanizam rada službi bezbednosti u političkim ubistvima funkcionisao u slučaju ubistva Ćuruvije Insajder je objavio u serijalu o radu službi bezbednosti pod nazivom Službena tajna.
Vlada Nikolić, operativac RDB 1982 – 1999, savetnik načelnika RDB 2001: Vrh Službe daje naloge te vrste i odabere ljude koji će to da rade i proces vam ide u tom smislu da... Za to su najbolji primeri ovo, recimo, Ibarska magistrala, to je par ekselans primer za ovo o čemu govorim, s tim što... Tu sad, kad je Ibarska magistrala u pitanju, ima jedno dvojstvo jer recimo uključeni svi pripadnici pratećeg aparata da prate operativnu obradu Vuka Draškovića, ali oni ne znaju šta je cilj te pratnje, oni misle da je cilj pratnje da se prati čovek ko i svi ostali koji se prate, a ne znaju da sve ide ka tome da se ubije u stvari politički protivnik. Služba je pratila i prisluškivala i ovo što Vi pitate, to je odlična polazna osnova za tužioca da procesuira slučaj.
Optuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije su nekadašnji načelnik resora DB Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB Milan Radonjić, glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak koji je već godinama u bekstvu.