Na suđenju Stanišiću i Simatoviću 140 svedoka

Jovica Stanišić i Franko Simatović pojaviće se pred sudom sutra, 13. juna kada počinje suđenje. Ovaj postupak karakterističan je i po tome što je to prvo suđenje koje je održano pred haškim tribunalom i koje će u celosti biti ponovljeno. Naime, Simatović i Stanišić su prvostepeno bili oslobođeni svih optužbi, ali žalbeno veće nije potvrdilo ni jednu tačku presude već je odlučilo da postupak ponovi.

Bivše šefove srpskog DB-a tužilaštvo u Hagu tereti za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem prisilnog i trajnog uklanjanja nesrpskog stanovništva iz velikih delova Hrvatske i BiH, koje je počinjeno putem ubistava, deportacija, prisilnog premeštanja i progona.

Zbog zdravstvenog stanja optuženog Stanišića suđenje će se odvijati samo tri dana sedmično, na dva zasedanja od po 90 minuta, između kojih će biti dva sata pauze. 

Bivši šef DB-a Jovica Stanišić tražio je da se ne vraća u Hag, ali je sudsko veće to odbilo ne samo zbog važnosti svakog početka suđenja nego i  zbog činjenice da optužba ima novi tim.  Tako su Stanišić i Simatović u pritvorskoj jedinici od prvog juna.  

Iako su Jovica Stanišić i Franko Simatović bili čelni ljudi srspke tajne službe tokom Miloševićeve vladavine protiv njih se ne vodi nijedan krivični postupak povezan sa delovanjem te službe. Protiv Stanišića podignuta je jedna optužnica i to u okviru postupka za nezakonitu dodelu stanova, ali i taj postupak je u prekidu jer se Stanišiću sudi pred Tribunalom.

Mehanizam međunarodnog krivičnog tribunala je naslednik Haškog tribunala pred kojim će biti okončani svi žalbeni postupci, među kojima su i postupak protiv Radovana Karadžića, Vojislava Šešelja, ali i oni kojima suđenje još traje u Haškom tribunalu, kao što je prostupak protiv Ratka Mladića.

Haški tribunal trebalo bi da krajem godine završi svoj rad, a pred tim sudom optužena je 161 osoba za genocid, zločine protiv čovečnosti ili ratne zločene. Doneto je 83 osuđujuće presude, dok je 19 optuženih oslobođeno optužbi.

Slučaj Šešelj: Presuda u roku od godinu dana

Vojislava Šešelja je Haški tribunal oslobodio po svim tačkama optužnice, ali se na ovakvu presudu žalilo tužilaštvo Haškog tribunala. U mehanizmu se sada čeka javno slušanje žalbi.

Prema zvaničnim procenama u izveštaju mehanizma presuda u slučaju Šešelj trebalo bi da bude donate do kraja 2017. godine, najkasnije 2018. Sam Šešelj je rekao da se u Hag neće vraćati, pa je pitanje šta bi moglo da se dogodi ukoliko se žalba tužilaštva usvoji i postupak ponovi.

Osim predmeta protiv Šešelja mehanizam odlučuje i o žalbama na presudu Radovanu Karadžiću nekadašnjiem predsedniku Republike Srpske koji je osuđen na 40 godina zatvora. Prema dosadašnjem planu presuda se očekuje tokom 2019. godine.

Srbija ne može da hapsi troje radikala

Iako pred Haškim tribunalom više neće počinjenti suđenja za ratne zločine jedno suđenje se čeka i to protiv troje pripadnika Srpske radiklane stranke koji su optuženi za nepoštovanje suda.

Za Vjericom Radetom, Petrom Jojićem, Stevom Ostojićem raspisane su i Interpolove potrenice. Ipak Srbija ih ne izručuje jer je Viši sud u Beogradu odlučio da nema osnova za izručenje. Ova pat pozicija jedino može da se reši politikim putem, ali je pitanje koliko Tribunal danas, pred zatvaranjem ima snage za politički pritisak.