Najavljeni novi projekti za Kosovo, stari, iako plaćeni, još nezavršeni

Kancelarija za KiM, objavila je juče izveštaj u kome se, između ostalog, navode i konkretne cifre o korišćenju budžetskog novca u periodu od maja 2014.

Srpska pravoslavna crkva, za sanacije crkava i manastira, otkupe imanja, izrade freski, dobila je više od 400 miliona dinara, dok je, sudeći po izveštaju, za izgradnju stambenih jedinica za interno raseljena lica, povratnike i socijalno ugrožena domaćinstva za poslednjih pet godine izdvojeno je više od 2,5 milijardi dinara.

Osim novca predviđenog budžetom, za Kosovo je izdvajano i iz budžetskih rezervi, pa je tako Vlada Srbije od maja 2014. do kraja 2018. iz rezerve izdvojila skoro 2,5 milijardi dinara za finansiranje 19 projekata na teritoriji Kosova.

Kako se navodi u jednom delu izveštaja, u toku je i priprema Predloga zaključka Vlade kojim se planira odobravanje skoro sedam milijardi dinara dok bi, prema mišljenju Kancelarije, za realizaciju svih projekata na KiM bila potrebna sredstva u iznosu od 11 i po milijardi dinara.

Od 650.000 evra do 1,45 miliona evra u proseku dnevno Srbija troši za Kosovo

Dok se priča o Kosovu već godinama svodi na izdajnike i patriote, iz državne kase se isto to vreme novac se pod izgovorom pomoći ugroženom stanovništvu koji na kraju ne dolazi do onih kojima je potreban, izdvaja i troši nekontrolisano.

Kako smo utvrdili 2012. godine u proseku se, bez ikakve kontrole, dnevno za Kosovo izdvajalo 650.000 evra. Dve godine kasnije, kako se ispostavilo, praksa se nije promenila, ali izdvajanja jesu.

Naime, za Insajderov serijal 2012, mnoge državne institucije, agencije i javna preduzeća nisu dostavljale podatke o svojim troškovima, pa su raspoloživi podaci ukazivali na to da se za Kosovo dnevno izdvaja najmanje 650.000 evra, 2014. su svi dostavili kompletne informacije, pa se ispostavilo da su troškovi mnogo veći.

Prema tim zvaničnim i kompletnim podacima, samo tokom 2012. i 2013. godine, na Kosovo je uloženo više od 634 miliona evra, odnosno u proseku više od 867.000 evra dnevno.

Četiri godine kasnije, iako mehanizmi kontrole nisu uspostavljeni, cifra se povećala, a nju je u martu 2018. saopštio sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je na okruglom stolu u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu rekao da Srbija za Kosovo, na različite načine, godišnje izdvaja između 520 i 530 miliona evra. Ovo znači da Srbija dnevno za Kosovo izdvaja nešto više od 1,45 miliona evra.

Više od 15 godina od potpisivanja Ugovora, još nezavršen Gerontološki centar

Kako je otkrio Insajder u dva serijala "Patriotska pljačka" 2012. i 2014, građani Srbije su iz budžeta izdvajali milionska sredstva da bi plaćali brojne projekte koji do danas nisu završeni, a kako je otkriveno, novac je izdavajan čak i za zgrade koje nisu ni počele da se grade.

Šta su sve plaćali građani Srbije, a da niko nije kontrolisao da li se taj novac troši namenski, najbolje se vidi na primerima izgradnje Gerontološkog centra i izgradnje četiri zgrade na Severu Kosova.

Ugovori su potpisani krajem 2003 i 2004. godine, u periodu kada je vlada Zorana Živkovića raspisala vanredne izbore, a kako se ispostavilo iz budžeta su građani za ova dva projekta platiti avans od oko tri miliona evra samo za ta dva projekta koja nikada nisu završena.

Prema zvaničnoj dokumentaciji, koju su novinari Insajdera dobili po Zakonu o dostupnosti informacija, iz budžeta Srbije je, na primer, firmi Masters na čijem je čelu tada bio Bojan Radovanović, uplaćen avans od 1,5 miliona evra za posao koji nikada nije završen, odnosno za izgradnju Gerontološkog centra u Kosovskoj Mitrovici. Taj centar je trebalo da zbrine socijalno ugrožene i stare.

Drugi, višemilionski projekat, koji nije završen, je i izgradnja četiri zgrade u severnoj Kosovskoj Mitrovici, za potrebe interno raseljenih. Projekat je poznat pod nazivom „Lamele“, a građani Srbije su kroz budžet 2003, samo za avans platili gotovo 1,4 miliona evra.

Tajna nabavka kamera za Zvečan, isplaćen, a nezavršen Vodovod

Kako je pokazalo istraživanje Insajdera, da se sa finansiranjem spornih projekata nije se zaustavilo ni nakon emitovanja brojnih dokaza u prvom serijalu Insajdera “Patriotska pljačka”.

Naime, u vreme kada je 2012. godine na čelu Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju bio Aleksandar Vulin, odobrena je i unapred plaćena ugradnja sistema za video nadzor u opštini Zvečan na Kosovu.

Ovaj posao vredan oko 900.000 evra dobila je privatna firma DBS Konsel iz Beograda, vlasnika Uroša Čubrilovića. Detalje ove nabavke, iako je plaćena iz republičkog budžeta, Vlada Srbije skoro osam godina drži pod oznakom strogo poverljivo. 

Vlada Srbije, koju su 2012. godine činile SPS i SNS, proglasila je ugovor o ovoj nabavci strogo poverljivim, pa se tako na nabavku kamera nije primenjivao tada važeći Zakon o javnim nabavkama, kao što ni oglas za kupovinu kamera nije objavljen u Službenom glasniku.

Za Insajder su tada o spornoj nabavci govorili članovi Anketnog odbora Marko Jakšić i Momir Stojanović, koji su potvrdili da je novac isplaćen unapred, ali da niko ne može da potvrdi da li su kamere uopšte postavljene.

Aleksandar Vulin, koji je vodio Kancelariju za KiM od avgusta 2012. do početka 2014. odbio je tada intervju, uz obrazloženje da ne želi da ima bilo kakve veze s emisijom Insajder, dok je Uroš Čubrilović, vlasnik i direktor firme koja je dobila posao ugradnje video nadzora, razgovor odbio uz obrazloženje da je čitava nabavka proglašena poverljivom i da o tom ugovoru ne može da govori javno.

Jedan od projekata čiji su rokovi za završetak više puta probijani je i izgradnja Vodovoda za sever Kosova gde je do sada iz budžeta Republike Srbije isplaćeno najmanje 15 miliona evra. Iako je ugovor o izgradnji potpisan 2013, a rok za završetak radova bio 18 meseci Vodovoda do danas nema. Njegovo otvaranje najavili su danas predsednik Srbije Aleksadnar Vučić i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić i to do 28. juna. 

Od izgradnje za najugroženije do stanova za politički podobne

Još jedan od projekata koji možda na najbolji način opisuje kako se novac namenjen ugroženim Srbima na Kosovu trošio je i slučaj izgradnje stanova za interno raseljena lica na Kosovu.

Kako je otkrio Insajder, Srbija je iz budžeta, za otkup stanova u vlasništvu Albanaca za interno raseljena lica izdvojila 14 miliona evra.

Sve je počelo 2003. godine i trajalo do 2011. Na ovaj način trebalo je da se zbrinu interno raseljena lica koja su 1999. ostala bez kuća u gradovima i selima gde danas živi većinsko albansko stanovništvo.

Međutim, ceo projekat čiji su se mehanizmi skrivali od javnosti u Srbiji, pretvorio se u jednom delu u to da su stanove, čiji su otkup finansirali građani Srbije kroz budžet, dobijali oni koji su imali dobro plaćene poslove na severu Kosova, ili oni koji su imali političke veze.

Uprkos brojnim dokazima, i dalje bez odgovornih

Sve informacije koje je Insajder objavio u serijalu “Patriotska pljačka” 2012, Anketni odbor Skupštine Srbije potvrdio je dve godine kasnije. Kako je tada objavljeno, zloupotreba trošenja novca, koji se iz budžeta Srbije izdvaja za Kosovo, poprimila je zabrinjavajuće razmere.

Ovaj izveštaj, koji bi mogao da da odgovor na pitanje ko je odgovoran za višegodišnje nenamensko korišćenje sredstava, nikada se nije našao na dnevnom redu Skupštine Srbije, dok pojedinačni postupci, među njima i onaj protiv bivšeg predsednika Koordinacionog centra za Kosovo Nebojše Čovića, traju godinama.

Istovremeno, predstavnici svake vlasti, nakon emitovanja serijala Insajdera, najavljivali su strože kontrole trošenja novca za Kosovo, a 2012. i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Upravo zbog toga, nedavno smo pitali predsednika šta se dešava s obećanim uspostavljanjem kontrole novca namenjenog Srbima na Kosovu, na šta je on odgovorio da će zatražiti izveštaj o tome zahvaljujući Insajderu “što ga podseća na obaveze”.