Neuspela prodaja Jagodinske pivare

U saopštenju stečajnog upravnika navodi se da je današnji pokušaj prodaje neuspeo jer nije bilo zainteresovanih kupaca, odnosno da niko nije uplatio depozit niti položio bankarsku garanciju.

Inače, krajem septembra ove godine Agencija za licenciranje stečajnih upravnika kao stečajni upravnik oglasila je prodaju Jagodinske pivare, na osnovu rešenja o bankrotstvu koj je doneo Privredni sud u Kragujevcu.

Početna cena je 355,5 miliona dinara odnosno 2,9 miliona evra, a u najvažniju imovinu Jagodinske pivare spada poslovni kompleks u Jagodini, odnosno 41 objekat u krugu fabrike, poslovno skladišni objekti na izdvojenim lokacijama u Nišu, Kruševcu i Požarevcu, oprema pivare i potraživanja.

“Početna cena određena je u skladu sa Zakonom o stečaju i čini 50 odsto procenjene vrednosti predmeta prodaje,” rečeno je Insajderu u Ministarstvu privrede.

Na pitanje koji su kriterijumi korišćeni prilikom procenjivanja početne cene za prodaju Jagodinske pivare, u Ministarstvu dodaju da je procena pokazala da je isplativije da se Jagodinska pivara proda kao pravno lice u odnosu na prodaju imovine kao celine ili u delovima.

“Prilikom procene imovine korišćena su sva tri pristupa: troškovni, tržišni i prinosni, dok je za procenu pravnog lica korišćen prinosni metod – diskontovanje novčanih tokova, s obzirom na to da su proizvodni kapaciteti dužnika u funkciji, kao i da je do otvaranja stečajnog postupka proizvod bio prisutan na tržištu, te budući kupac u relativno kratkom roku može obnoviti proizvodnju i prisutnost na tržištu.” navodi se u odgovoru Insajderu.

U poslednjoj napomeni finansijskih izveštaja Jagodinske pivare navodi se da je procenjena vrednost imovine iznosi 1.607.430.215 dinara odnono oko 13 miliona evra.

Prva privatizacija poništena pre 11 godina

Ovo nije prvi pokušaj privatizacije Jagodinske pivare. Pivara je privatizovana avgusta 2005. kada je konzorcijum koji su činili "Pan bir" iz Novog Sada i slovenački "Infond holding - Finančna dužba" iz Maribora za 75.000 evra kupio 51 odsto akcija Jagodinske pivare, koje su pripadale Fondu za razvoj Srbije i Fondu PIO.

Ovim ugovorom o privatizaciji konzorcijum se obavezao da će u preduzeće investirati 4,48 miliona evra u narednih pet godina, kao i da će radnicima koji budu proglašeni tehnološkim viškom isplatiti otpermnine u iznosu od 200 evra po godini radnog staža. 

Krajem 2006. Ugovor o prodaji Jagodinske pivare je poništen zbog kršenja odredbi Ugovora i, kako je tada saopšteno, zbog nemogućnosti većinskog akcionara da upravlja Društvom.

Nakon toga, Pivara, čiji je većinski vlasnik sa 65 odsto država, dok ostatak pripada radnicima koji imaju akcije, poslovala je sve do otvaranja stečaja u martu prošle godine.

Otvaranje stečaja za fabriku slada, piva, kvasca i bezalkoholnih pića Jagodinska pivara pokrenula je Agenciji za privatizaciju zbog trajne nesposobnosti plaćanja jer je tekući račun pivare u blokadi od 2. juna prošle godine zbog duga od 900 miliona dinara.

Na mestu pivare – stambene zgrade?

U martu prošle godine kada je Jagodinska pivara ušla u stečaj, Dragan Marković Palma, predsednik Skupštine grada, rekao je da Pivara “neće biti ugašena, jer postoji 20 zainteresovanih kupaca”.

Međutim, dok nadležni poručuju da će Pivara nastaviti proizvodnju, u javnosti su se pojavile sumnje da je ova pivara već godinama uništavana kako bi  budući kupac za znatno manje novca otkupio imovinu ove fabrike i tu sagradio stambene zgrade, a ne nastavio proizvodnju.

Na pitanje novinara redakcije Insajder da li je novim tenderom za kupovinu pivare na bilo koji način budući kupac u obavezi da nastavi istu deltanost, u Ministarstvu navode da Zakon o stečaju ne propisuje bilo kakve dodatne uslove za kupca izuzev isplate kupoprodajne cene.

“Zakon o stečaju kao cilj stečaja definiše najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine. U praksi ovo znači ostvarivanje najviše moguće cene, s obzirom da se iz iste namiruju poverioci. Zakon ne propisuje bilo kakve dodatne uslove za kupca izuzev isplate kupoprodajne cene (i pratećih obaveza prema državi – porez)” kaže se u odgovoru Insajderu.

Borba radnika za Jagodinsku pivaru

Neposredno pre uvođenja stečaja, radnici  Pivare organizovali su nekoliko protesta kako bi apelovali na nadležne državne organe da se zaustavi, kako su tvrdili, "unapred pripremljen plan za gašenje Jagodinske pivare".

Oni su tada tražili od Agencije za privatizaciju i Ministarstva privrede da se i njihova firma nađe na spisku preduzeća u restruktuiranju kao što je to uvedeno u fabrici maziva FAM iz Kruševca, Petrohemiji, rudnicima Resavica i RTB Bor.

Na pitanje novinara Insajdera, zašto Jagodinska pivara nije stavljena na spisak preduzeća u restruktuiranju kojima je produžena zaštita od naplate potraživanja poverilaca, u Ministarstvu privrede nas upućuju na Vladu Srbije.

“Odluku o određivanju subjekata privatizacije od strateškog značaja u toku 2015. donela je Vlada RS”, navodi se u odgovoru.

Ministarstvo dodaje i da su subjekti privatizacije od strateškog značaja, među kojima su i FAM iz Kruševca, Petrohemija, rudnici Resavica i RTB Bor, imali zaštitu od prinudne naplate godinu dana i ta zaštita je istekla 28. maja 2016.

“Od tada, nijedno društvo više ne uživa zaštitu od prinudne naplate, osim u slučaju kada nadležni sud u prethodnom stečajnom postupku odredi takve mere zaštite.” dodaje Ministarstvo u odgovoru Insajderu.