Nijedno ubistvo novinara u Srbiji nije razrešeno

Osim ubistava novinara, postoje i slučajevi ozbiljnih napada koji nisu dobili svoj epilog. Novinarska udruženja evidentiraju napade, ali problem je što oni često nisu ni prijavljeni policiji. U takvoj situaciji potpuno je jasno da sistem ne funkcioniše.

Prema NUNS-ovoj bazi podataka o napadima na novinare, samo u ovoj godini ih je bilo 73, a oni uključuju fizičke napade, pritiske, kao i verbalne pretnje. A reč je samo o prijavljenim napadima. Podaci UNS-a govore da je u Srbiji  u periodu od 1991. do kraja 2001. godine čak 39 novinara i medijskih radnika koji su radili za srpske redakcije ubijeno, kidnapovano, nestalo ili izgubilo život pod nerasvetljenim okolnostima.

Javnosti najpoznatiji slučejvi su ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Milana Pantića, kao i novinarke Dade Vujasinović.

Gotovo dve decenije nakon ubistva Ćuruvije, suđenje je pri kraju

Na ulazu zgrade u kojoj je živeo, na Uskrs 11. aprila 1999. godine u Beogradu ubijen je vlasnik i urednik Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavko Ćuruvija.

Nakon gotovo 16 godina istrage suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije počelo je tek 1. juna 2015, i to tek pošto je formiran Komisija za istraživanje ubistava novinara. 

Gotovo dve decenije nakon ubistva Ćuruvije, suđenje je pri kraju, ali se na optuženičkoj klupi nisu našli nalogodavci, dok je neposredni izvršilac i dalje u bekstvu iako se godinama zna gde živi. Iznošenje završnih reči u ovom sudskom procesu očekuju se tokom ovog meseca.

Za ubistvo Slavka Ćuruvije optuženi su načelnik resora Državne bezbednosti Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak koji je već godinama u bekstvu.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".

Slavko Ćuruvija u svojim medijima Dnevnom telegrafu i Evropljaninu oštro je kritikovao režim Slobodana Miloševića, podržavao studentski protest, pisao o ratovima u SFRJ.

Pre više od 10 godina novinari Insajdera, u nekoliko emisija, otkrili su mehanizam funkcionisanja tajne službe i njenu ulogu u političkim ubistvima koja su se dogodila u Srbiji.

Takođe, objavljena je i opasna matrica medijskog linča koja je u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije mogla biti priprema i najava za ono što će se dogoditi.

Kako je mehanizam rada službi bezbednosti u političkim ubistvima funkcionisao u slučaju ubistva Ćuruvije Insajder je objavio u serijalu o radu službi bezbednosti pod nazivom Službena tajna.

I posle 17 godina počinioci nepoznati

Novinar Milan Pantić, dopisnik Večernjih novosti iz Jagodine, pre 17 godina je ubijen u svom ulazu. Pisao je o malverzacijama u privredi kraja u kom je živeo, zloupotrebama, pa i uticaju na pravosuđe. Za ovo ubistvo još niko nije odgovarao.

U slučaju ubistva Milana Pantića policijska istraga je okončana tek prošle godine, što znači da je trajala čitavih 16.  Tada je policija svoje nalaze dostavila nadležnom tužilaštvu.

Sredinom 2018. godine Komisija za  istraživanje ubistva novinara saopštila je da su pred pravosudnim organima saslušani svi svedoci i da se njihove izjave nalaze u tužilačkim spisima.

Komisija je tada saopštila da se na osnovu do sada prikupljenih dokaza može zaključiti da je motiv za ubistvo Pantića pljačkaška privatizacija u kojoj je više lica primilo milionski mito i koja je ostala bez sudskog epiloga.

Slučajem ubistva novinara Milana Pantića Insajder se bavio u emisiji Novinarsko pitanje.

Predistražni postupak i dalje u toku

U slučaju novinarke Dade Vujasinović, ni posle 24 godine od ubistva nije se otišlo dalje od predistražnog postupka.  U aprilu ove godine, na godišnjicu smrti novinarke, Više javno tužilaštvi je  Udruženju novinara Srbije reklo da je status tog predmeta i dalje otvoren i aktivan i da nije doneta odluka u bilo kom pravcu.

Radislava Dada Vujasinović pronađena je mrtva 9. aprila 1994. godine u svom stanu u Trećem bulevaru 118 u Novom Beogradu.

Prvobitna verzija ubistva novinarke „Duge“ bila je da je ona izvršila samoubistvo pucnjem u grudi iz lovačke puške. Istraga je obnovljena više puta, a njena porodica je angažovala i privatnog balističara Zorana Jovanovića koji je utvrdio da je na fotelji osim Dadine, bila još jedna krvna grupa. Njegov nalaz dostavljen je Tužilaštvu u decembru 1994. godine, ali je odbijen. 

Balističar Vladimir Kostić je 2008. godine sudu predao svoj nalaz gde se navodi da su u telu Dade Vujasinović pronađena dva filcana čepa, što bi značilo da je u sebe morala da puca dva puta. Nakon toga slučaj je prekvalifikovan u ubistvo umesto samoubistva i pokrenut je pretkrivični postupak. 

Holandski forenzički institut u Hagu utvrdio je u svom izveštaju da je u telu Dade Vujasinović pronađen jedan filcani čep, a ne dva, kako je tvrdio balističar Vladimir Kostić. 

Tek na insistiranje Komisije za istraživanje ubistava novinara, dokazni materijal je pronađen i utvrđeno je da se on nalazio u ormanu policajca koji je preminuo. 

Insajder se povodom godišnjice stradanja ove novinarke bavio temom bezbednosti novinara i pitanjem sistemskog rešavanja ovog problema.

Osim toga, u emisiji Insajder bez ograničenja - Novinarsko pitanje bavili smo se upravo nerešenim slučajevima ubistva novinara.

Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima ustanovljen je odlukom UN 18. decembra 2013. godine, a prvi put je obeležen 2. novembra 2014. godine, povodom prve godišnjice ubistva francuskih novinara Žislena Dipona i Kloda Verlona, koji su ubijeni prilikom izveštavanja u afričkoj državi Mali.

Stalna radna grupa pozvala sve da se uzdrže od aktivnosti koje mogu ugroziti bezbednost novinara

Članovi Stalne radne grupe za bezbednost novinara danas su povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima pozvali sve aktere društvene i političke scene da se uzdrže od bilo kakvih aktivnosti koje direktno ili posledično mogu da ugroze bezbednost novinara i drugih medijskih radnika.

Članovi Stalne radne grupe, formirane Sporazumom o saradnji i merama za podizanje bezbednosti novinara kojeg su potpisali predstavnici Republičkog javnog tužilaštva, Ministarstva unutrašnjih poslova i novinarskih i medijskih udruženja, ukazali su na ogroman društveni značaj bezbednosti novinara i drugih medijskih radnika koji obavljaju posao u javnom interesu.

"Članovi Stalne radne grupe obavezuju se da će učiniti sve što je u njihovoj moći kako bi slučajevi ugrožavanja bezbednosti novinara bili efikasno i na zakonit način sankcionisani, svesni da slobode medija ima samo u uslovima sigurnosti", navodi se u saopštenju koje su potpisali Republičko javno tužilaštvo, MUP, UNS, NUNS, NDNV, Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija i Asocijacija onlajn medija

Stalna radna grupa saopštila je da nakon višemesečnog prekida nastavljaju rad i o svojim aktivnostima redovno će obaveštavati javnost.