Nova migrantska kriza, porast ksenofobije i nesankcionisane „Narodne patrole“ (VIDEO)
Status jedne od najvažnijih vesti u Evropi ove nedelje dobila je migrantska kriza nastala zbog odluke Turske da otvori svoje granice. U nastojanju da spreči hiljade migranata da uđu u zemlju grčka policija je upotrebila suzavac, vodene topove i omamljujuće granate. Pojačanu zaštitu svojih granica najavile su sve zemlje koje su na ruti migranata ka EU. Srpske vlasti poručuju da je u Srbiji sve pod kontrolom, dok u slučaju opasnosti predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje zatvaranje granica u roku od 12 sati. Ono što dodatno zabrinjava u rastućoj krizi jeste porast ksenofobije i antimigrantskih stavova.
Nedelju dana nakon što je Turska otvorila granice za 3.600.000 izbeglica, koji se nalaze na njenoj teritoriji, u Srbiji nema povećanja broja migranata. Iz Komesarijata za izbeglice i migracije kažu da se situacija pažljivo prati, a u to uveravaju i predstavnici vlasti navodeći da da je država spremna da osigura svoje granice.
„Naši državni organi neće dozvoliti ulaz na teritoriju RS onim licima za koje smatramo ili većini lica za koje smatramo da bi na taj način mogli da ugroze sigurnost i bezbednost naše republike“ , rekao je Aleksandar Vučić na konferenciji u Predsedništvu.
Zvanična statistika zvuči ovako: u 17 centara, kojima upravlja Komesarijat, trenutno je smešteno oko 5.700 migranata, dok se van njih nalazi oko 700 ljudi. Samo tokom 2015, u jeku prve izbegličke krize, kroz Srbiju je prošlo gotovo milion ljudi, i to, prema mišljenju stručnjaka, teško da može da se ponovi.
„Ja mislim da ćemo, ako smo 2015 uspeli vrlo dobro da odreagujemo, da i sada ćemo to biti u stanju“ , kaže Svetlana Palić iz Komesarijata za izbeglice i migracije Repubilike Srbije.
U delu javnosti, međutim, sve su glasniji antimigrantski stavovi podgrevani lažnim vestima koje se šire društvenim mrežama i navodima o ugovoru Srbije sa Austrijom, po kome će stotine hiljada migranata biti vraćeni i naseljeni u Srbiju.
„Komesarijat za izbeglice po nekom sporazumu o readmisiji kako bi inače i trebalo da se vraća neko, nije primio nijednog migranta i to je isto tako priča o tome da će migranti da se naseljavaju u Srbiji i da će da im se kupuju kuće ili da im se deli građevinski materijal to je zaista potpuno van pameti“ , kaže Svetlana Palić.
Van pameti moglo bi se najblaže okarakterisati i potez grupe muškaraca koji su nedavno na beogradskim ulicama direktno pretili migrantima deleći im pamflete na engleskom, arapskom i srpskom jeziku sa „pravilima ponašanja“.
„To su patrole koje su se organizovale nezakonito i koje su nezakonito uzele stvar u svoje ruke i koje su tim ljudima pretile, odnosno ugrožavale sigurnost, a boga mi i širile rasnu i versku mržnju i diskriminaciju. Tako da u tom pogledu, te patrole su u prilično opasne jer niko od nas nema pravo da uzima zakon u svoje ruke“ , kaže Nikola Kovačević iz Inicijative A11.
Iako su objavljeni snimci na kojima se jasno vide lica, a na fejsbuku navodi i ime i prezime organizatora ovog skupa, u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu kažu da je sve još u fazi provere, ali smo ostali bez odgovora i na pitanja da li je iko saslušan, priveden ili uhapšen. Izuzimajući ovakve pojave, prema oceni stručnjaka, Srbija ima dobar odnos prema migrantima. Prema rečima Mirjane Milenkovski iz UNHCR, godinama građani pružaju veliku pomoć izbeglicama. Incidenata je bilo, ali vrlo retko.
„Kada to uporedite sa brojem incidenata koje su imale međusobno te grupe 21:09 Kada poredite sa brojem incidenata, krađa, prekršaja koji su se desili u društvu Srbije koje su počinioci državljani to je potpuno minoran broj“ , rekla je Mirjana Milenkovski iz UNHCR-a.
Nova migrantska kriza mobilisala je sve članice Evropske unije, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen posetila je Tursko – Grčku granicu najavljujući Atini 700 miliona evra novčane pomoći. Reč koja se ponovo najglasnije izgovara je solidarnost.
„Evropa je svesna da mora da se napravi jedan konačan plan kako će pomoći u ovoj situaciji i kako da se rasporedi taj teret koji je osećala Turska, u kojoj je živelo 3,6 miliona izbeglica“ , navela je Mirjana Milenkovski.
Do otvaranja granica Turske za migrante došlo je nakon pogibije 33 turska vojnika u vazdužnim napadima u Idlibu za koje je Ankara okrivila sirijske vladine snage potpomognute Rusijom. Ovakva odluka smatra se vidom pritiska na zemlje EU kako bi Turskoj bila data veća međunarodna podrška. Korak ka smirivanju sitacije mogao bi da bude sporazum o tajnom prekidu vatre u Siriji koji su potpisali turski i ruski predsednici Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin.