Novi sporazumi s Rusijom, bez revizije starog

Srbija jedina od svih zemalja kroz koje je trebalo da prolazi gasovod Južni tok u tom projektu s ruskim državnim Gaspromom imala manjinski udeo od 49 odsto vlasništva u delu gasovoda koji je, prema planu, trebalo da prođe kroz Srbiju. Samo je Srbija od svih zemalja na trasi u istom paketu, tačnije istim sporazumom, ispod svake cene prodala nacionalnu naftnu kompaniju zajedno sa pravom eksploatacije svih prirodnih rezervi nafte i gasa. Samo je Srbija istim sporazumom prepustila ruskoj strani većinsko vlasništvo u jedinom skladištu gasa koje je građeno decenijama od kog zavisi cena gasa i koje je moglo da garantuje kakvu- takvu stabilnost snabdevanja.  Sve ovo je urađeno bez tendera, bez uvida javnosti, u kratkim i tajnim pregovorima predstavnika Rusije i Srbije 2007. godine, a formalno-pravno putem međudržavnog sporazuma koji su tada podržali svi ključni politički akteri u zemlji.

Gasovod je trebalo da bude operativan, odnosno pušten u rad do 31. decembra 2015, kako je to predviđeno jedinim objavljenim dokumentom na sajtu Vlade u vezi s ovim projektom - „Osnovni uslovi za osnovni sporazum o saradnji“.

Umesto toga je ruski predsednik Vladimir Putin 1. decembra 2014, prilikom posete Turskoj, saopštio da ruska strana odustaje od gradnje zbog protivljenja Evropske unije, a predstavnici Srbije, kao zemlje partnera u ovom poslu, ostali su zatečeni. Mediji su dan kasnije preneli izjavu tadašnjeg premijera, a sada predsednika Aleksandra Vučića da za „tu odluku nije znao iako se tokom godine tri puta sreo sa Putinom“.

Srbiji je novi gasovod neophodan jer se najavljuje obustava jedinog dotoka ruskog gasa preko Ukrajine. Stručnjaci se slažu da je za Srbiju najjeftinije snabdevanje iz Rusije. Međutim, po mnogo čemu je sporan ceo aranžman na koji je Srbija pristala za obećanje da će biti na trasi transnacionalnog gasovoda.  

Dok je ruska strana odustala od Južnog toka, a novi gasovod je za sada samo ideja o kojoj se govori, državni gigant NIS je odmah nakon potpisivanja Sporazuma 2008. prešao u ruke ruske kompanije Gasprom i za samo nekoliko godina postao je najprofitabilnija firma u Srbiji.

Dokaz da je nacionalna nafta industrija prodata ispod cene 

Prema istraživanju Insajdera, prodaja NIS za 400 miliona evra uz obavezu investiranja 500 miliona, značila je zapravo prodaju prava na istraživanje i korišćenje domaćih rezervi nafte i gasa vrednih čak sedam milijardi evra.

Vlada Srbije prodala je 51 odsto vlasništva u Naftnoj industriji Srbije 2008. godine, a da nije utvrđeno šta se zapravo prodaje. To pokazuje činjenica da je godinama kasnije Vlada Srbije posebnim zaključcima utvrđivala šta je zapravo prodato zajedno s NIS-om.

Prema poslednjim informacijama koje su novinari Insajdera tražili od Vlade Srbije, konačan spisak prodate imovine nije bio utvrđen ni nakon osam godina.

Prodaja kompanije koja ima monopol u proizvodnji, preradi i prodaji nafte i naftnih derivata, direktnim pregovorima dovela je do toga da, prema istraživanju Insajdera, predstavnici države ne samo zanemare imovinu i prava vredna više milijardi evra, već da istovremeno ruskoj strani daju niz povlastica.

Većinski ruski NIS je istim sporazumom dobio pravo da plaća obaveze državi po tarifama koje su važile u trenutku potpisivanja krovnog dokumenta 2008. godine.

Tako NIS i dalje rudnu rentu za eksploataciju nafte i gasa u Srbiji plaća tri odsto, dok za sve druge važi renta u međuvremenu uvećana na sedam odsto. Istovremeno, od kada je ruski Gasprom postao većinski vlasnik, NIS ubrzano eksploatiše domaće rezerve nafte i gasa.

Novinari Insajdera 2013. godine su istraživali neke od posledica ovakve odluke predstavnika države.

Južni tok preko ofšora 

Izgradnja Južnog toka u Srbiji svečano je počela zavarivanjem cevi u mestu Šajkaš 24. novembra 2013, ali je odmah nakon toga stala, da bi ruski predsednik godinu dana kasnije saopštio da se od projekta odustaje. Srbija je, uprkos tome, za ovaj projekat, prema rečima direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića, već potrošila 30 miliona evra.

Sva ulaganja su države išla preko kompanije registrovane u Švajcarskoj koja je osnovana zbog izgradnje i upravljanja deonicom Južnog toka kroz Srbiju.

Naime, od pet zemalja na trasi gasovoda Južni tok, samo je Srbija pristala i da bude manjinski partner u firmi osnovanoj radi izgradnje i upravljanja deonicom kroz svoju zemlju i samo je Srbija pristala da se glavna kompanija za izgradnju gasovoda Južni tok kroz Srbiju, osnuje u drugoj državi, odnosno u Švajcarskoj.

Kompanija iz Švajcarske u kojoj Srbijagas ima 49 odsto, a Gasprom 51, osnovala je zatim svoju ćerku firmu South Stream u Srbiji. Ova firma je u međuvremenu preimenovana u Gastrans.

Ukoliko bude građena neka varijanta transnacionalnog gasovoda kroz Srbiju, od koje bi Srbija mogla da ubira takse za transport ka drugim zemljama, taj posao će, po svemu sudeći, biti  realizovan preko firme u Švajcarskoj i ćerke firme u Srbiji.

Zbog čega je odluka države o gradnji i upravljanju budućim gasovodom potencijalno štetna pogledajte u insertu iz serijala Insajdera Energetski (ne)sporazum iz 2013. godine.

Posrednici za ruski gas

Uvoz gasa i nafte spadaju u najveće stavke kada je reč o ukupnom uvozu u Srbiju.

Za potrebe industrije i građana gotovo celu količinu gasa iz Rusije kupuje Javno preduzeće Srbijagas. Ova nabavka se, međutim, obavlja preko posrednika, odnosno u najvećem delu preko firme Jugorosgas koja je u većinskom ruskom vlasništvu.

To znači da se ukupna cena uvezenog gasa uvećava za milione evra, posrednik koji ne radi zapravo ništa osim što posreduje kroz papire, naplaćuje provizije, a sve ovo na kraju plaćaju građani Srbije.

Do 2001. godine posrednik u kupovini gasa iz Rusije u Srbiju bila je srpsko-ruska firma Progresgas trejding. Tada prva demokratska vlada ukida posrednika i Srbija gas počinje da kupuje direktno od Gazproma sve do 2007. Te godine ponovo se uvodi posrednik, ali ovoga puta to je firma Jugorosgas koja je u većinskom ruskom vlasništvu.

Do danas nije ispitana uloga onih koji su odlučili da ponovo uvedu posrednika u ceo posao, a planirano je da ova firma, prema jednom od ugovora do kojeg su došli novinari Insajdera, i u sledećoj deceniji bude posrednik u kupovini gasa iz Rusije.

Dok se građanima Srbije obećava jeftiniji gas i bolje snabdevanje nakon što kroz zemlju prođe neka varijanta transnacionalnog gasovoda za snabdevanje južne Evrope ruskim gasom, svi dostupni podaci do kojih je došao Insajder pokazuju da i nakon što se izgradi novi gasovod, posrednik koji uvećava cenu ostaje u poslu.

Umesto da država izbaci posrednika u snabdevanju gasom, rukovodstvo Srbijagasa u jednom periodu je uvelo još jednog posrednika, firmu Russian Serbian Trading Corporation. Prema istraživanju Insajdera, ovo je mehanizam da ogroman profit u trgovini gasom završi na of- šor računima skrivenih vlasnika, uz izgovor da nabavlja isti ruski gas po nižoj ceni i tako pomaže srpskoj industriji.

RST, kako je skraćeni naziv ove posredničke kompanije, posredovao je u nabavci gasa od Gasproma za potrebe dve nekada velike srpske firme – Metanolsko sirćetnog kompleksa iz Kikinde i HIP Azotara Pančevo, koje je preuzelo javno preduzeće Srbijagas.

Prema istraživanju insajdera, RST za potrebe dve fabrike je zaista isporučivao gas po nižoj ceni od one po kojoj Srbija inače kupuje od Jugorosgasa, ali ogromne provizije opet su odlazile na račune of-šor kompanija, pa sam tim cena koju plaćaju ove dve fabrike nije niska kao što bi mogla da bude.

Poslovni odnos Srbijagasa i kompanije RST predmet je istrage tužilaštva za organizovani kriminal, ali istraga već pet godina stoji u mestu uz objašnjenje da MUP ne dostavlja tužilaštvu potrebne informacije.

Kako je izgledala ova poslovna šema, ali i kakva je vlasnička struktura te kompanije,  pogledajte u video prilogu.