Obnova kliničkih centara: Rokovi probijeni, poslovi nezavršeni

Za izgradnju KC u Kragujevcu i Novom Sadu, Srbija je dobila novac od Evropske investicione banke još 2006, ali do sada ništa nije urađeno.

Dok se početak radova na KC Vojvodine najavljuje od 2016. kada je dobijena građevinska dozvola, o KC Kragujevac moglo se čuti da je rekonstrukcija na čekanju zbog lošeg projekta na koji su uložene na desetine primedbi. Zbog toga je u jednom trenutku razmatran i raskid ugovora s projektantom koji potpisan još 2007 godine i u kome je predviđen rok od 36 nedelja za završetak projekta.

Danas pitamo: Kada će biti završeni klinički centri za čiju obnovu su krediti odobreni pre više od decenije?

Nedavno je potpisan i ugovor o rekonstrukciji KC Srbije. Tender za radove na ovoj ustanovi prvobitno je pokrenut krajem 2015. ali je obustavljen nakon intervencije Evropske investicione banke koja je navela da ne može dati „saglasnost na odluku o dodeli ugovora i da takav ugovor, zbog povrede pravila tenderskog postupka, ne bi bio podoban za finansiranje“. 

Novi tender raspisan je u martu 2017, a ugovor je potpisan tek krajem jula ove godine. Posao vredan blizu 69 miliona evra dodeljen je konzorcijumu koji čine slovenačka firma GH Holding d.o.o i Delta inženjering iz Srbije.

Rok za završetak radova je 32 meseca.

Više od decenije od kada je Evropska investiciona banka odobrila Srbiji sredstva za rekonstrukciju četiri klinička centra, izgrađen je i otvoren samo Klinički centar u Nišu.

Rekonstrukcija KC Niš: Tvrdnje predsednika i ministra o „kombinacijama“

Rok za izradu projekta kao i sami radovi na rekonstrukciji KC Niš probijani su nekoliko puta. Izgradnju i opremanje obeležile su optužbe za nameštanje tendera, uvećanje cena kroz anekse, krađu novca građana, “kombinacije” izvođača podizvođača i nadzornog organa. Iako su takve optužbe izneli najviši predstavnici vlasti, predsednik države Aleksandar Vučić i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, do danas, više od godinu dana kasnije, nije poznato ko je odgovoran za zloupotrebe, kao ni da li je rekonstrukcija KC NIš uopšte bila predmet istrage.

„Pacijenti čekaju zbog javašluka pojedinaca i kombinacija koje oni prave. Odgovaraće sigurno svi oni koji su umešani, što se kasni sa radovima na KC Niš i što kradu novac od građana Srbije", tvrdio je u maju prošle godine ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Predsednik države Aleksandar Vučić je u to vreme, komentarišući kašnjenje radova na KC Niš, govorio o nameštanju tendera i uvećanju cene radova preko aneksa.

Neposredno pre otvaranja KC Niš, direktor Kancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević rekao je povodom kašnjenja radova da „ovde nema nevinih, ima krivih i ima krivljih“.

Blagojević je naveo i da će sve to da se reflektuje na konačan ishod procene i konačno da li će i ko kome plaćati za kašnjenja, shodno tome, čija je kašnjenje krivica.

“Izvođači radova će platiti penale i tu apsolutno nema nikakvih dilema, ali će istovremeno i naša strana, kada se završi sav nadzor, snositi deo finansijske odgovornost”, zaključio je Blagojević.

Do danas ne samo da nije poznato ko je odgovoran za kašnjenje i uvećanje cene, već čak ni koliko je na kraju plaćena rekonstrukcija niškog kliničkog centra.

Ministarstvo dostavilo ugovor, ali ne i anekse

Novinari Insajdera su po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja tražili od Ministarstva zdravlja ugovor o izgradnji KC Niš i sve anekse. Dostavljen nam je samo ugovor, što može značiti ili da Ministarstvo nije u celosti postupilo po našem zahtevu ili da aneksi nisu ni potpisivani.

Čak i u tom drugom slučaju, to ne znači da cena izvođenja radova nije uvećavana.

Takva mogućnost ostavljena je i samim ugovorom u kom se navodi da je Ministarstvo prihvatilo da izvođaču radova plati 31,5 miliona evra ili „takvu drugu sumu koja može dospeti na plaćanje“.

Kako je ugovorom definisano, do revizije cene može doći ukoliko izvođač naiđe na prepreke koje iskusan izvođač nije mogao predvideti i ukoliko postoje okolnosti za koje izvođač smatra da mu daju pravo na dodatno plaćanje, isključujuči vremenske uslove.

Sva dodatna plaćanja po ugovoru morao je da odobri Nadzorni organ, odnosno Jedinica za implementaciju projekta Ministarstva zdravlja.

Bez njihovog ovlašćenja, izvođač radova nije mogao ni da angažuje podizvođače koji prema ugovoru na sebe nisu mogli da preuzmu više od 30 odsto ukupno ugovorenih radova.

Podizvođači se angažuju bez tendera a zanimljivo je da je direktor KC Niš Zoran Radovanović nakon potpisivanja ugovora rekao da je dogovoreno da trećinu radova na Kliničkom centru dobiju kao podizvođači firme iz Niša, a trećinu konzorcijumi firmi iz čitave Srbije.

Ugovor o izgradnji i rekonstrukciji KC Niš potpisan je 17. juna 2013, u vreme kada je na čelu Ministarstva zdravlja bila Slavica Đukić Dejanović. Posao je dodeljen italijanskoj kompaniji Inso koja je na tenderu ponudila najnižu cenu za izvođenje radova.

Iako je ugovorom predviđeno da KC Niš bude završen u roku od 32 meseca, rokovi su probijeni pa je umesto početkom 2017, ova ustanova otvorena tek u decembru iste godine.

Sporan tender za nabavku opreme za KC Niš

Osim probijenih rokova za završetak radova na objektu, problem se javio i s nabavkom medicinske opreme za KC Niš.

Tačnije, kako je pisao Insajder, celokupna oprema je nabavljena putem javne nabavke koju je Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki proglasila nezakonitom.

Uprkos tome, Ministarstvo zdravlja nije raskinulo ugovor o nabavci opreme.

Žalbe na tendersku dokumentaciju, podnete su pre dodele ugovora a odnosile su se pre svega na ograničavanje konkurencije. U slučajevima kada se neko od ponuđača žali na postupak javne nabavke, uobičajeno je da se nabavka stopira do donošenja rešenja Komisije. To u ovom slučaju nije učinjeno, pa je Ministarstvo realizovalo nabavku, uprkos činjenici da je trajao postupak po žalbama ponuđača. Komisija je na kraju usvojila žalbe i zbog kršenja zakona o javnim nabavkama, poniđštila tender o nabavci opreme za KC Niš.

I pored toga, ugovor koji je po takvom tenderu u međuvremenu potpisan, nije raskinut.

Posao je za 12,2 miliona evra dobila kineska kompanija China Sinopharm.

Za razliku od radova na izgradnji objekta KC u Nišu koji su finansirani iz kredita Evropske investicione banke, nabavka opreme finansirana je iz budžeta Republike Srbije.

Ta nabavka je od početka bila pod lupom javnosti pre svega zbog činjenice da je u okviru jednog tendera raspisana nabavka celokupne medicinske opreme, od bolničkih kreveta, pa do skenera i magnetne rezonance.

Izvor: Insajder