Oglašena prodaja zemljišta državnog PKB-a: Početna cena hektara osam puta veća nego što je platila Al Dahra

Oglas o prodaji dela preostalog zemljišta u PKB-u, objavljen je u Politici i u njemu se  navodi da PKB koji je ostao u državnom vlašnistvu i koji posle privatizavcije raspolaze sa oko 11000 hektara zemljista, prodaje parcelu veličine 55 ha po početnoj ceni od 2,1 milion evra. Ova činjenica je i zvanična potvrda istraživanja Insajdera koje je objavljeno u serijalu „Prodaja“ da je drzava ispod svake cene prodala 17.000 hektara zemljista kompaniji iz UAE Al Dahri.

Prema istraživanju Insajdera, 17 000 ha poljoprivrednog zemljišta Al Dahra je platila 80 miliona evra, odnosno oko 4700 evra po hektaru.  PKB sada prodaje hektar zemljišta po početnoj ceni , čak osam puta većoj-  38 700 evra.

Parcela koja je oglašena na prodaju deo je imovinskog paketa PKB-a koji je izuzet od prodaje Al Dahri. Nalazi se van građevinske zone, odnosno nije obuhvaćena Generalnim urbanističkim planom, baš kao i zemljište koje je prodato Al Dahri.

Podsetimo, iako je u javnosti stvoren utisak da je krajem prošle godine privatizovan kombinat sa dugovima, ustvari je prodata samo imovina,  odnosno 17, 000 hektara zemljišta  oprema, objekti i stada. Al Dahra je u oktobru 2018. ukupno platila oko 120 miliona evra, uz obavezu investiranja 30 miliona evra i nastavak poljoprivredne proizvodnje u naredne tri godine.

Insajder „Prodaja“: Al dahra može u naredne tri godine da proda zemljište za 190 miliona evra

Prema ugovoru o prodaji imovine PKB-a, Al Dahra ima pravo da u prve tri godine, bez saglasnosti Ministarstva, proda po 10 odsto zemljišta odnosno po 1680 hektara svake godine. Ukoliko bi tu mogućnost i iskoristila i prodala oko 5 000 hektara zemljišta po ceni po kojoj ga sada prodaje PKB, na računu Al Dahre bi se moglo naći 190 miliona evra.

Argument predstavnika vlasti bio je i da je cena po kojoj je zemljište prodato Al Dahri realna, jer nema mnogo zainteresovanih za kupovinu velikih zemljišnih površina kao i da „nešto vredi onoliko koliko je neko spreman da plati“.

Al Dahra je bila jedini ponuđač na tenderu za prodaju imovine PKB-a. Imovina kombinata prodata je u drugom pokušaju privatizacije, nakon što se na prvi tender raspisan krajem 2015 niko nije javio. U međuvremenu, iako je na tržištu cena zemljišta rasla, procena vrednosti imovine PKB smanjena je za trećinu.

Osim tvrdnji da je za zemljište PKB-a postignuta realna cena, predstavnici vlasti su u serijalu Insajdera o prodaji PKB-a tvrdili da je iz prodaje izuzeto zemljište obuhvaćeno urbanističkim planovima kao i zemljište koje bi potencijalno moglo da zatreba gradu ili državi.

Autoput (ne)prelazi preko prodatih parcela PKB-a

Međutim, novinari Insajdera došli su do dokumentacije koja pokazuje da je država prodala i parcele PKB-a koje će joj biti neophodne za izgradnju puta Beograd- Zrenjanin a koje će sada morati da otkupljuje od Al Dahre po tržišnoj ceni.

Iako je Ministarstvo građevinarstva i pre prodaje imovine PKB-a objavilo prostorni plan koji pokazuje da će se put graditi na zemljištu nekadašnjeg PKB-a, resorna ministarka je nakon emitovanja serijala Inajdera tvrdila da se od ovog puta odustalo i da će se graditi auto put na „nekoj drugoj lokaciji“. Nikakva dokumentacija o izmeni plana ili gradnji auto puta do danas nije objavljena. 

Na pitanje Insajdera gde bi uopšte mogao da se gradi autoput a da zaobiđe parcele nekadašnjeg PKB-a, ministarka Zorana Mihajlović je odgovorila da ne zna trasu budućeg puta ali je i pored toga tvrdila je da put neće prolaziti kroz parcele prodate Al Dahri.

„Ne mogu da kažem otprilike, ja nisam takav genije kao vi, ja zaista ne znam kuda, ja stvarno ne znam kuda će ići autoput i postoje stručnjaci koji se time bave. Zamislite kada bi ministar saobraćaja određivao. + Ne radi se brza saobraćajnica, razlog zašto se ne radi brza saobraćajnica je zato što privredna aktivnost će biti mnogo veća na teritoriji Vojvodine i mi očekujemo priliv novih investicija. Radi se autoput na potpuno novoj lokaciji“, navela je Mihajlović.

Uprkos postojećim planovima, ali i suprotno tvrdnji ministarke Mihajlović,  premijerka Ane Brnabić je rekla da uopšte nije doneta konačna odluka da li će biti građen auto-put ili brza saobraćajnica.

"Postoji jedan proces u pozadini gde se radi na trasi, i na tome da li će biti auto put ili brza saobraćajnica, gde se još uvek donose odluke. Ovo su stare odluke, one mogu da se menjaju.

Ipak, o menjanju tih odluka nema nikakvih informacija u Upravi za kapitalna ulaganja Vojvodine koja je po starom prostornom planu sprovela tender i u novembru 2018 dodelila CIP-u ugovor za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju brzog puta Beograd – Zrenjanin. 

O promenama planova , po svemu sudeći nije obavešten ni predsednik Aleksandar Vučić koji je u kampanji budućnost Srbije rekao da će se put do Zrenjanina graditi u dužini od 56 km, što je moguće jedino ukoliko se gradi postojećom trasom odnosno kroz parcele prodate Al Dahri.

Na osnovu podataka o parcelama PKB-a koje su prodate, vidi se da je gotovo nemoguće izgraditi auto-put do Zrenjanina, a da se zaobiđe zemljište sada u vlasništvu Al Dahre. Moguće je da se veza između Beograda i Zrenjanina uspostavi preko Pančeva, ali bi ta trasa bila znatno duža, a samim tim i skuplja za izgradnju. 

Izvor: Insajder