Opozicija o učešću na izborima: Bojkot, borba za bolje izborne uslove, spavanje na džakovima…

Podršku bojkotu izneli su predstavnici protesta „Jedan od pet miliona“ na kojem je i potpisivan Sporazum s narodom u kojem se, između ostalog, potpisnici obavezuju da na izborima neće učestvovati ukoliko traženi uslovi ne budu ispunjeni.

Uslove je u junu izložio Stručni tim za dijalog s predstavnicima vlasti, koji je predstavio zahteve i preporuke u oblasti slobode medija i regularnosti izbora. Njihovim ispunjenjem bi se, kako je tada navedeno, u narednih šest meseci mogli stvoriti minimalni uslovi za fer i slobodne izbore.

Među zahtevima stručnog tima su da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne učestvuje u izbornoj kampanji na strani bilo koje liste, smena članova Saveta REM-a, izmene informativnog programa Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine, ostavke ministra i državnog sekretara Ministarstva kulture i informisanja.

Mesec i po kasnije, nijedan od ovih zahteva nije ispunjen, niti ih predstavnici vlasti uvažavaju, iako je sve manje vremena za promenu izbornih uslova, budući da bi redovni parlamentarni izbori trebalo da budu održani na proleće.

U delu javnosti nedavno je pokrenuta polemika o „pravoj“ i „lažnoj“ opoziciji, i to nakon izjave predsednika Pokreta slobodnih građana Sergeja Trifunovića da „misli da treba izaći na izbore“, kao i da se u tom pokretu „spremaju za izbore“. Dodatnu diskusiju o podeli pokrenula je i izjava predstavnika organizatora protesta „Jedan od pet miliona“ Martina Bežinarevića da u „u okviru subotnjih demonstracija neće biti mesta za one koji ne poštuju Sporazum s narodom“.

Jedan od pet miliona: Ako se jednom ogluše o ono što su rekli, nisu ništa drugačiji od aktuelne vlasti

U izjavi za Insajder Martin Bežinarević kaže da je njegova izjava „nesrećno protumačena“, dodajući da su potpisnici Sporazuma s narodom dobili poverenje građana i da neće moći više da kažu „da su ’Jedan od pet miliona’“ ukoliko se ogluše o Sporazum.

„Izlaskom na ovakve izbore zaista dajemo legitimitet i Vučiću i njegovom sistemu. Svakako izbori neće biti slobodni, ne postoji mogućnost za to. Stručni tim koji je formiran u ime protesta je predložio način da se na neki način stvore uslove za fer izbore. Vlast ništa od toga nije uzela u obzir. Stanje u medijima je trenutno takvo da mislim da ne postoji šansa da izbori budu legitimni“, ističe Bežinarević.

On kaže i da je „sama činjenica da se opozicija premišlja oko toga hoće li ili neće bojkotovati izbore već kršenje Sporazuma s narodom“.

„Treba sada građanima da pokažu da nisu isti, da su se promenili zajednicom koju su stvorili. Treba da shvate koliku obavezu imaju prema ljudima koji su im dali poverenje. Ako se jednom ogluše o ono što su rekli, nisu ništa drugačiji od aktuelne vlasti“, ocenjuje Bežinarević.

Trifunović: Bliža mi je opcija da se poput opozicije u Turskoj pripremimo da spavamo na džakovima

Iako je predsednik Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović nedavno izjavio da „pozivi za bojkot deluju kao još jedna u nizu ideja o podrivanju snage ljudi na protestima“, za Insajder kaže da pod trenutnim uslovima pokret na čijem je čelu neće na izbore.

“Moja izjava je bila da se pripremamo za izbore. To je potpuno normalna aktivnost jedne političke organizacije i ta izjava je dobila neprirodno veliku pažnju javnosti. Već sam rekao da mi je bliža opcija da se poput opozicije u Turskoj pripremimo da spavamo na džakovima, nego opcija da godinu dana pred izbore dignemo ruke zbog nepravde. Mislim da treba da se borimo da se ti uslovi promene, odnosno da počne u praksi da se sprovodi ono što je naše Ustavom i zakonima garantovano pravo. Da ne govorimo o tome da niko još nije izašao sa jasnim planom šta se radi posle bojkota“, navodi on.

Trifunović ističe da je u ime svoje stranke Sporazum s narodom potpisao kao akt dobre volje prema ostatku opozicije, da ne bi, kako kaže, narušavali „čuveno jedinstvo opozicije“.

„Potpisali smo i to da pod ovim uslovima nećemo na izbore. I nećemo. Ali smo potpisali i da ćemo se boriti za izmenu izbornih uslova, a ne da ćemo se predati godinu dana unapred. E tu je razlika i izgleda da je to tačka sporenja. Zabrinjavajuće je to što je kao reakcija na moju izjavu usledila rafalna paljba i izlivi gneva, etiketiranje, razbacivanje ocenama da li je neko opozicija ili nije… Valjda se protiv takve retorike borimo, ne?“, navodi predsednik PSG.

Na pitanje kako komentariše poruku organizatora protesta “Jedan od pet miliona”, koji su poručili da je bojkot izbora jedina opcija i da za one koji se ne pridržavaju Sporazuma s narodom neće biti mesta u okviru subotnjih demonstracija, Trifunović je ocenjuje kao „ishitrenu“.

„Niko nema pravo da bilo kom građaninu zabrani da dolazi na protest, pogotovo ne oni koji su do sada napravili nebrojeno mnogo grešaka. Ne znam odakle im ideja da tako nešto kažu, kao da ne vide da su protesti izgubili na masovnosti i intenzitetu i da samo bespotrebno iritiraju ionako demoralisane građane“, navodi predsednik PSG.

Lutovac: Bojkot nije cilj sam po sebi

Lider Demokratske stranke Zoran Lutovac kaže za Insajder da je bojkot izbora neminovan ukoliko vlast raspiše izbore pod nepromenjenim uslovima.

„Čak ni šest do devet meseci nije dovoljno da se nadoknadi sedam godina grube kampanje. Ipak, rok za ispunjenje uslova još nije istekao. Bojkot svakako nije cilj sam po sebi. Bojkot je samo sredstvo da ostvarimo cilj, a cilj su pošteni i slobodni izbori. Mi insistiramo, razgovaramo s građanima, sa predstavnicima međunarodne zajednice“, navodi Lutovac.

On dodaje da samo raspisivanje izbora pod nepromenjenim uslovima jeste okidač da građani izađu na ulicu i spreče održavanje izbora.

„Ili ako se oni i održe, vrlo brzo nakon toga će morati da budu održani pravi, slobodni i pošteni izbori“, poručuje Lutovac.

Dejan Nikolić, potpredsednik Demokratske stranke, smatra da je bojkot izbora pod sadašnjim uslovima obaveza opozicije koja proizilazi iz Sporazuma sa narodom.

“Ako se izbori budu održavali u okolnostima pod kojima smo učestvovali na izborima 2016. godine, onda ih treba bojkotovati. Sve drugo bi bilo neodgovorno. Mi smo to rekli, potpisali i obavezali se pred 200.000 ljudi. Što bi neko glasao za neodgovorne ljude”, navodi Nikolić za Insajder.

Da ovako rigidan stav po svemu sudeći ne dele svi članovi Demokratske stranke moglo se zaključiti iz intervjuua poslanice DS-a Nataše Vučković koja je između ostalog izjavila da „nas iskustvo dva bojkota tokom 90-ih uči da bojkot nije politika“.

"Zabrinjavajući su glasovi koji pozivaju na ometanje izbora. Bilo bi korisno da se opozicione stranke spremaju za izbore, da organizuju kontrolore... To su poslovi koji traže vreme, znanje i veliku energiju. Ukoliko ih ne počnete na vreme, možda će posle biti kasno. Iskustvo dva bojkota tokom 90-ih uči nas da bojkot nije politika ili bar da je pogrešna politika - smanjen je bio uticaj demokratskih proevropskih stranaka, a uvećan uticaj nedemokratskih populističkih i nacionalističkih stranaka. Kome bi sličan ishod bio u interesu?", rekla je Vučković.

Ovo nije prvi put da Vučković u javnost izlazi sa generalno različitim stavom stranke čiji je član. Upravo je podsetimo, zajedno sa poslanicom Gordanom Čomić, zbog učestvovanje u skupštinskim odborima i nakon izlaska iz institucija potpisivanjem Sporazuma s narodom, nedavno prekorena. Nakon toga Predsedništvo Demokratske stranke donelo je odluku po kojoj su poslanici ove partije u obavezi da bojkotuju, osim plenarnih sednica i sednice skupštinskih odbora.

Đilas: Ako na izborima ne učestvuje najveća opoziciona grupacija, oni ne mogu imati legitimitet

Dragan Đilas, lider Stranka slobode i pravde kaže za Insajder da je sve što se dešava poslednjih osam, devet meseci, pritisak na vlasti da poboljšaju izborne uslove.

„Mislim da je građanima potpuno jasno da izbori u ovakvoj situaciji nisu izbori. Mi iznosimo jasno naš stav da ukoliko na izborima ne učestvuje najveća opoziciona grupacija, oni ne mogu imati legitimitet. Nije bojkot sam po sebi smisao, bojkot izbora je jedan od načina na koji se mi borimo za bolje izborne uslove“, poručuje Đilas.

On dodaje da je poražavajuće da se građani i opozicija 30 godina od uvođenja višepartijskog sistema u Srbiji bore za to da RTS bude javni servis dostupan svima, da REM radi svoj posao i sankcioniše elektronske emitere, da nema pritiska na birače, da nema slikanja listića, da nema kupovine glasova, da nema ucenjivanja ljudi…

Marinika Tepić, takođe iz Stranke slobode i pravde, smatra da već sada treba izaći sa stavom da će deo opozicije bojkotovati izbore. Ona za Insajder navodi da su već sada ušli u rok od šest do devet meseci u kom je vlast trebalo da ispuni njihove uslove.

„Otvorenost medija ne znači da se jednom nedeljno neko iz opozicije pojavi u nekoj emisiji. Mi već sedam godina imamo propagandu. Nije namera da mi nekome uređujemo program. Tražimo samo da se poštuju zakoni, ne samo medijski, već i izborni, ali nema tu prostora ni volje da se nešto promeni“, kaže Tepić.

Obradović: Ukoliko budemo bojkotovali, na dan održavanja izbora biće velike demonstracije

I Boško Obradović, predsednik Dveri, navodi za Insajder da će taj pokret bojkotovati izbore, ukoliko situacije ostane kao što je sada.  

“Nama bojkot izbora nije cilj, nama je to sredstvo da dođemo do cilja. Ostalo je još malo vremena da vlast ispuni zahteve. Septembar je zaista poslednji rok u kome vlast ima vlast ponudu sa naše strane da uopšte odgovori i ispuni zahteve. Nakon toga ostaje samo kampanja bojkota. Ova vlast samu sebe onda osuđuje na to da će morati da padne na ulici jer ne želi da obezbedi regularan izborni proces i slobodu medija pre toga”, poručuje Obradović.

On dodaje da je vlast sada na potezu.

“Ukoliko budemo bojkotovali izbore, na sam dan održavanja izbora organizovaćemo velike demonstracije”, kaže Obradović.

Kako ocenjuje, jedini način da se opozicija izbori za ispunjenje zahteva jeste nastavak protesta „Jedan od pet miliona“ širom Srbije, a posebno onog koji se i dalje održava svake subote u Beogradu.

„Siguran sam da će nakon ovih letnjih meseci, koji zaista i nisu vreme za proteste, protesti ponovo intenzivirati i u Beogradu i u drugim gradovima. Za omasovljenje mislim da je potrebno sačekati jesen i septembar, posebno kako se približava ’Dan D’, odnosno raspisivanje izbora“, navodi on za Insajder.

Jeremić: Mislim da vlastima još nije jasno da opozicije neće izaći na izbore pod ovakvim uslovima

Lider Narodne stranke Vuk Jeremić za Insajder navodi da jedino što može da dovede do promene jeste „odlučnost opozicije i što veći stepen zajedništva u tome da ne žele da izađu na izbore pod ovim uslovima i da ne žele da daju legitimitet takvom izbornom procesu“.

Na pitanje da li smatra da je vlastima sada jasno da opozicija neće izaći na izbore pod ovakvim uslovima, Jeremić kaže da misli da još nije.

„Vlast planira da deluje na tome da opoziciju razjedini po svemu, pa i po ovom najznačajnijem pitanju. Ukoliko budemo jedinstveni i ukoliko postane jasno da najznačajniji deo opozicije neće učestvovati na izborima, tada verujem da može doći do eventualne promene. Na vlasti je da li želi da ima elementarnu normalnost u institucionalnom i javnom životu, a za tako nešto je, bar u demokratiji, neophodno učešće opozicije“, navodi Jeremić.

Živković: Posle bojkota ’97 zaključili smo da to nije bio pametan potez

Lider Nove stranke Zoran Živković kaže, međutim, da odluku o bojkotu izbora ili izlasku na izbore treba doneti kada oni budu raspisani.

„Do tada se svakodnevno treba boriti za izborne uslove. Treba stvoriti logične koalicije za te izbore, da one ideološki i programski budu identične, ne mora da bude jedna, ja mislim da je dobro da ih bude dve, ali ne više od toga. Da jedna okupi svu proevropsku, liberalnu opoziciju, a da druga bude proruska, konzervativna opozicija“, navodi Živković.

On, međutim, podseća da treba koristiti i iskustva iz prošlosti.

„Učestvovao sam u bojkotu izbora ’97. godine koje je tada organizovala Demokratska stranka. To je velika kampanja, koja je i komplikovanija, i teža, i skuplja nego izborna kampanja. Ali rezultat je bio da su na vlasti ostali socijalisti i Šešelj i ta vlast se produžila još par godina. Tako da je naš zaključak posle tog bojkota bio da to nije bio pametan potez“, ističe lider Nove.

Macura: Načelni stav je da smo protiv bojkota

Stranka moderne Srbije je protiv bilo kakve najave bojkota u ovom trenutku, kaže za Insajder Tatjana Macura. Ona dodaje da su najave bojkota u ovom trenutku preuranjene.

„Sada je jul, izbori su na proleće, ne vidimo zašto bi opozicija sada trebalo da se izjasni. Opozicija sada treba da radi na tome da dobije što više prostora u medijima s nacionalnom frekvencijom. Načelno, moj stav je da smo protiv bojkota. Iskustvo iz zemalja u regionu pokazuje da zapadne zemlje i međunarodna zajednica neće podržati takvu vrstu aktivnosti, odnosno da će reći da priznaju vlast koja je izabrana, pa kako god da je izabrana. To se na primer desilo sada u Albaniji“, ističe Macura.

Ona, međutim, dodaje da nije sporno da njena stranka podrži eventualni bojkot, ali da se „to sigurno ne radi u julu“.

Vučić: Mogu da garantujem da nema načina da dođe do izborne krađe

Vučić Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na zahteve opozicije odgovara tvrdnjama da “on može da garantuje da nema načina da dođe do izborne krađe” i da je “spreman da omogući da to potvrde i međunarodne institucije”.

On je za TV Prva rekao da “od 15 ljudi na biračkom mestu njih 10 predstavljaju opoziciju” i da “nije moguće da dođe do izbornih manipulacija ni na samom izbornom mestu, ali ni posle glasanja”.

"Što se bojkota tiče, to je njihov izbor. Mi pozivamo da se pregleda (birački) spisak. Nema načina da se pokradu izbori. Apsolutno ću to da garantujem, ali ćemo pozvati međunarodne institucije, da se već jednom ta priča završi", rekao je Vučić.

Svi za dijalog, dijaloga nema

Iako i vlast i opozicija tvrde da su za dijalog, ne samo o izbornim uslovima, već i o ostalim zahtevima, dijaloga nema, niti u ovom momentu ima izgleda da će do razgovora vlasti i opozicije doći.

Vučić je ranije rekao da među opozicijom vidi samo „nestručne“, kao i da je razgovor moguć samo u parlamentu. Parlament većina opozicionih stranaka mesecima bojkotuje.

Zbog toga je za pregovore i određen Stručni tim, sastavljen od profesora i javnih ličnosti koji, kako je navedeno, nisu u strankama. Tim čine profesor Čedomir Čupić, profesor Dušan Vučićević, profesorka Snježana Milivojević, profesorka Jovanka Matić, politikolog Boban Stojanović, reditelj Srđan Dragojević, novinar Vukašin Obradović i Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja, kao i predstavnici NUNS-a i Asocijacije slobodnih medija.

Međutim, vlast nije pokazala volju ni želju da razgovara s njima.

Da je dijalog malo izvestan pokazuje i ovonedeljna Vučićeva izjava da ga „nije briga“ za opozicione planove o bojkotu, ali i njegovo ponižavanje političkih protivnika rečima da je bojkot jedino što im ostaje s obzirom na rejting koji imaju.

Izvor: Insajder; N1