Osam godina borbe Insajdera: Vlada razmatra skidanje oznake tajnosti sa dokumenata “Koraćeve komisije“
Iako su pojedini mediji preneli da je premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će Vlada skinuti oznaku tajnosti sa nekih svedočenja na osnovu kojih je 2003. "Koraćeva komisija" napisala izveštaj o propustima u obezbeđenju premijera Srbije Zorana Đinđića, u izjavi do koje je Insajder. net došao u međuvremenu navodi se nešto drugo. Vučić je naime rekao da Vlada tek razmatra da li će skinuti oznaku tajnosti. Insajder je za poslednjih osam godina tužio dve vlade sa zahtevom da se skine oznaka tajnosti sa ovih dokumenata.
Posle osam godina sudskih postupaka, 13 godina od kada je na dokumentaciju "Koraćeve komisije" stavljena oznaka tajnosti, Vlada razmatra da li će sa pojedinih svedočenja pred tom Komisijom biti skinuti oznaka tajnosti.
Kako je izjavio premijer Aleksandar Vučić, u Vladu je stiglo više zahteva da sa tih dokumenata bude skinuta oznaka tajnosti.
Ekipa emisije Insajder tražila je od Vlade Srbije po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja pristup dokumentima "Koraćeve komisije" već posle prvostepene sudske odluke u postupku za ubistvo premijera jer tada ugrožavanje istrage više nije moglo da bude razlog da dokumenti ostanu tajni.
Dok je Izveštaj "Koraćeve komisije" objavljen odmah pošto je napisan 2003, dokumentacija na osnovu koje je urađen odmah je proglašena "državnom tajnom".
Razlozi za "državnu tajnu"
U poslednjih osam godina dve vlade su na različite načine objašnjavale zbog čega odbijaju da na zahtev Insajdera skinu oznaku tajnosti sa dokumenata "Koraćeve komisije".
Vlada Srbije koju je formirao DS, u vreme dok je premijer bio Mirko Cvetković, na naš zahtev je dostavila paradoksalan odgovor - da su dokumenti komisije državna tajna i da samo Vlada ima nadležnost da skinu tu oznaku.
Pošto žalba povereniku za informacije od javnog značaja nije moguća na odluku Vlade, Insajder je 2008. pred Vrhovnim sudom pokrenuo upravni spor, ali je Upravni sud odbio našu žalbu. Na tu presudu smo podneli žalbu Ustavnom sudu, koji je 2013. doneo odluku da nam je povređeno ustavno pravo na pravično suđenje i slučaj je vraćen na ponovno odlučivanje.
U svojoj odluci Ustavni sud zaključuje da to što je neki dokument formalno-pravno klasifikovan kao strogo poverljiv nije dovoljno da se odbije pristup javnosti, već da se iza klasifikacije krije interes koji treba štititi.
Dve godine kasnije, 2015, i vlada Aleksandra Vučića odbija zahtev Insajdera, uz obrazloženje da je zahtev za dobijanje ovih informacija "znatiželja" novinara.
Praktično, da bi zadržala oznaku tajnosti na dokumentima, vlada Aleksandra Vučića prepisala je obrazloženje koje je bilo aktuelno davne 2003, kada se kao razlog navodila zaštita onih koji su svedočili pred Komisijom.
Ovakvo obrazloženje je možda i bilo opravedano u avgustu 2003, ali ostaje nejasno kako je opravdano i danas, kada su osuđeni za ubistvo premijera u zatvoru i pravnosnažno osuđeni.
Protiv ovog rešenja Insajder je ponovo podneo tužbu Upravnom sudu.
Šta nosi oznaku državna tajna
"Koraćevu komisiju" formirala je nakon ubistva premijera Vlada Srbije da bi se ispitalo funkcionisanje sistema obezbeđenja premijera. Izveštaj sadrži zaključke na osnovu brojnih svedočenja i dokumentacije, koji i danas nose oznaku tajnosti.
Pred Koraćevom komisijom svedočilo je 32 ljudi, među njima i pripadnici BIA i MUP-a, čija se čak i imena vode kao tajna. Zanimljivo je da ništa od ovih podataka nikada nije izašlo u javnost, pa ni na suđenju za ubistvo Zorana Đinđića.
Tužilaštvo na osnovu tog izveštaja nikada nije pokrenulo nijedan postupak.
Osim toga, preporuke koje je ta Komisija navela u Izveštaju, koji je objavljen još u avgustu 2003, do danas nisu sprovedene.
Tako nije utvrđena konkretna ni krivična, ni disciplinska odgovornost svih osoba koje su bile posredno ili neposredno zadužene za sistem obezbeđenja premijera.
Komisija je predložila i da MUP i BIA hitno izvrše unutrašnju kontrolu radi utvrđivanja propusta u vezi sa sistemom obezbeđenja predsednika Vlade. Rok za ovaj posao trebalo je da odredi Vlada, ali je po mišljenju Komisije za taj posao bilo dovoljno 45 dana. Ni ova preporuka nikada nije sprovedena.
Komisija je između ostalog utvrdila da u trenutku ubistva premijera Srbije nijedna služba nije radila procenu njegove bezbednosti, niti je bezbednost podignuta na viši nivo, iako je i pre 12. marta bilo više pokušaja ubistva premijera.
Dokumentacija na osnovu koje je napisan Izveštaj nije objavljena uprkos činjenici da su za ubistvo premijera pravosnažno osuđeni pripadnici MUP-a i nekadašnji pripadnici tajne službe bezbednosti, zajedno sa pripadnicima Zemunskog klana.
Sudski proces koji je vođen doveo je do presude samo neposrednim izvršiocima, dok inspiratori i nalogodavci do danas nisu otkriveni.