Poseta Erdogana: Ljudska prava u senci ekonomske koristi
Poseta turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Srbiji organizovana je uz najviše počasti i uz isticanje prijateljstva dve države i dva naroda. Ekonomska korist od ove posete stavljena je u prvi plan. S druge strane je pitanje koliku će zaista korist Srbija imati od ovako „pompezne“ posete, s obzirom na činjenicu da je turski predsednik ušao u otvoreni sukob sa EU i SAD i da ga otvoreno optužuju za kršenje ljudskih prava, ugrožavanje medijskih sloboda i hapšenje novinara.
Turskoj je danas u svetu potreban svaki saveznik nakon što je aktuelna vlast Redžepa Tajipa Erdogana izgubila podršku Nemačke, EU i SAD i to je jedan od razloga zbog kojih Erdogan dolazi u Srbiju i zemlje Balkana, slažu se sagovornici Insajdera Bojan Budimac, novinar koji živi u Bodrumu i Goran Miletić, direktor za Evropu organizacije Civil right defenders.
Miletić smatra da je jasno da Erdoganu treba podrška, i to za “unutrašnju upotrebu”.
“Setite se kako je Miloševiću to trebalo kada je izgubio sve prijatelje”, navodi Miletić.
Problem je, kaže Miletić, što se takvi modeli predstavljaju u Srbiji kao prihvatljivi.
“Ne samo Erdogan, nego i Alijev iz Azerbejdžana, beloruski predsednik Lukašenko, pa i mađarski Orban. Svi oni ugrožavaju ljudska prava u svojim zemljama, a mi ih predstavljamo kao prijatelje. Ekonomski to može da bude korisno, ali pitanje je kolika će biti ta korist”, navodi Miletić.
Budimac: Turskoj važno i ima li Gulenovih pristalica u Srbiji
S druge strane, novinar Bogdan Budimac koji živi u Bodrumu kaže da su ekonomski motivi važni za Srbiju i da je pitanje infrastrukturnih projekata moglo da bude značajno. On se slaže da su Turskoj danas potrebni saveznici.
Zatvorena i dečija televizija jer je bila kurdska
Nakon neuspelog puča u julu 2016. u Turskoj je uhapšeno oko 50.000 ljudi, a među njima i više od 150 novinara i medijskih radnika, pokazuju izveštaji međunarodnih organizacija za ljudska prava. Tako je Odbor za zaštitu novinara već nakon dva meseca saopštio da je zatvoreno 45 novina, 24 radijskih i 18 televizijskih stanica, 29 izdavačkih kuća i tri novinske agencije. Među zatvorenim stanicama bila je i jedna dečija televizija, ali problem je što je bila kurdska.
Sloboda izražavanja ne koristi se samo onda kada to vlastodršci smatraju podognim
U septembru je nastavljeno suđenje protiv 17 novinara novinara Đumhurijeta, od kojih je šest još u pritvoru. Njihovo puštanje iz pritvora tražili su i predstavnik OEBS za slobodu medija Harlem Dasir i specijalni izvestilac UN za pravo na slobodu mišljenja i izražavanja Dejvid Kej.
“Novinari i urednici dnevnika Đumhurijet moraju odmah da budu pušteni na slobodu zajedno sa svim ostalim uhapšenim novinarima jer sloboda izražavanja nije pravo koje može da se koristi samo onda kada vlastodršci to smatraju pogodnim”, kaže se u zajedničkom saopštenju povodom odluke turskog suda da ne pusti na slobodu šestoro novinara uhapšenih posle pokušaja puča.
“Turskoj je potreban svaki saveznik danas. Srbija je na važnom putu i što se tiče recimo Turskog toka”, navodi Budimac.
On, međutim, očekuje da tokom razgovora budu otvorena i bezbednosna pitanja, pre svega u vezi s organizacijom iza koje stoji Fetulah Gulen. Njega aktuelna turska vlast optužuje za organizaciju neuspelog puča u Turskoj prošle godine.
Budimac navodi da su postojale priče o pojavio velikog broja ljudi iz Gulenovog pokreta u Srbiji.
“Pričalo se da oni kupuju nekretnine po Beogardu. Ne znam da li će sada biti priče i o tome, ali to je svakako bila tema i kada je Hakan Fidan, šef turske obaveštajne službe bio u Beogradu pre dva meseca”, kaže Budimac. “On je i danas u delegaciji”.
Bez pominjanja hapšenja novinara i zatvaranje medija u Turskoj
Aktuelnu tursku vlast i predsednika Erdogana sve češće kritikuju zbog hapšenja novinara i kršenja ljudskih prava, a o tome nije bilo ni reči tokom posete, bar ne zvanično.
Podsetimo, nakon neuspelog puča prošlog jula vlast Redžepa Tajipa Erdogana uvela je vanredno stanje i pohapsila prvo one za koje je tvrdila da su puč organizovali. Od prvog dana tvrde da iza puča stoji islamski propovednik Fetulah Gulen kojki živi u SAD od 1999.
Najveći problem je što to vanredno stanje u Turskoj traje i danas, nakon više od godinu dana, što su hapšenja trajala mesecima, a neki od postupaka tek bi trebalo da počnu. Na drastična kršenja ljudskih prava ukazuju međunarodne organizacije, čak je i Savet evrope u aprilu otvorio proceduru praćenja Turske zbog stanja ljudskih prava u toj zemlji.
Goran Miletić kaže da su iskustva novinara i predstavnika humanitarnih organizacija iz Turske “drastično loša”.
“Posle puča Erdogan je iskoristio da pohapsi ne samo pučiste, nego i intelektualce, novinare, nevladine aktiviste i sve pod sintagmom “propagiranje terorizma”. Vanredno stanje traje i danas. Zatvaraju se mediji, humanitarne organizacije pleni im se imovina”, navodi Miletić.
Njegova organizacija je u stalnom kontaktu sa turskim kolegama i kaže da se novinari plaše da govore i da je taj strah realan.
“Kada napišu nešto protiv vlade mogu biti optuženi za propagiranje terorizna. Ako su radili u nekom od zatvorenih medija ili organizacija, ne mogu da nađu drugi posao, jer uz njihov socijalni broj stoji upisano da su propagirali terorizam. Kada pokušaju da otputuju iz zemlje, na granici im kažu poništen vam je pasoš”, navodi Miletić neke od situacija koje su doživeli novinari i aktivisti za ljudska prava u Turskoj.
Uticaj Gulena jak i opasan
S druge strane, novinar Bojan Budimac kaže da sloboda medija nije gora nego pre dolaska Erdogana na vlast. On navodi da Turska mora da se posmatra kroz istorijski konktekst i da je uticaj Ebdulaha Gulena koga je Erdogan optužio za organizovanje puča izuzetno jak i opasan za Tursku.
“Infiltracija Gulenovog pokreta u sve državne institucije, pre svega, policiju, pravosuđe i vojsku, počela je sredinom osamdesetih prošlog veka. To dakle traje tridesetak godina”,ističe Budimac.“Kada se govori o brojevima onda se kaže 150 hiljada uhapšenih ili pod istragom, ali morate da znate da u Turskoj ima oko tri milona državnih službvenika. Pa uporedite te brojke”.
Budimac kaže da i među medijskim radnicima ima propagandista i da se nikako ne može govoriti sve optužbe neosnovane.
Uhapšenom turskom sudiji nagrada za ljudska prava Vaclav Havel
Ovogodišnji dobitnik nagrade Vaclav Havela za ljudska prava je Murat Arslan, bivši sudija turskog Ustavnog suda i predsednik sada raspuštenog Udruženja sudija i tužilaca Turske. Arslan je snažni zagovornik nezavisnosti pravosuđa. Sudija Arslan je u pritvoru u Turskoj od 2016. godine.
Nagrada Vaclav Havel dodeljuje se za izvanredan doprinos akciji civilnog društva u odbrani ljudskih prava, a dodeljena je juče na specijalnoj ceremoniji u Palati Evrope u Strazburu, na otvaranju jesenje plenarne sednice Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.