Poverioci-radnici Jugoremedije protiv prodaje dok se firmi ne vrati licenca za lekove

Prema poslednjoj zvaničnoj proceni rađenoj krajem prošle godine prilikom uvođenja stečaja, vrednost Jugoremedije utvrđena je na oko 32 milona evra, od čega 16 milona evra predstavlja vrednost licence.

„Poverioci i radnici su prvo juče ušli u fabriku, a razlog je činjenica da bivši zakupac nije vratio licencu iako je u obavezi prema ugovoru o zakupu. Mi protestujemo, jer je oglas za prodaju Jugoremedije raspisan, iako je u toku parnica za povraćaj dozvola za stavljanje lekova u promet. Bez te licence fabrika vredi gotovo duplo manje, što može da utiče na to da nakon prodaje poverioci neće moći da se namire. Ko bi kupio automobil bez motora,“ ističe Pecikoza za Insajder.

Prema njegovim rečima, radnici i poverioci sklopili su usmeni dogovor sa stečajnim upravnikom da napuste fabriku i da probaju da se dogovore sa Agencijom za lekove ili ministarstvom privrede i Vladom Srbije. Ipak, radnici i poverioci će i narednih dana dolaziti u fabriku na taj način pokazujući simbolički otpor prodaji fabrike.

„Stečajni će sačekati odluku suda o licencama, pa ćemo videti da li će u tom slučaju oglas o prodaju biti povučen,“ ističe Pecikoza.

Privredni sud u Zrenjaninu proglasio je bankrot Jugoremedije u novembru 2016, četiri godine posle otvorenog stečaja.

Slučaj Jugoremedije nalazi se na spisku 24 sumnjive privatizacije, čije je preispitivanje zahtevala Evropska unija.

Prodaja licence metod za jeftino preuzimanje fabrike?

Savet za borbu protiv korupcije je godinama upozoravao na postupanje državnih organa u „Jugoremediji“, ističući da to ugrožava i interese malih akcionara, ali i vlasnički interes države.

Jugoremediju je 2002. godine privatizovala makedonska firma Jaka 80 čiji je vlasnik niški biznismen Jovica Stefanović Nini, koji je 2012. sa saradnicima uhapšen zbog zloupotrebe položaja i pribavljanje 7,5 miliona evra na štetu Jugoremedije.

Posle višemesečnog štrajka većeg dela zaposlenih, koji su i manjinski akcionari Jugoremedije, država je 2006. raskinula privatizaciju jer vlasnik nije ispunio ugovorene obaveze. Država je ponovo postala vlasnik 42 odsto akcija, mali akcionari svojih 58 odsto.

Radnici-akcionari Jugoremedije na čelu sa Zdravkom Deurićem vodili su fabriku od marta 2007. do decembra 2012, a za to vreme su uspeli i da otplate sve obaveze.

Ipak, uprkos protestu radnika i akcionara Jugoremedije, pa i fizičkog sukoba između radnika i pripadnika sudskog obezbeđenja, Privredni sud u Zrenjaninu 27. decembra 2012. doneo je rešenje o otvaranju stečajnog postupka na zahtev Hipo Alpe-Adrija banke koja potražuje oko 1,6 miliona evra.  Takođe, protiv Zdravka Deurića je pokrenut krivični postupak zbog sumnje da je sa saradnicima oštetio Jugoremediju za 600 000 evra, što Deurić i radnici negiraju.

Nakon što je 2012. proglašen stečaj u Jugoremediji, kontrola nad firmom je sprovođena preko zakupa. Stečajni upravnik Radomir Savić za 50.000 evra mesečno je izdao fabriku u zakup firmi Union medic Milana Selakovića, potpredsednika gradskog odbora SPS-a u Novom Sadu, koji tokom tri i po godine upravljanja radi samo najprofitabilnije segmente proizvodnje.

U septembru 2013. godine Odbor poverilaca Jugoremedije se obratio tadašnjem prvom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću i drugim nadležnim institucijama, sa upozorenjem da su Privredni sud u Zrenjaninu i stečajni upravnik Radovan Savić postupili nezakonito i protivno interesima poverilaca kada su dozvolili zakupcu, firmi Union-Medic,  da prenese mesto proizvodnje, kao i licencu za registraciju lekova.

Tek ulaskom u bankrot u decembru 2016. godine stečajni upravnik Radovan Savić raskinuo je zakup sa firmom Union Medic koja je vlasništvo Milana Selakovića. Međutim, iako je prema odredbama ugovora o zakupu bio dužan da vrati registracionu dokumentaciju među kojom je i licenca za stavljanje lekova u promet, on je to odbio.

Stečajni upravnik je pokrenuo tužbu protiv firme Union-Medic za vraćanje registracione dokumentacije, ali je stečajni sudija Aleksandar Stojkovski uprkos tome raspisao oglas za prodaju Jugoremedije koja je zakazana za 16. oktobar.

U oglasu se navodi i da se prodaje parnica za za povraćaj dozvole, međutim, Odbor poverilaca smatra da se prodajom Jugoremedije pre okončanja parnice za povraćaj dozvole, „drastično privileguje uzurpator ovih dozvola, odnosno preduzeće Union-Medic iz Novog Sada, koje jedino ima ekonomski interes da kupi Jugoremediju bez ovih dozvola“.

„Selaković ili neko ko stoji iza njega time što imaju licencu imaju ogroman interes da preuzmu Jugoremediju jeftinije nego što bi bilo kada bi u procenu vrednosti bile licence,“ ističe Pecikoza za Insajder.

Priznata potraživanja poverilaca "Jugoremedije" iznose oko 27 miliona evra, dok je celokupna imovina firme po kojoj je ona ponuđena za prodaju tek oko 16 miliona evra, što je 50 odsto od procenjene vrednosti ukupne imovine.

Kako stvari trenutno stoje, s obzirom da se najveći deo potraživanja odnosi na banke i poresku upravu koji su razlučni poverioci i imaju hipoteke na nepokretnostima - 450 bivših radnika i oko 3000 malih akcionara ostaće praznih ruku, ali i država koja je vlasnik 42 odsto akcija.

Savet za borbu protiv korupcije: Izvršna vlast odgovorna za kriminal u Jugoremediji

Savet za borbu protiv korupcije je u više navrata Vladi Srbije dostavljao mišljenja i preporuke u kojima ističe da su „svi problemi i sporovi u ovom slučaju nastali isključivo zbog postupanja izvršne vlasti“.

Prema navodima Saveta, Akcijski fond i Agencija za privatizaciju prodali su 42% kapitala “Jugoremedije” firmi iza koje stoji Jovica Stefanović-Nini, biznismen koji je u trenutku prodaje bio na poternici Interpola i kome je kupoprodaja državnog paketa akcija „Jugoremedije“ poslužila za pranje novca stečenog kriminalom tokom devedesetih godina.

Za razliku od većine kriminalnih privatizacija, primer “Jugoremedije” je jedinstven zbog toga što su mali akcionari decembra 2006. godine, nakon višegodišnje borbe uspeli da pred sudom dokažu nezakonitosti prilikom prodaje akcija svoje fabrike i dokapitalizacije na osnovu koje se kupac manjinskog dela kapitala upisao kao većinski vlasnik.

„Usledila je, međutim, četvoromesečna opstrukcija izvršenja pravosnažnih sudskih odluka, koju je Stefanovićeva uprava iskoristila da prekine proizvodnju u “Jugoremediji” i donese niz štetnih poslovnih odluka sa ciljem da izazove stečaj,“ navodi se u pismu Verice Barać iz 2010. godine tadašnjem premijeru Mirku Cvetkoviću.

Mali akcionari i radnici Jugoremedije tužili su državu za čitav niz štetnih poteza i traže 112,5 miliona evra odštete. Prvostepeni sud je odbacio tužbu, ali je upućena i žalba, a akcionari tvrde da će ići i do Suda u Strazburu ako bude potrebno.

Takođe, i pored nalaza Saveta za borbu protiv korupcije, ali i apela Evropskog parlamenta, svi krivci za upropaštavanje ove nekada značajne jugoslovenske farmaceutske kompanije još uvek nisu pravosnažno osuđeni. Jugoremedija ostaje živući primer "pljačkaške" tranzicije koja i dalje traje.

Saša Dragojlo