Pravosuđe prvi put jedinstveno: Povucite predložena rešenja o promeni Ustava (VIDEO)
Sudije i tužioci, iz dana u dan iznose u javnosti jasne i jedinstvene stavove - amandmani na delove Ustava koji se tiču pravosuđa, a koji je pripremila radna grupa Ministarstva pravde, su neprihvatljivi.
Naime, kroz predložene amandmane, kako je pokazala analiza Insajdera samo nekoliko dana posle objavljivanja predloga novog teksta Ustava, krije se zapravo stavljanje pravosuđa pod potpunu kontrolu. Prvi put predstavnici pravosudne vlasti su ujedinjeni u stavu da predložene promene ne treba da budu usvojene.
Čim su predstavnici Vlade krajem prošlog meseca objavili amandamane i pozvali na javnu raspravu o promenama Ustava u delu koji se tiče pravosuđa, nevladine organizacije, udruženja tužilaca i sudija, kolegijumi sudova širom Srbije ujedinili su se u stavu da ovakve izmena Ustava vode ka ugrožavanju vladavine prava i podrivanju nezavisnosti pravosuđa.
Poslednji u nizu koji su se javno suprotstavili nedavno objavljenim rešenjima Ministarstva pravde su i dva najviša sudska tela – Visoki savet sudstva i najviši sud u zemlji - Vrhovni kasacioni sud.
Poručeno je da su rešenja za izmenu Ustava neprihvatljiva i zatražena je izrada novog radnog teksta amandmana, uz uvažavanje osnovanih prigovora i predloga iznetih tokom javne rasprave.
Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić, osim što smatra da bi jedino razumno rešenje bilo da se ovakav predlog Ministarstva pravde što pre povuče iz procedure, ocenjuje da je ovaj radni tekst ipak uspeo nešto što se činilo nemoguće – da pokrene već umrtvljeno pravosuđe.
Majić, kao jedan od razloga za pobunu struke, vidi i iskustvo prethodnih reformi.
„Ma koliko uniženo, osramoćeno i obezvlašćeno bilo, srpsko pravosuđe danas nije ono isto od pre deset godina. Upravo ta činjenica predstavlja i najznačajniji previd novih pravosudnih 'usrećitelja'. Iako grogirano, ono je ipak starije za jedno značajno, teško oprostivo iskustvo“, navodi Majić na svom blogu u tekstu „Danajski ustavopisci i propuštanje nepropuštene prilike“.
Dok pristižu reakcije struke, predstavnici vlasti ukazuju da je svaka kritika zainteresovane javnosti vrlo dobrodošla, a predsednica Vlade Ana Brnabić najavljuje i učešće na okruglom stolu u Beogradu, ne bi li, kako navodi, dala temi na značaju i čula sugestije struke.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić na pitanje Insajdera da li je Vlada spremna da povuče predloženi Nacrt izmena Ustava, kaže da su svi predlozi na stolu, a da će biti izabran onaj koji je najbolji za Srbiju.
"Razmišlja se o tome, kao što sam rekla nekoliko puta, da se razgovara i da vidimo kako može da se unapredi trenutni Nacrt. Ja nisam za to da se potpuno povlači pa da krenemo od nule, jer bi se time izgubilo puno vremena i za tim nema potrebe, ali videćemo tokom javne rasprave, kojoj ću i sama prisustvovati. U ovom trenutku, sve je na stolu", kaže Brnabić.
Đinđićev pokušaj reforme
U poslednjih dvadeset godina u Srbiji je bilo nekoliko pokušaja reformi pravosuđa.
Prvi pokušaj bio je odmah nakon pada režima Slobodana Miloševića. To je ujedno bila i jedina prilika za lustracijom sudija koje su u vreme Miloševića postavljene iz lojalnosti, ali do toga nikada nije došlo.
Prvi potez nove vlade Srbije u januaru 2001. bio je da vrati sudije koje je Slobodan Milošević razrešio zbog neposlušnosti, što je i urađeno.
Među njima bilo je i sudija koje su smenjene 1993. jer nisu bile lojalne Miloševićevom režimu, ali i 1997. kada su meta bile sudije koje su se pobunile protiv izborne krađe na lokalnim izborima 1996.
Drugi potez Đinđićeve Vlade bio je da iz pravosuđa odu Miloševićevi poslušnici. Ova ideja, međutim, nije uspela, jer je inicijativa naišla na osudu Demokratske stranke Srbije, ali i tadašnje nove sudske vlasti.
Do prvog sukoba izvršne i sudske vlasti došlo je još 2001, a sukob je zaoštren 2002.
Svi ovi sukobi doveli su, između ostalog, i do toga da i pet godina od smene Miloševićevo režima, u Srbiji presude u ime naroda donose upravo one sudije postavljene iz lojanosti.
Svim posledicama, ali i analizom zašto do lutracije sudija Miloćevićevog režima nije došlo, novinari Insajdera objavili su u serijalu „Srpska pravda“ emitovanom 2005. godine.
Nesupešne reforme pravosuđa
Korenite promene pravosudnog sistema Srbije događaju se tek nakon ustavnih promena 2006. godine. Dugo najavljivana reforma pravosuđa započela je donošenjem Nacionalne strategije reforme pravosuđa maja 2006, Ustava - novembra iste godine i seta pravosudnih zakona decembra 2008.
Četiri godine kasnije, presek stanja uradio je Savet za borbu protiv korupcije u svom izveštaju koji je 26. aprila 2012. dostavio Vladi Republike Srbije.
U tom izveštaju zaključeno je, između ostalog, da reforma koju je osmislila i do tada uglavnom realizovala izvršna vlast, nije dala očekivane rezultate.
I dve godine kasnije, Vladin Savet za borbu protiv korupcije zaključuje da reforma koja bi trebalo da obezbedi nezavisnost pravosuđa nije sprovedena i da stanje u toj oblasti nije popravljeno.
„Naprotiv, stanje je pogoršano jer su uočena veća mešanja izvršne vlasti u rad pravosudnih institucija“, navodi Savet u izveštaju 2014. godine.
Da se uticaj izvršne vlasti na pravosuđe nije smanjio konstatovano je i u izveštaju ovog Vladinog tela sastavljenog 2016.
U tom izveštaju, Savet je ukazao na to da u pravosudnom sistemu Srbije postoje brojni problemi i da je i dalje očigledan uticaj izvršne vlasti na tužilaštvo i sudove.
Standardi Evropske unije kao izgovor
Inače, nova „reforma“ pravosuđa sprovodi se, pre svega, zbog usklađivanja sa standardima Evropske unije o nezavisnosti sudstva. Srbija se u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23 o pravosuđu i osnovnim pravima obavezala da će ustavne reforme u oblasti pravosuđa sprovesti u najkraćem roku. U toku prošle godine sprovedeno je nekoliko rasprava i konsultacija na kome se raspravljalo upravo o nacrtu ovog dela Ustava.
Međutim, 30. oktobra prošle godine Ministаrstvo prаvde o prekidu učešćа u konsultаcijаmа obavestili su Društvo sudijа Srbije, Udruženje jаvnih tužilаcа i zаmenikа jаvnih tužilаcа Srbije, Centаr zа prаvosudnа istrаživаnjа, Udruženje sudijskih i tužilаčkih pomoćnikа Srbije, Komitet prаvnikа zа ljudskа prаvа - YUCOM i Beogrаdski centаr zа ljudskа prаvа.