Predizborna slikanja, izborne nepravilnosti i sumnje u postizborna “štelovanja”

“Koliko će ponovljeno glasanje uticati na ishod izbora odnosno može li se tako još neka politička grupacija naći u parlamentu”, teško je procenjivati kaže Pavle Dimitrijević iz organizacije Crta.

Pravo da ponovo glasa dobilo je nešto više od 203.000 birača.

“Za sada znamo da je to oko tri odsto ukupnog broja birača, ali tek sada predstoji računanje i procena da li bi to i koliko moglo zaista da utiče na konačne izborne rezultate”, objašnjava Dimitrijević.

Izbori se na 117 biračkih mesta, kako objašnjava, ponavljaju jer se broj listića u kutiji koji je naveden u zapisnicima o radu biračkih odbora ne poklapa s navedenim brojem glasalih (zaokruženih i potpisanih u izvodima iz biračkog spiska).

“Na 110 mesta na osnovu zapisnika nije moguće otkloniti računska neslaganja koja mogu uticati na rezultate izbora, a sa šest biračkih mesta zapisnici nisu ni stigli u RIK. U samo jednom slučaju prihvaćen je prigovor birača koji nije mogao da glasa”, pojašnjava Dimitrijević.

Crta je nakon samih izbora podnela 34 prigovora zbog neregularnosti na biračkim mestima alii h RIK nije ni razmatrao, niti ih je čitao, već ih je sve zajedno odbacio. Kako je izgledalo odlučivanje o tim amandmanima, možete videti u sledećem videu.

Zanimljivo je da ni u jednom zapisniku s biračkih mesta neregularnosti nisu zabeležene, barem prema podacima koje ima posmatračka misija Crta. Postoje slučajevi u kojima se na određenom broju biračkih mesta ne mogu tačno utvrditi rezultati iako u svakom biračkom odboru ima i više desetina članova.

“To je ono o čemu smo godinama govorili. Da je neophodno da veliki broj ljudi bude obučen za rad u biračkim odborima i da znaju da razlikuju crno od belog”, kaže Dimitrijević.

Insajderu se javio jedan od birača iz Leskovca koji tvrdi da je glasao za jednu listu na parlamentarnim izborima i da su isto učinili i članovi njegove porodice, ali da, prema zapisniku sa biračkog mesta, ta lista nije dobila nijedan glas.

Pavle Dimitrijević Iz Crte navodi da je to sada nemoguće proveriti i da postoje tri scenarija za tako nešto.

“Prvo mora se utvrditi da li se to dogodilo, ako jeste postoji mogućnpost da su ti listići završili na nekoj drugoj gomili ili su svrstani u nevažeće. Ali to je pitanje za birački odbor i za 20 ljudi koji su tamo. Da li je moguće da niko nije primetio da su listići stavljeni na pogrešnu gomilu? To je ono na čemu godinama insistiramo da postoje posmatrači i da članovi biračkih odbora budu obučeni”, kaže Dimitrijević.

U vranjanskom selu Savez vojvođanskih Mađara treći: Inženjering ili zabuna

Mediji iz Vranja javili su da su birači na parlamentarnim izborima u vranjanskom selu Neradovac kao i delom u Osnovnoj školi "Dositej Obradović" glasili za Savez vojvođanskih Mađara koji je tamo osvojio 1.265 glasova i treće mesto na tim biračkim mestima. Istovremeno, prema popisu stanovništva iz 2011. u Vranju živi svega šest osoba koje su se izjasnile kao Mađari. Stoga je glasanje za SVM objašnjeno time da su na lokalnim izborima ti glasači glasali za broj četiri na listi za lokalne izbore, a na tom mestu je bila Srpska desnica, pa su po automatizmu i na listiću za parlamentarne izbore isto zaokružili broj 4, ali na toj listi na toj poziciji bio je SVM.

Ovako neobičnu situaciju objašnjava i nosilac liste Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor. On kaže da je SVM izbornu kampanju vodio isključivo na teritoriji Vojvodine i u Beogradu i da nije učestvovao na lokalnim izborima u Vranju, niti bilo gde drugde u južnoj Srbiji.

 "To što je izborna lista Grupa građana 'Srpska desnica' na lokalnim izborima u Vranju učestvovala pod rednim brojem četiri, što je bio broj pod kojim je SVM učestvovao na parlamentarnim izborima, velika je slučajnost. Pretpostavljamo da su birači koji su za njih glasali, najverovatnije na oba glasačka listića zaokružili broj četiri, što je razlog čudnog rezultata", naveo je Pastor u pisanoj izjavi.

Pastor je dodao da je SVM postigao istorijski uspeh na izborima 21. juna zahvaljujući velikoj podršci Vojvođana i najavio da će kao regionalna stranka i stranka mađarske nacionalne zajednice nastaviti da i u budućnosti u prvi plan stavlja interese svojih birača.

Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSiD) Bojan Klačar smatra da se radi o nekoj vrsti inženjeringa.

On je za portal slobodnarec.eu rekao da je nemoguće da se prilikom glasanja za SVM u Vranju "radi o ljudima koji su nezadovoljni ponudom i iz bunta glasaju bez ikakvog smisla". Kako objašnjava, dešava se da manjinske stranke dobiju glasove u sredinama u kojima ih nema, ali nikada u ovakvom obimu.

"Ovde se radi o nekoj vrsti inženjeringa, bila je neka ideja da svi ti ljudi zapravo glasaju isti broj 4 koji je bio na lokalnim izborima. Ljudi su hteli da glasaju za Srpsku desnicu, ali nisu vodili računa o tome da to nije identičan nivo izbora", rekao je Klačar.

Dodaje da je "nemoguće da je greška u pitanju" i da jedino na ovaj način može da objasni ovaj fenomen.

Krivične prijave zbog „asistencije“ pri glasanju

Na društvenim mrežama pojavio snimak biračkog mesta na kome se vidi žena koja se na jednom biračkom mestu zadržala i „asistirala” iza paravana prilikom glasanja nekoliko birača, instruirala i proveravala glasačke listiće. Snimak se brzo proširio mrežama, pa i rezultirao potpisivanjem onlajn peticije za ponavljanje izbora.

U međuvremenu, ovim povodom podnete su dve krivične prijave iz kojih se saznalo da je moguće da je ova zloupotreba bila na biračkom mestu na Ubu. Naime, organizacija Crta navela je juče na svom Tviter nalogu da je podnela krivičnu prijavu protiv N.N. lica zbog povrede tajnosti glasanja i davanja i primanja mita u vezi sa glasanjem, na osnovu sa snimka sa biračkog mesta 49 na Ubu.

Nešto ranije, i Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) je saopštilo da poseduju podatke o snimku i da su dobili informacije da je reč o kolektivnom glasanju jednog romskog naselja, da znaju koji ih je autobuski prevoznik dovozio, kao i imena aktera sa snimka.

"Dobili smo informacije da je reč o kolektivnom glasanju jednog romskog naselja, a imamo informacije koji ih je autobuski prevoznik dovozio, kao i imena aktera sa snimka. Za glas je dobijano 1.000 dinara i paket. Tužilaštvo je već do sada moralo da preduzme određene istražne radnje koje bi vodile pokretanju krivičnog postupka, jer se očigledno radi o krivičnim delima koji se tiču povrede izbornog prava. Tužilaštvo mora da ispita tačnost informacija koje imamo", ocenila je ta organizacija i dodala da će sve informacije proslediti nadležnom tužilaštvu.

Slučaj “Kukulovce” i v.d. nefunkcioner

Selo Kukulovce, na sedam kilometara od Leskovca, postalo je poznato u javnosti po visokoj izlaznosti na predsedničkim izborima 2017, koji su u ovom selu ponovljeni zbog niza nepravilnosti, a nakon ponavljanja Aleksandar Vučić osvojio je 95,67 odsto glasova.

Meštani ovog sela su početkom juna ove godine najavili bojkot izbora jer obećanja data pre tri godine, da će biti izgrađena kanalizacija i asfaltiran put, nisu ispunjena.

U jeku predizborne kampanje, a nakon pisanja medija o odluci meštana, ovo selo posetio je gradonačelnik Goran Cvetanović sa direktorom JP "Putevi Srbije" Zoranom Drobnjakom i obećao da će asfalt stići narednih dana, pre održavanja izbora.

Upravo ova aktivnost, prema mišljenju Transparentnosti Srbije, bila je sporna pa su zato uputili dopis Višem javnom Tužilaštvu u Nišu - posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije i Agenciji za borbu protiv korupcije.

“Krivični zakonik Republike Srbije u članu 156. propisuje krivično delo 'Davanja i primanje mita u vezi sa glasanjem', a delo može izvršiti svako ko drugome nudi, daje ili obeća poklon ili kakvu drugu korist da na izborima glasa”, naveo je TS u svojim dopisima.

Agencija za borbu protiv korupcije ovu prijavu je odbacila jer, kako je obrazloženo na konferenciji, Drobnjak nije javni funkcioner jer je u statusu vršioca dužnosti.

TS: Iako nisu održani predsednički izbori, tokom kampanje dominirao predsednik Srbije

Neregularnosti je bilo i tokom predizborne kampanje i one su uglavnom konstatovane i pre izbora, ali to nije sprečilo funkcionere i članove vladajuće stranke da ne samo nastave već i pojačaju promotivne aktivnosti. Članovi Vlade imali su čak 229 promotivnih aktivnosti, što je 90 odsto više nego u istom periodu u neizbornoj 2019. godini, podaci su iz istraživanja koje je sprovela organizacija Transparentnost tokom praćenja kampanje za parlamentarne izbore.

“Iako su 21. juna održani izbori na svim nivoima, izuzev predsedničkih, predsednik Srbije Aleksandar Vučić dominirao je izbornom kampanjom i zasenio je ne samo ostale aktere iz Srpske napredne stranke i drugih partija sa liste koja je nosila njegovo ime, nego i sve druge učesnike izbora”, jedan je od nalaza Transparentnosti.

Od republičkih funkcionera, prema njihovom istraživanju, najviše promotivnih aktivnosti imali su Aleksandar Vulin (36), Ana Brnabić (34), Mladen Šarčević (28), Zoran Đorđević (27) i Zorana Mihajlović (24).

“Najveći procentualni rast u odnosu na 2019. imao je Ivica Dačić, koji je utrostručio broj promotivnih aktivnosti (sa šest na 18)”, nalazi su Transparentnosti.

Među lokalnim funkcionerima dominirao je zamenik gradonačelnika Goran Vesić koji je imao čak 46 promotivnih aktivnosti.

Transparentnost ističe i da su pojavu funkcionerske kampanje konstatovali i posmatrači iz misije OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) kao i predstavnici Evropske mreže posmatrača izbora (ENEMO).

Agenciji u izbornoj kampanji podnete 43 prijave: Četiri mere razrešenja i šest upozorenja

Do dana izbora Agencija za borbu protiv korupcije primila je 43 prijave zbog sumnje da su javni funkcioneri prekršili zakon u izbornoj kampanji, navela je pomoćnica direktora Agencije za sukob interesa i pitanja lobiranja Verka Atanasković. Ona je na onlajn konferenciji za novinare Transparentnosti Srbije saopštila da je Agencija donela 10 mera od kojih su četiri mere razrešenja – jednom gradonačelniku, predsedniku opštine i dvojice direktora javnog preduzeća.

U poslednjih sedam dana na adresu Agencije stiglo je još šest prijava o kojima, kako je navela Atanasković, Agencija odlučuje.

O kojim se funkcionerima radi međutim još nije poznato jer, kako je obrazložila Atanasković, mere Agencije će biti objavljene na sajtu nakon što se sa njima upoznaju i sami kažnjeni funkcioneri.

Za sada se zna samo ko su dvojica direktora javnih preduzeća kojima su izrečene mere razrešenja – Đorđe Milanović, direktor JKP Vodovod Valjevo i Zoran Stepanović, direktor JP Toplana Valjevo. Naime, kako je početkom juna saopštila Agencija, utvrđeno je da su oni u svrhu izborne kampanje i pozivanja birača da glasaju za izbornu listu SPS i JS za odbornike Skupštine Valjeva, u predizbornom spotu nedozvoljeno koristili javne resurse, čime su postupili suprotno odrebi čl. 29 Zakona o Agenciji.

U oba slučaja zaključeno je da je došlo do nedozvoljenog korišćenja javnih resursa u svrhu političke promocije, a kako je tada navela Agencija, rešenja nisu konačna i Milanović i Stepanović mogu podneti žalbu Odboru Agencije.

Prema navodima Agencije, primli su ukupno 37 prijava protiv političkih subjekata, a pet se ne odnosi na izbornu kampanju. U ovim slučajevima doneli su 20 rešenja kojim je utvrđeno nepostojanje osnova za odlučivanje o povredi zakona, dok su povredu zakona utvrdili na osnovu pet prijava. Postupci po sedam prijava još su u toku.

Promotivne aktivnosti Zorana Đorđevića i u predizbornoj tišini

Tokom izborne tišine, Transparentnost je uočila je nekoliko aktivnosti funkcionera, promotivnih, ali i iz drugih kategorija, koje su, međutim, imale promotivni efekat.

“Najteži slučaj svakako je ono što je organizovao ministar za rad Zoran Đorđević, kao vrhunac sopstvene promotivne kampanje tokom koje je imao 27 promotivnih aktivnosti u izbornoj kampanji i 28 tokom vanrednog stanja. Reč je o konferenciji za novinare 19. juna na kojoj je saopšteno da je ministar doneo odluku da trogodišnja devojčica, koja je oduzeta od usvojitelja nakon šest meseci zbog proceduralne greške, bude vraćena usvojiteljima. Ministar je tu odluku saopštio na konferenciji za novinare”, podsetila je Transparentnost i navela da je ministar tada “režirao” svojevrstan rijaliti organizujući ponovni susret devojčice i usvojitelja pred kamerama.

Što se tiče naslovnih strana novina u vreme izborne tišine, prvog dana, 19. juna, dominirao je Aleksandar Vučić i to nakon susreta sa Sergejem Lavrovom, dok su se drugog dana, u subotu, 20. juna, na naslovnim stranicama našli Siniša Mali, Mladen Šarčević, dok je, kako dodaju, lik Aleksandra Vučića dominirao naslovnom Srpskog telegrafa.