Predsednik države i šef stranke – nespojive funkcije

Da li se Aleksandar Vučić građanima tokom kampanje “Budućnost Srbije” obraća kao predsednik svih građana ili kao predsednik vladajuće stranke simpatizerima te stranke - jeste suštinsko pitanje. Iz tog razloga je važno i ko kampanju finansira. Da li građani Srbije plaćaju turneju predsednika države da bi to koristio, između ostalog, da se obračunava s političkim protivnicima? Ili sve to plaća SNS što je tek sporno jer je onda u pitanju stranačka kampanja predsednika koji bi trebalo da radi u interesu svih građana, a ne da radno vreme predsednika koristi za kampanju stranke. I pored svih ovih čijenica, predstavnici vlasti ne vide ništa sporno. Baš zbog toga postavlja se pitanje da li svesno krše Ustav ili im nije poznato šta piše u najvišem državnom aktu.

Iako zakon ne zabranjuje da predsednik države bude i predsednik stranke, Ustav je jasan u tome šta su nadležnosti predsednika, a sve to dovodi do zaključka da su dve funkcije nespojive.

Ustav Srbije

Položaj predsednika Republike

Član 111.

Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije.

Nadležnost

Član 112.

Predsednik Republike: 
1. predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, 
2. ukazom proglašava zakone, u skladu s Ustavom, 
3. predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista, 
4. predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom, 
5. postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade, 
6. prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, 
7. daje pomilovanja i odlikovanja, 
8. vrši i druge poslove određene Ustavom.

Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.

 Predsednik države, što se nadležnosti tiče, ako poštuje Ustav ne bi mogao da se ponaša pre svega kao da je predsednik samo onih koji su glasali za SNS, ne bi mogao kao predsednik da iznosi brojne optužbe na račun građana i ne bi se bavio bolnicama, školama, fabrikama...

„Pitate me kako se finansira...“, „Sve je transparentno“, „Meni ručak ne plaća država...“

Na pitanje novinara kako se finansira kampanja “Budućnost Srbije” premijerka Ana Brnabić je ocenila da se pravi tema od nečega čega nema i da se kampanja finansira u skladu s ustavnim ovlašćenjima Vlade i predsednika države.

"Pitate me kako se finansira to da legitimno izabran predsednik Srbije putuje po Srbiji i viđa se sa građanima i privredicima. Finansira se u skladu sa onim što su ustavna ovlašćenja Vlade i predsednika", rekla je premijerka posle obilaska Nacionalne referentne laboratorije.

Prvog dana kampanje, na pitanje da li je ovo kampanja pred izbore ili funkcionerska kampanja, predsednik Vučić je rekao da nije nijedno od toga.

“Ja ne znam šta vam je funkcionerska kampanja. Ja kao predsednik Srbije idem da razgovaram s narodom, idem da rešavam probleme ljudi. Negde će mi se pridružiti predsednica Vlade Srbije, negde ne. Idemo da radimo svoj posao, da postavljamo kamen temeljac za stanove za vojnike, policajce i sve mlade ljude”, rekao je Vučić.

On je dodao i da “pošto se pominju troškovi” oko ove kampanje, u ovom slučaju nema većih troškova od uobičajenih.

“Meni ručak ili spavanje u motelu ne plaća država, ja dnevnice ne uzimam”, rekao je Vučić, ostavljajući time prostor za pitanje ko to onda čini.

Na pitanje da li je za kampanju šefa države planiran novac u budžetu, generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković je, kao i premijerka, izbegao direktan odgovor i rekao da je “sve transparentno”. Uzvratio je i kontrapitanjem: "Na šta mislite da je planiran novac kada predsednik obilazi svoju državu?".

U odgovoru na pitanje ko finansira kampanju “Budućnost Srbije” je ključ za poštovanje zakona. Ukoliko se kampanja finansira iz državnog budžeta sporno je obračunavanje s političkim protivnicima koje se može čuti u Vučićevom obraćanju, kao i dolazak na skupove ljudi koji rade u javnim institucijama i državnim preduzećima.

S druge strane, bilo bi sporno i da kampanju finansira Srpska napredna stranka jer se Vučić obraća u svojstvu predsednika države, a ne lidera SNS-a.

Ustav, zakon i predsednik

Iako u Ustavu i Zakonu o predsedniku piše da predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije, a u Ustavu piše i da predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost – u Srbiji je istovremeno obavljanje funkcije predsednika države i stranke u skladu sa zakonom.

Moderna država Srbija je posle raspada SFRJ, SRJ i Državne zajednice SCG, formirana  je 2006. godine kada je usvojen i važeći Ustav.

U Članu 115. Ustava piše:

“Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost”.

Ista odredba postojala je i u Ustavu iz 1990. ali je čak i tada, pod pritiskom javnosti, Milošević pribegao političkom manevru zamrazavanja stranačke funkcije, što je tada i dalje tumačeno kao neustavno rešenje. 

O (ne)spojivosti funkcija svojevremeno se izjasnio Savezni ustavni sud koji je ocenio da funkcija predsednika stranke nije javna funkcija prema Ustavu, odnosno nije reč o izabranoj državnoj funkciji.

U vreme kada je predsednik države bio Boris Tadić, Hrvatsko-šokačko-bunjevačka stranka obratila se prvo Ustavnom sudu Srbije, koji je odbio da se izjasni o tome da li je u skladu sa Članom 15. Ustava da predsednik Republike istovremeno obavlja i funkciju predsednika stranke.   

Tomislav Nikolić jedini je koji je dolaskom na mesto predsednika Srbije podneo ostavku na mesto šefa stranke. Zbog toga je, kako se pokazalo, izgubio uporište u stranci i nakon isteka mandata politički marginalizovan.