Predsednik Fiskalnog saveta za Insajder: Prvo nas kritikuju, a onda se pokaže da smo u pravu (VIDEO)
Budžet Republike Srbije za 2018. usvojen je u srpskom parlamentu u atmosferi koja je ličila na sve osim na instituciju u kojoj vladaju demokratski principi. Poslanici vladajuće većine podneli su čak oko 2.000 amandmana na zakone i na taj način oduzeli i vreme i mogućnost opoziciji da iznesu svoje stavove o Zakonu o budžetu za sledeću godinu.
Ozbiljnu analizu i ocenu budžeta za 2018. dao je Fiskalni savet koji je za njega imao i reči hvale ali i kritike. Upravo ta kritika ponovo ih je, po ko zna koji put, dovela u situaciju da predstavnici vlasti osporavaju njihove ocene i predloge.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je u Intervjuu za Insajder rekao da se sa tim susreću od osnivanja ali da ih to nije pokolebalo u njihovom radu jer se, kako kaže, svaki put pokazalo da su u pravu.
Samo jedna kritika Fiskalnog saveta na sada već usvojeni budžet za 2018. bila je dovoljna da predstavnici vlasti u parlamentu postave pitanje stručnosti i legitimosti članova tog tela. Ovoga puta kamen spoticanja bile su penzije i stav Fiskalnog saveta da ih treba vratiti na nivo pre smanjivanja. Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović objašnjava da razlozi zbog kojih je donet privremeni zakon o smanjenju penzija, više ne postoje.
„Razlog sa smanjenje penzija je bila potencijalna kriza javnih finansija i javnog duga. Sada sa 2018. bužet je uravnotežen, dug počinje da pada, plate i penzije se povećavaju. Zato nema razloga da se i dalje drži taj privremeni zakon. I to je naišlo na kritike na Odboru za finansije. Slična stvar je bila i 2012. kada smo mi napravili predlog fiskalne konsolidacije koji je sadržao meru zamrzavanja plata i penzija. To je tada naišlo na burne reakcije tadašnjeg premijera. I on je slično kao i sada u Odboru za finansije poručio Fiskalnom savetu da se kandiduje na izborima i onda predlaže takve mere. Međutim, 2014. novi premijer Aleksandar Vučić, morao je ne samo da zamrzne plate i penzije već i da ih smanji da bi konsolidacija uspela“, kaže Petrović.
Predsednik Fiskalnog saveta smatra da su javne finansije države Srbije stabilne i da je svetla tačka usvojenog budžeta za 2018. mali deficit. S druge strane, kada je reč o rastu bruto domaćeg proizvoda, Srbija i dalje kaska za uporedivim zemljama u okruženju. Aktuelna vlast je imala ambiciozne planove oko rasta BDP-a. Aleksandar Vučić je kao premijer 2016. rekao da će Srbija imati rast dva i po puta veći od Nemačke već u 2017. Stvarnost ga je međutim demantovala. Sada su sve nade uperene u dobre vremenske uslove koje će povećati poljoprivrednu proizvodnju i nadu da će EPS bolje raditi.
„Privreda Srbije će u osnovi u 2017. i 2018. imati rast oko tri odsto dok je taj rast u uporedivim zemljama u centralnoj i istočnoj Evropi oko 4,5 odsto. To znači da Srbija znatno sporije raste od tih uporedivih zemalja. Ove godine, iako je trend rasta bio oko tri odsto, imaćemo rast od oko dva odsto. Razlog je taj što smo imali sušu i loše upravljanje EPS-om koji je sve povukao dole“, objašnjava Petrović.
Za razliku od, kako se ispostavilo, nerealnih želja oko rasta BDP-a, Fiskalni savet procenjuje da je plan smanjenja javnog duga države na ispod 60 procenta BDP-a u naredne tri godine realan, a da ćemo 2017. završiti sa 65 ili 64 procentna poena.